Moram da priznam, staviti ovaj naslov je prilično podlo s moje strane, posebno s obzirom na to koliko sam protivnik današnjih medija i načina na koji funcionišu. Kada ste poslednji put pročitali normalnu vremensku prognozu? Znate ono… sutra će biti hladno/toplo, očekuje se kiša ili vetar? Svaka vremenska prognoza sada počinje sa “Haos”, “Pakao”, “Katastrofa”, “Preti nam”, “Izdato upozorenje”, “Evo gde će padati kiša”. Bubreg (ma šta bubreg? Oba!) bi “novinari” prodali za klik. Nije bolja situacija ni u jednoj oblasti, uključujući na primer i sport, a posebno finansije. Vrlo, vrlo mali broj kvalitetnih članaka sam pročitao u medijima poslednjih nekoliko godina. Po mom mišljenju, 99% medijskih članaka, a bogami i raznih sadržaja objavljenih na internetu, su čisto smeće, ili, da ne budem baš toliko prost – nemaju ama baš nikakvu vrednost i služe isključivo za skupljanje klikova/lajkova i/ili izvlačenje novca od “klijenata”. Da me ne shvatite pogrešno, kvalitetan sadržaj treba da se plati, štaviše zaslužuje da bude plaćen, ali laik teško da može odvojiti kvalitetan sadržaj od nekvalitetnog. Na kraju, ispada da je previše informacija mnogo gore od premalo informacija, jer je lako ugušiti se u moru … (tu stavite reč koju mislite da treba da stavite.)

Dopustite mi da se vratim na naslov i odgovorim na pitanje, čisto za skratim muke i uštedim vreme onima koji su došli po taj famozni recept, da ne čitaju dalje. NE POSTOJI recept za brzo bogaćenje.

Ako ste još tu, mislim da bi bilo korisno da malo analiziramo prethodnu rečenicu. Čini mi se da bi mnogi nesporazumi mogli biti izbegnuti pravilnom komunikacijom – prostom, konkretnom i nedvosmislenom. Pa hajde da analiziramo svaku reč posebno.

Ne postoji – ovde je sve jasno, next.

Recept – AI kaže sledeće: “Recept je skup uputstava koja opisuju kako pripremiti određeno jelo ili piće. Obično uključuje popis sastojaka i detaljan postupak pripreme, korak po korak.” Ja bih dodao dve stvari. Prvo, recept ne mora biti vezan samo za jelo i piće, već za bilo šta. AI takođe kaže: “Recept ne mora biti isključivo vezan za jelo i piće. U širem smislu, recept može biti set uputstava ili smernica za postizanje bilo kog cilja, uključujući bogatstvo, mišićavo telo, uspeh u karijeri, ili bilo koji drugi cilj koji želiš da ostvariš.” Drugo, ako pratite korake iz recepta uvek ćete dobiti isti rezultat. Na primer, ako sledite recept za pravljenje palačinki, rezultat će uvek biti palačinke – ne ponekad palačinke, ponekad sarma, ponekad gulaš, već samo i isključivo palačinke.

Brzo – ovde je sve jasno, ili možda i nije 🙂 Brzina je, naime, vrlo relativna stvar. Pola sata masaže je malo,dok je  pola sata kod zubara prava večnost. Vratiću se malo kasnije na ovu reč, ne na zubara.

Bogat – e, ovde već možemo da filozofiramo. Sledeći put kad budete u većem društvu, recimo desetak osoba, recite svakome da na papir zapiše kako on ili ona opisuje bogatu osobu. Bez daljih informacija ili objašnjenja. “Bogat je onaj ko …”. Toliko. Piši. Ozbiljno, piši i ti sada 🙂

Wikirečnik kaže sledeće: “koji ima svega u izobilju”.  A wikipedia: “Bogatstvo je pojam koji se odnosi na dostupnost materijalnih ili nematerijalnih dobara, koji obogaćuju život. Danas se pojam bogatstvo često odnosi na novac i vlasništvo.” Ja lično često dobijam odgovore tipa: ima platu xy, ima iPhone, automobil marke xy, ide na egzotična putovanja, ima Rolex, nosi skupu odeću… Ako je to definicija bogatstva, onda je Facebook prepun bogatih pojedinaca 🙂 U mom poimanju, bogat čovek ne mora da ima ništa od gore navedenih stvari. On treba da ima dovoljno ušteđevine da može da živi od nje minimum godinu dana bez ikakvih primanja, a da pri tome ne smanjuje svoj životni stil. Nije bitno da li ćeš se složiti s mojom defincijom ili ne; bitno je da razumeš na šta mislim kada kažem bogat.

Činjenica je da živimo u globalnom svetu i da je život postaje sve brži. Globalizacija definitivno ima svoje prednosti, ali i mane. Kao i sve na svetu. Čini mi se da društvo ima sve manje strpljenja i da svi žele postići sve što brže. Ipak, za neke stvari je potrebno vreme. Na primer, nećete naučiti strani jezik za mesec dana, nećete postati programer nakon šestomesečnog kursa, niti ćete smršati uz pomoć čudotvorne dijete za sedam dana. Takođe, nećete postati uspešan investitor samo kupovinom nekog xy kursa ili knjige. Ključna reč ovde je uspešan. “Samo” investitor može biti svako. Odeš u banku i uložiš u investicioni fond. Eto, postao si investitor. Međutim, po svemu viđenom do sada na srpskom tržištu, to je daleko od uspešnog investitora.

Biti uspešan investitor je profesija. Potrebno je mnogo znanja, strpljenja, iskustva i vremena! Ako postaneš uspešan investitor, neizbežno je da ćeš vremenom postati bogat. Ključna reč – vremenom 🙂

Recimo da ti za ugodan život treba 1.000 dolara mesečno. Ako prihvatimo moju definiciju, bogat si ako imaš 12.000 dolara na računu. Pretpostavimo da ti je plata 1.100 dolara mesečno, pa možeš odvojiti i uložiti 100 dolara mesečno. Evo šta kaže računica. Uvek je pitanje koje brojeve uzeti, pogotovo za prinos. Kao primer, uzeo sam 10%, jer je to prosečan prinos S&P 500 indeksa u poslednjih 30 godina. Ako klikneš na link Kalkulator možeš isprobati brojeve koje smatraš prikladnim za svoju situaciju.

Ovde moram istaći još nešto. Ooooogromni troškovi investiranja iz Srbije, preko domaćih brokera, značajno kvare ove rezultate. Valjda će se stvari na tom polju popraviti, ali za sada nema baš puno razloga za optimizam.

Dakle, za postizanje postavljenog cilja treba nešto manje od 8 godina! Ne može se reći da je cilj brzo postignut. Naravno, možete se igrati sa brojevima ali treba biti oprezan sa povećavanjem prinosa, jer jednostavno nije realno očekivati dugoročno prosečan godišnji prinos od, recimo, 30%.

OPREZ! Verovatno ćete na internetu videti reklame koje obećavaju ogromne i/ili sigurne prinose. Ako “uložite” novac na takvim mestima, verovatno ćete izgubiti celu sumu. Neće vam AI bot zaraditi trgujući kriptovalutama, niti vam Novak Đoković preporučuje trgovanje naftom 🙂

Uvek će se naći neko ko će reći: “Ali može da se zaradi više…”. Može, naravno! Možete uložiti kompletnu ušteđevinu, možda čak i prodati kola i stan, otići u kasino i staviti na broj 27 na ruletu! Ili otići u kladionicu i odigrati Manchester City – Leicester iz keca u dva. Ili možda loto? Nadam se da ne moram objašnjavati koliko su vam šanse u prethodnim primerima… Još manja je šansa za tako velikom zaradom (pogotovo konstantnom) na berzi. Jednostavno, nije realno. Ako to shvatite i prihvatite, već ste napravili ogroman korak da postanete uspešan investitor.

Kako funcioniše berza? I kako dolazi do zarade?

Tekst koji sledi je namerno veoma pojednostavljen. Stvari na berzi su mnogo komplikovanije od opisanog. Cilj je isključivo da stvorim grubu sliku o tome šta i kako rade renomirani dugoročni investitori.

Akcije neke kompanije možete posmatrati na nekoliko načina. Neki ih smatraju greb greb srećkama, dok drugi (iako je ovo manje deo) gledaju na njih kao na udele u realnim biznisima.

Greb greb razmišljanje ide ovako: Iz nekog razloga, koristeći neku dokazanu ili nedokazanu strategiju, kupujem akcije ove kompanije jer očekujem da će cena porasti, za dan/nedelju/mesec i brzo ću ih prodati sa određenim profitom. Kad se to desi, sve ide iz početka. Šta radi kompanija, kako funkcioniše, da li ima konkurentsku prednost i da li njeno poslovanje podržava neki trend – to me uopšte ne zanima.

S druge strane, drugi način razmišljanja izgleda ovako: Postoji neka kompanija, razumem kako funkcioniše, znam od čega zarađuje, ima dobar menadžment, dobru alokaciju kapitala i dobre izglede za dalji stabilan rast. Da imam dovoljno novca, bez pogovora bih postao vlasnik cele kompanije. Ako bih rado kupio celu kompaniju, rado ću kupiti i njen manji deo.

Da se vratimo sada na značenje reči “brzo”. Šta mislite koliko se brzo značajno menja vrednost neke kompanije? Po onome što vidimo, za značajne promene obično su potrebne godine. Naravno, priznajem da se ponekad dešavaju stvari koje izazivaju brze i nagle reakcije na berzi. Na primer, skorašnji prelazak Briana Niccola iz Chipotle-a u Starbucks ili mnogo češće izlazak kvartalnih izveštaja.

Ipak ovaj primer možda više govori o kvalitetu menadžmenta… Kao što vidite, Chipotle se brzo oporavio od šoka, dok tržište misli da je najveći problem Strabucks-a u poslednje vreme bio menadžment. No, da se vratimo na temu. Po pravilu, potrebno je nekoliko godina da se vrednost neke kompanije značajno promeni. Zato se dugoročni investitori teško odlučuju za kupovinu, ali kada nešto kupe, drže akcije godinama, ili u boljem slučaju decenijama.

Zamislite da ste otvorili kafić, držali ga tačno 10 godina i zatim ga zatvorili. Tokom tog vremena, bili ste jedini vlasnik. Koliko ste (u boljem slučaju) zaradili? Odgovor je jednostavan: saberete profite na kraju svake godine. Pretpostavimo da ste imali dobar profit tokom prvih pet godina. Na kraju pete godine, pojavi se neko ko želi da postane vaš partner i traži da mu prodate polovinu biznisa. Kako biste odredili cenu? Proces bi bio bi relativno jednostavan ako biste tačno znali koliki će biti godišnji profiti u narednih pet godina. Na kraju krajeva, već imate podatke iz prvih pet godina. Međutim, prilikom određivanja cene, mnogo više utiču očekivanja. Na primer, ako imate informaciju da će se jedini konkurent u blizini zatvoriti u roku od mesec dana, cena vašeg kafića bi značajno porasla, zar ne? S druge strane, ako se posle šest meseci u vašoj blizini otvore dva nova kafića – jedan luksuzni za bogatiju klijentelu i drugi sa fokusom na niže cene – to bi moglo drastično promeniti cenu, smanjujući je.

Stvar je još izraženija kada se radi o akcionarskom društvu čije su akcije listirane na nekoj berzi. Na berzi se dogovor oko cene ne odvija između jednog kupca i jednog prodavca, već između mnoštva prodavaca i kupaca. Zato se cena akcije menja svakog trenutka, iako te promene obično budu u manjem obimu. Na berzi, cena akcija odražava ne samo trenutne ekonomske uslove i performanse kompanije, već i očekivanja i percepciju investitora o budućem razvoju. Zbog toga, akcije mogu brzo reagovati na informacije i promene u okruženju, što čini berzansko tržište dinamičnim i često nepredvidivim.

Izgledi svih biznisa variraju tokom vremena zbog različitih, često nepredviđenih okolnosti. Tako se i P/E ratio menja, tj. kako se biznis vrednuje u datom trenutku ili kakav je sentiment tržišta prema toj kompaniji. Ako držite akcije neke kompanije od “početka” do “kraja”, vaša zarada će procentualno odgovarati ukupnoj zaradi kompanije. U međuvremenu, valuacija kompanije će se konstantno menjati, ponekad u značajnijoj meri, u zavisnosti od dešavanja oko kompanije, pa i dešavanja na makroekonomskoj sceni.

Veće (i relativno brze) prinose možete ostvariti ako kupite akciju kada je valuacija niska, zatim se brzo desi nešto što preokrene sentiment, valuacija značajno poraste i prodate akcije. Ovo zvuči sjajno u teoriji. Međutim, istorija i iskustvo pokazuju da je gotovo nemoguće postići ovakvu strategiju konstantno tokom dužeg vremenskog intervala. Tržište je kompleksno i često nepredvidivo, a uspesi u kratkoročnim ulaganjima često su rezultat sreće, a ne samo strategije. Zbog toga je dugoročno ulaganje, koje se oslanja na temeljno razumevanje biznisa i njegovih temelja, često stabilniji i pouzdaniji pristup.

Po mom mišljenju, najsigurniji, ali nažalost i veoma spor put do dobrih investicionih rezultata kod ulaganja u pojedinačne akcije je kupovina akcija najkvalitetnijih kompanija kada su njihove cene “pristupačne” i držanje istih “do kraja sveta”. Fundamentalni prinos tih kompanija će najverovatnije doneti ukupni dugoročni prinos veći od tržišta u celosti. Značaj promene sentimenta i valuacije se smanjuje što duže držite akciju. Dakle, slučajnost igra sve manju ulogu, pod pretpostavkom da znate kako da izaberete najkvalitetnije kompanije i da sačekate pravi trenutak za kupovinu. Kod ove klase kompanija, pravi trenutak uglavnom dolazi kada se pojave problemi u poslovanju, pa je potreban jak želudac pritisnuti “Buy” dugme. Upravo zbog tog trenutka, inteligentan investitor uči, istražuje i analizira. Kod nekih kompanija takvi trenuci ne dođu nikad, ali kod onih kojih dođu, i kada dođu, treba biti spreman.

Ovo je razlog zašto pažljivo pratim mali, detaljno odabrani krug kompanija. Pokušavam da ih što bolje upoznam i čekam priliku za kupovinu njihovih akcija. Ovaj proces nije brz. Niti su te prilike toliko česte, niti imam dovoljno velik kapital da bih mogao brzo reagovati na sve što se pruža. Ali ne žurim nigde; strpljivo gradim svoj portfolio, koji smatram izuzetno kvalitetnim i koji mi pre svega garantuje miran san.

Share This