U prethodnom delu smo videli da dobar proces filtriranja akcija može poslužiti kao zvezda vodilja kroz lavirint finansijskih tržišta. Takođe smo uvideli da jedino korišćenje pravih metrika može da vam pruži prednost u igri, iako je potrebno mnogo više od pukog posmatranja i analiziranja brojeva ako želite postati uspešan investitor.
U nastavku ćemo objasniti zašto je oslanjanje isključivo na kvantitativni proces pogrešno, čak i kada se koristi veoma sofisticirani proces filtriranja koji ispravlja računovodstvene distorzije. Do kraja ovog članka ćete razumeti zašto morate da uradite sveobuhvatnu kvalitativnu analizu, to jest ne možete da izbegnete dugotrajan i mukotrpan zadatak detaljnog upoznavanja i razumevanja poslovanja vaših investicionih ciljeva.
Slučaj Fever-Tree – nije zlato sve što sija
Hajde da se udubimo u primer kompanije Fever-Tree, koja je bila među prvim igračima na tržištu premijum tonika i za koju se činilo da ima blistavu budućnost. Kompanije je bila među pionirima na ovom polju sa neodoljivim sloganom “If three-quarters of your drink is the mixer, mix with the best.” Ima smisla, ako već pijemo džin nećemo valjda štedeti na jeftinim nekvalitetnim toniku?!
U početku su brojke bile impresivne. U četiri godine nakon IPO (2014. godine), prodaja i generisanje dodate ekonomske vrednosti kompanije su eksplodirali. Return on Capital (ROC) i EVA marža brojevi su izgledali neverovatno, što je postavilo kompaniju na čelu svih lista koje rangiraju po metrikama o kojima smo govorili u prethodnom delu. Ovo je dovelo do eksplozivnog rasta cene akcije koja je porasla više od 20 puta, stvarajući značajno bogatstvo za akcionare. Pogledajte:
Međutim, posle ovoga je nastupila surova realnost. Konkurenti su počeli da preplavljuju tržište sličnim porizvodima a ispostavilo se da brend Fever-Tree nije dovoljno jak faktor koji može opravdati visoku cenu njegovih tonika i da kompanija nema nikakvu konkurentsku prednost. Inflatorni pritisci su samo još više pogoršale stvari. Iako bi se moglo tvrditi da su ovo prolazne stvari mi mislimo da je pogoršanje kvantitativnih performansi kompanije otkrilo dublje probleme ispod površine.
Kako je stvaranje ekonomske dodate vrednosti počelo da se približava nuli, baš kao što se i očekuje sa povećanjem broja konkurenata što dovodi do pritiska na marže i cenu, postalo je jasno da brojke kompanije nisu održive u nedostatku „moat“-a. Kao što reče Warren Buffett „A rising tide floats all boats… only when the tide goes out do you discover who’s been swimming naked.“ Pogledajte šta se desilo sa generisanjem EVA kompanije i kako je opala cena akcije kao rezultat svega:
I tu dolazimo do najvažnijeg pitanja: Da li je detaljna analiza mogla predvideti nestanak konkurentske prednosti kompanije Fever-Tree? Po našem mišljenju, postavljanje pravih pitanja bi nam sigurno pomoglo da sagledamo celu sliku:
- Da li kompanija ima trajnu konkurentsku prednost koja štiti njenu visoku profitabilnost od novih učesnika na tržištu?
- Da li poseduje jak brend, zajedno sa jakim budžetom za marketing koji može da ojača njegov brend i da povećava konkurentsku prednost tokom vremena?
- Da li održava mrežu distribucije proizvoda i da li poseduje globalne proizvođačke kapacitete koje bi podigle barijere za ulazak na tržište novih učesnika?
- Da li renomirani i poznati proizvođači napitaka planiraju da uđu na tržište sa sličnim proizvodima i tako upropaste male igrače zahvaljujući svom dubokom džepu i izgrađenim globalnim distribucionim kanalima?
Postavili smo sva ova i druga slična pitanja kada je naš proces selekcije prvi put izbacio Fever-Tree kao potencijalnog kandidata za investicioni univerzum. Na osnovu detaljne analize smo zaključili da je konkurentska prednost kompanije daleko od trajne. Shodno tome, odlučili smo da kompanija nema mesta u našem EVA Monster univerzumu.
Zaključak priče je da kvantitativne metrike mogu pokazati trenutnu prednost neke kompanije na nekom polju ali to nije dovoljno, jer ako konkurentska prednost nije održiva tokom dužeg vremenskog intervala prinosi neće biti iznadprosečni. Zato je jako važno razumeti uzročno-posledične veze. Samo zato što je proces selekcije visoko rangirao neku kompaniju, ne znači da će ista biti odlična investicija. Štaviše, nikada ne bi trebalo da preskočite kvalitativni proces duboke analize pre odluke o investiranju.
Ako želite da povećate svoje šanse da postanete uspešan investitor morate imati redovno održavanu i ažuriranu listu investicionog univerzuma to jest kompanija koje redovno i pažljivo pratite. Na taj način ćete imati dobro razumevanje i utemeljeno mišljenje pa se nećete libiti da kupite akcije kada dođe pravo vreme. Moći ćete da napravite razliku između privremenih problema i egzistencijalnih pretnji. Ovo je u skladu sa izrekom da uspeh (sreća) dolazi kada se priprema sretne sa prilikom.
Da ponovo citiramo Warrena Buffetta: „The best thing that happens to us is when a great company gets into temporary trouble… We want to buy them when they’re on the operating table”.
Ukratko, potrebno je da imate detaljno razumevanje poslovanja svake kompanije u koju želite uložiti. Premalo informacija može biti štetno, dok previše informacija, bez fokusiranja na ključne faktore, može dovesti do neželjenog preopterećenja nepotrebnim informacijama.
Najčešća zamka: potcenjivanje napora potrebnog za formiranje kvalitativnog mišljenja
Pogrešno je misliti da put do detaljnog razumevanja neke kompanije vodi preko noći. Nažalost, to je daleko od istine. Prema našem iskustvu, naš tim od tri analitičara provodi nekoliko dana u intenzivnom istraživanju o kandidatu pre nego što formiramo mišljenje i sastavimo naše finansijske modele na osnovu veoma detaljno proverenih inputa.
Verujemo da najminimalnija prihvatljiva analiza podrazumeva pregled godišnjih izveštaja iz prethodnih nekoliko godina, slušanje menadžmenta koji odgovara na pitanja analitičara na “analyst calls” događajima, procenu stanja konkurentske prednosti (moat-a) i uticaj sekularnih trendova na budućnost biznisa, kako bi se steklo sveobuhvatno razumevanje kvaliteta poslovanja i karakteristika rasta. Naše mišljenje i stepen uverenja o kompaniji se zatim oblikuju kroz praćenja vesti u vezi sa kompanijom, slušanja podkasta, čitanja istraživačkih radova i razmene mišljenja i suprostavljanja stavova unutar našeg tima kako bismo došli do najpreciznijih (ili najverovatnijih) mogućih zaključaka na osnovu kojih definišemo ciljane ulazne cene, tj. cenu po kojoj bismo otvorili punu poziciju.
Ovo je težak zadatak za pojedinačne investitore, ali mi smo tu da vam pomognemo. U poslednjem delu ovog serijala članaka pričaćemo o tome kako možete pojednostaviti svoj investicioni proces i postići željene rezultate tako što ćete svakog meseca posvetiti tome svega nekoliko sati.