Investirati odmah ili čekati neki bolji trenutak? 

Teorijski odgovor na ovo pitanje je vrlo prosto. Pretpostavimo da ulažete određenu sumu jednom godišnje u indeks S&P 500. Jednostavno svake godine sačekate momenat kada indeks padne na godišnji minimum i tada investirate.

U praksi stvar izgleda malo drugačije. Šanse da svake godine pogodite kada će cena indeksa biti minimalna je ravna nuli. Da istaknem još jednom. Nemoguće je pogoditi najbolje trenutke za investiranje u indeks S&P 500 ni u bilo koji drugi indeks.

Ne možete pogoditi ni vi, a ni bilo ko drugi na svetu.

I ne samo da ne možete pogoditi minimalnu cenu u nekom intervalu već je vrlo teško predvideti i preokret trenda.

Ako je tako, šta nam je činiti?

Na sreću postoji nekoliko istraživanja koja se bave ovom temom. Pokazaću vam istraživanje korporacije Charles Schwab, renomirane i veoma poznate brokerske kuće.

Istraživanje na engleskom jeziku možete pročitati ovde.

Posmatrani vremenski interval je od 1993. do 2012. godine.
Predmet istraživanja je pet veoma različitih strategija dugoročnog investiranja.
U svakom slučaju osoba koja sprovodi strategiju dobija na početku svake godine tokom svih 20 godina 2.000 dolara (dakle ukupno 40.000 dolara za 20 godina) koje investiraju na sledeći način:

Perfect Timing osoba uspeva da svake godine svoju sumu investira u najpogodnijem trenutku, to jest kada je indeks najjeftiniji u datoj godini. Ne zaboravite da je ovo u praksi nemoguće. Niko ne može da pogodi najpovoljniji trenutak. Možda može jednom uz ogromnu dozu sreće.

Pod najpovoljnijem trenutku u istraživanju podrazumeva se sledeća vrednost. Gleda se vrednost S&P 500 indeksa na početku svakog meseca u godini i od 12 vrednosti uzima se najmanja.

Invest Immediately osoba investira svoj novac onog momenta kada ga dobije.

Dollar Cost Average osoba kada dobije novac na početku godine, sumu podeli na 12 jednakih rata. Zatim svakog prvog u mesecu investira dvanaesti deo novca.

Bad Timing osoba je sušta suprotnost Perfect Timing osobe. On svake godine investira u najgorem mogućem trenutku, kada je cena indeksa najviša te godine. Dobra vest je da je i ova situacija u praksi nemoguća. Logika je ista kao u prvom slučaju.

Stay in Cash Investments osoba stalno čeka na neki bolji trenutak. Ne ulaže svoj kapital u indeks već u novčane depozite i državne obveznice čekajući idealnu priliku za kupovinu indeksa.

Nije teško pogoditi da je Perfect Timing osoba, u praksi nemoguća, najbolje prošla. Međutim važnije je primetiti tri stvari.

1. Invest Immediately osoba, koja investira odmah čim novac stigne uopšte nije prošla loše, štaviše razlika između njega i Perfect Timing osobe nije ogromna.

2. Dollar Cost Averaging osoba je prošla nešto lošije od Invest Immediately osobe, iako pokušava da minimalizuje rizik investiranja u najgorem trenutku tako što ne ulaže odjednom već deo po deo. Glavni razlog lošijeg rezultata je što kod Invest Immediately osobe investicija ‘radi’ tokom cele godine, dok kod Dollar Cost Averaging osobe samo dvanaestina iznosa ‘rad’i cele godine, dvanaestina ‘radi’ 11 meseci, dvanaestina 10 meseci, itd.

3. Osoba Stay in Cash koja drži kapital u novčanim depozitima i obveznicama je prošla ubedljivo najgore. Ima za više od 40% gori rezultat čak i od Bad Timing osobe, koja svake godine ulaže u najgorem trenutku.

Zaključak je sledeći – kad već ne možete da pogodite najbolje trenutke, a ne možete, treba da ulažete čim ste u mogućnosti bez ikakvih kalkulacija i čekanja boljeg momenta.

Charles Schwab ne bi bio to što jeste da su analizirali samo jedan period od 20 godina. Takvo istraživanje bi bilo veoma neozbiljno i na osnovu njega teško da bi išta moglo zaključiti.

Istraživanje je izračunato na 68 takozvanih “rolling” dvadesetogodišnja perioda počev od 1926. godine. To zapravo znači da su istraživani periodi 1926-1945, pa 1927-1946, zatim 1928-1947, itd.

Neočekivani redosled se pojavio u samo 10 slučajeva od posmatranih 68!

Treba istaći da se ovo istraživanje radilo na američkoj berzi. Na drugim berzama brojevi mogu bitno da se razlikuju.

Kako bi izgledao tajming?

Ako bi neko ipak želeo da sačeka bolji trenutak za ulaganje, kako bi to izveo? Logično bi bilo sačekati recesiju, sačekati da cene padnu i tada investirati. Ali tu dolazimo do dva bitna pitanja.

• Kada će početi recesija?

   

• Kada kupovati ako počne recesija?

Kada će početi recesija?

Neosporno je da na berzi sa vremena na vreme dolazi do korekcija i krahova. Evo liste najvećih padova.

Međutim činjenica je da niko ne može predvideti kada će doći do recesije i koliko će ista trajati.

Opet ako pratimo vesti vidimo da se sa vremena na vreme pojavljuju bombastični naslovi o tome da je recesija odmah iza ćoška i ta predviđanja često dolaze od “stručnjaka”. Najčešće ta predviđanja nisu tačna, ali ako ih ima puno po zakonu velikih brojeva pre ili kasnije će neko pogoditi. Tada svi gresi padaju u vodu i osoba postaje zvezda i dežurni prorok. Sve do sledećeg predviđanja koje po pravilu postaje promašaj.

Dakle, kako ćeš znati kad će početi recesija? Uglavnom ljudi prate globalne vesti i iz toga pokušavaju izvući neke zaključke.

Tokom 2011. i 2012. godine  smo iza sebe već ostavili recesiju iz 2008. godine, međutim mnogi investitori i analitičari su se plašili recesije oblika W i prognozirali ponovni pad cena. Pored toga imali smo problem grčkog duga koji je pretio celoj EU zoni. Šta se desilo na berzi?

U suštini ništa. Niti je došlo do nekog velikog pada, niti do ozbiljnijeg rasta. Ako je neko odlučio da sačeka pad do recimo 1000 poena kao što su mnogi očekivali, u 2015. godini su već morali da plate cenu od preko 2000 poena. Ne samo da nisu dočekali pravi trenutak već su bili samo nemi posmatrači velikog rasta S&P 500 indeksa.

Evo još nekih globalnih dešavanja zbog kojih su mnogi prognozirali recesiju:

– 2013 : FED tapering

– 2014 : ebola u Africi, jačanje dolara, strahovi u vezi sa globalnim rastom

– 2015 : krah cene nafte, nuklearna kriza u Severnoj Koreji

– 2016 : Bregzit

– 2018: strah od povećanja kamatnih stopa, usporavanje rasta kineske ekonomije

Kada kupovati ako počne recesija?

Drugo pitanje, kako se ponašati ako dođe do recesije? Pogledajmo na primer 2008. godinu.

Početkom oktobra 2007. godine vrednost S&P 500 indeksa je dostigla rekordne vrednosti od preko 1500 indeksnih poena. Već krajem februara vrednost je bila oko 1300 poena, što je pad od oko 15%. Da li je to dovoljno dobar trenutak za investiranje (tačka 1.)?  Oni koji su tada investirali sigurno su početkom maja zadovoljno trljali ruke jer se indeks popeo na 1400 poena. Međutim ponovo dolazi do pada i početkom jula je indeks na 1250 poena. Recesija traje već oko 9 meseci i ovo je pad od skoro 20% u odnosu na početnih 1500 poena. Da li je ovo dugo očekivani trenutak (tačka 2.)?

Ako je i postojao neko ko je uspeo da se suzdrži verovatno bi početkom oktobra povukao obarač kada je indeks pao na ispod 900 poena (tačka 3.). Pad od 40% na odnosu na 1500 poena ili pad od 30% u odnosu na 1250 poena. Savršen trenutak za kupovinu zar ne?

Ispostavilo se da nije baš tako! Dana 01.03.2009. vrednost indeksa S&P 500 je 683,38 indeksnih poena. Da li je sada pravi trenutak (tačka 4.)?

Lako je biti pametan posle bitke. Definitivno je tačka 4 bila pravi trenutak za ulaganje. Problem je jedino to što niko nije mogao znati kada će se završiti recesija i do koje tačke će pasti indeks. Da ste čekali na pravi tajming kada biste vi uložili?