Sve što treba da znate o S&P 500 indeksu

Ako pratite vesti o ekonomiji ili berzi, sigurno ste čuli za izraz S&P 500. Za mnoge, to je samo broj koji svakodnevno raste ili pada, ali za investitore on ima mnogo dublje značenje – predstavlja jedan od najvažnijih pokazatelja stanja američkog tržišta akcija i šire ekonomske situacije. Razumevanje ovog indeksa može pomoći svakome ko želi da investira ili prati tržište, jer pruža jasnu sliku kako posluju najveće i najuticajnije kompanije u SAD-u, a samim tim i kako funkcioniše američka ekonomija u celini.

Šta je S&P 500 indeks?

S&P 500 je berzanski indeks koji prati oko 500 najvećih američkih kompanija i pruža uvid u stanje ekonomije i berze. Kompanije koje čine ovaj indeks dolaze iz različitih sektora – od tehnologije i softvera, preko banaka i finansija, do proizvodnje i zdravstva. Kada S&P 500 raste, to znači da su veće i značajne kompanije ostvarile dobitke, što daje širu sliku stanja tržišta.

Vrednost S&P 500 određuje se na osnovu tržišne kapitalizacije svake kompanije, odnosno ukupne vrednosti svih njenih akcija koje su javno dostupne za trgovinu. Akcije koje drže osnivači, menadžeri ili institucije se ne računaju u ovu vrednost. Pošto je indeks ponderisan tržišnom kapitalizacijom, veće kompanije imaju veći uticaj – promena cene akcija velike firme poput Apple-a značajnije utiče na kretanje indeksa nego promena cene akcija znatno manje firme po tržišnoj kapitalizaciji iz indeksa.

Važno je napomenuti da je S&P 500 u svojoj suštini zamišljena korpa akcija. To nije fizička imovina niti “stvarna akcija”, već skup odabranih akcija kompanija koje ispunjavaju određene kriterijume. Indeks funkcioniše kao način da se prikaže ukupni učinak američkog tržišta akcija kroz ponderisanu grupu najvećih i najstabilnijih kompanija.

Investitori ne mogu direktno ulagati u S&P 500, ali mogu kupovati različite ETF-ove i indeksne fondove koji, raznim metodama, prate prinos indeksa. U teoriji, mogli biste sami kupiti sve akcije koje čine indeks, ali to je praktično gotovo nemoguće. Čak i da biste kupili po jednu akciju od svake od 500 kompanija, bila bi potrebna ogromna količina novca. A da bi portfelj zaista pratio indeks, ne bi bilo dovoljno kupiti samo po jednu akciju – ponderisanje indeksa znači da veće kompanije čine veći deo ukupne vrednosti, pa biste morali kupovati više akcija velikih kompanija, dok biste za manje kompanije kupovali manje. Takva kupovina zahteva ogromno ulaganje, stalno prilagođavanje portfelja i kontinuirano praćenje promena u indeksu, što je neizvodljivo za prosečnog investitora.

ETF-ovi i indeksni fondovi rešavaju ovaj problem: oni raspoređuju kapital među kompanijama iz indeksa u odgovarajućim proporcijama, omogućavajući investitorima da praktično i relativno jeftino imaju portfelj koji prati S&P 500, bez potrebe da sami kupuju sve akcije i prate njihove ponderisane promene.

Istorija S&P 500 indeksa: Kako je nastao i kako se razvio do današnjeg oblika

S&P 500 ima bogatu istoriju koja se proteže više od jednog veka, a njegovi koreni vode do 1923. godine. Tada je Standard Statistics Company kreirala indeks koji je obuhvatao 233 američke kompanije. Ovaj indeks bio je ponderisan po ceni akcija, slično ranim verzijama Dow Jones Industrial Average-a, i služio je za praćenje uspešnosti velikih, javno listiranih kompanija tog vremena.

Već 1926. godine, Standard Statistics objavila je svoj prvi kompozitni indeks od 90 akcija, ponderisan tržišnom kapitalizacijom — što je bio važan korak ka modernoj metodologiji koja i danas definiše S&P 500. Na taj način, veće kompanije imale su veći uticaj na ukupnu vrednost indeksa, što je omogućilo realniji prikaz tržišta.

Godine 1941. došlo je do spajanja dve firme: Standard Statistics Company i Poor’s Publishing Company (poznate po svojim finansijskim analizama i izveštajima). Nakon spajanja, nova kompanija dobila je ime Standard & Poor’s, pod kojim i danas posluje.

Pravi preokret usledio je 1957. godine, kada je Standard & Poor’s lansirao S&P 500 u obliku koji danas poznajemo. Indeks je tada proširen na 500 najvećih američkih kompanija i uveo je ponderisanje po tržišnoj kapitalizaciji, čime je postao daleko realniji pokazatelj stanja američkog tržišta akcija nego raniji indeksi.

Od tada, S&P 500 se stalno razvija — uključuje nove, rastuće kompanije i isključuje one koje više ne ispunjavaju kriterijume. Zahvaljujući tome, ostaje najvažniji pokazatelj performansi američke privrede i ima snažan uticaj na globalna finansijska tržišta.

Kako se biraju kompanije za S&P 500 i koji su kriterijumi za uključivanje i isključivanje

Sastav S&P 500 indeksa nije nasumičan niti fiksan – on se pažljivo određuje kako bi indeks ostao reprezentativan za stanje američkog tržišta akcija. Za to postoji posebna komisija u okviru Standard & Poor’s, koja redovno procenjuje koje kompanije mogu ući u indeks, a koje bi trebalo iz njega izaći. Cilj komisije je da indeks odražava performanse najvećih i najstabilnijih firmi u SAD-u, uključujući sve ključne sektore ekonomije, od tehnologije i finansija do industrije i zdravstvene zaštite.

Kompanija može biti uključena u S&P 500 samo ako ispuni stroge kriterijume. Među najvažnijima su:

• Javno listiranje u SAD-u: Kompanija mora biti registrovana i imati svoje akcije javno dostupne na američkim berzama.

• Dovoljna tržišna kapitalizacija: Samo velike firme sa značajnom tržišnom vrednošću mogu biti deo indeksa.

• Pozitivan profit: Komisija zahteva da kompanija ostvaruje dobit u prethodnim kvartalima, što pokazuje stabilnost i sposobnost generisanja prihoda.

• Likvidnost akcija: Deo akcija mora biti slobodno dostupan za trgovinu javnosti, kako bi tržišni investitori mogli lako kupovati i prodavati.

• Reprezentativnost sektora: Komisija vodi računa da indeks obuhvati različite sektore ekonomije i da ne bude previše koncentrisan u jednoj industriji.

Sa druge strane, kompanije se mogu isključiti iz S&P 500 ako više ne ispunjavaju ove kriterijume, dožive značajan pad tržišne kapitalizacije, ili budu preuzete od strane drugih firmi. Takođe, komisija može odlučiti da zameni firmu novom, koja bolje odražava aktuelne trendove i strukturu tržišta.

Revizija sastava S&P 500 indeksa obično se obavlja kvartalno — u mesecima martu, junu, septembru i decembru. U tim periodima komisija objavljuje zvanične promene sastava, dok se u izuzetnim slučajevima (poput spajanja, akvizicija ili bankrota) promene mogu izvršiti i vanredno.

Ovakav sistem redovnog ažuriranja omogućava indeksu da ostane aktuelan, precizan i relevantan, pružajući investitorima jasnu sliku o tome koje kompanije oblikuju američko tržište i kako se ono menja tokom vremena.

Kako se biraju kompanije za S&P 500 i koji su kriterijumi za uključivanje i isključivanje

Na današnji dan, 26. oktobra 2025. godine, u S&P 500 indeksu se nalazi ukupno 503 akcije. Iako naziv indeksa sugeriše broj od 500, razlika dolazi od činjenice da neke kompanije imaju više klasa akcija koje se tretiraju kao posebne u okviru indeksa. Na primer, Alphabet, matična kompanija Google-a, ima dve klase akcija – GOOGL i GOOG – koje se obe nalaze u S&P 500, iako predstavljaju jednu kompaniju. Zbog toga ukupan broj akcija u indeksu može varirati oko 500.

Trenutno, najveći uticaj na indeks imaju sledeće kompanije:

Ovih deset kompanija zajedno čine više od 30% ukupne vrednosti indeksa, što jasno pokazuje koliko je S&P 500 danas koncentrisan u velikim tehnološkim i potrošačkim gigantima. Grupa poznata kao “Magnificent Seven” (Apple, Microsoft, Nvidia, Amazon, Meta, Alphabet i Tesla) trenutno ima ogroman uticaj – njihov zajednički udeo čini otprilike četvrtinu do trećinu celog indeksa, što znači da promene u cenama njihovih akcija često određuju i kretanje S&P 500 u celini.

Pored pojedinačnih kompanija, zanimljivo je pogledati i raspodelu sektora u okviru indeksa, koja otkriva gde se nalazi najveća koncentracija tržišne vrednosti u američkoj ekonomiji:

Ovakva struktura jasno pokazuje koliko je američko tržište danas fokusirano na tehnologiju, inovacije i digitalnu ekonomiju, ali i koliko promena u jednom sektoru može uticati na celokupno tržište.

Međutim, velika koncentracija indeksa u svega nekoliko najvrednijih akcija nosi i određeni rizik. Kada mali broj kompanija ima ogroman uticaj na kretanje indeksa, to može zamagliti pravu sliku tržišta — jer indeks može izgledati snažno čak i ako većina ostalih firmi beleži lošije rezultate. Drugim rečima, rast ili pad nekoliko tehnoloških giganata može prikriti slabosti u drugim sektorima i stvoriti iskrivljenu percepciju o stvarnom stanju američke privrede.

Istorijski prinosi S&P 500 indeksa

Iako prosečan dugoročni prinos S&P 500 iznosi oko 10–11% godišnje, pogled po dekadama otkriva da tržište prolazi kroz vrlo različite faze rasta i stagnacije. Neke decenije donose izuzetne rezultate, dok druge izgledaju gotovo izgubljeno za investitore.

1950-e – zlatna posleratna decenija
SAD su doživljavale snažan ekonomski rast posle Drugog svetskog rata. Industrijska proizvodnja je cvetala, a standard je rastao. S&P 500 je beležio prosečan godišnji prinos od oko 19%, što je jedna od najboljih dekada u istoriji indeksa.

1960-e – stabilan, ali skroman rast
Ekonomija se i dalje širila, ali inflacija i političke tenzije (Vijetnam, hladni rat) počinju da usporavaju rast. Prosečan prinos: oko 7% godišnje.

1970-e – decenija inflacije i stagflacije
Ovo je jedno od najtežih razdoblja za investitore. Naftne krize, visoka inflacija i recesije oborile su realne prinose. Nominalni prinos bio je oko 5–6% godišnje, ali realno (nakon inflacije) – blizu nule.

1980-e – era oporavka i deregulacije
Tržište se oporavlja posle inflatorne krize, FED stabilizuje ekonomiju, a korporacije beleže rast. Ova decenija donosi prosečan godišnji prinos od oko 17%, uz eksploziju vrednosti akcija krajem dekade.

1990-e – tehnološki bum
Internet, globalizacija i rast produktivnosti podstakli su ogromne dobitke. Prosečan prinos S&P 500 iznosio je oko 18% godišnje – jedna od najprofitabilnijih dekada ikada.

2000-e – „izgubljena decenija“
Dot-com balon, teroristički napadi 2001. i finansijska kriza 2008. godine doveli su do negativnog ukupnog prinosa. U proseku, S&P 500 je u ovoj dekadi beležio blagi gubitak od oko –1% godišnje.

2010-e – decenija oporavka i tehnološke dominacije
Posle velike recesije, tržište beleži konstantan rast vođen tehnološkim gigantima poput Apple-a, Amazon-a i Microsoft-a. Prosečan godišnji prinos: oko 13,5%.

2020-e – nestabilna, ali rastuća decenija (do sada)
Pandemija COVID-19 izazvala je najbrži pad i oporavak u istoriji berze. Nakon toga, rast je bio snažno vođen AI i tehnološkim kompanijama. Do 2025. godine, prosečan prinos u ovoj deceniji iznosi oko 11% godišnje.

Ovi podaci jasno pokazuju da, iako kratkoročno tržište može biti nepredvidivo, dugoročno gledano S&P 500 nagrađuje strpljenje.
Decenije gubitaka retko traju duže od jedne, dok se rast uvek vraća — obično još jači.

Dakle, od svog osnivanja, prosečan godišnji prinos S&P 500 iznosi oko 10–11% (računato sa reinvestiranim dividendama). To, naravno, ne znači da indeks svake godine raste za 10% – bilo je godina sa padovima od 30% i više, kao i godina sa rastom od 25% i više. Ali u proseku, dugoročni investitor koji bi jednostavno ostao u indeksu, ostvario bi vrlo solidan realni rast kapitala.

Na primer:

• Tokom poslednjih 50 godina (1975–2025), S&P 500 je ostvario prosečan godišnji prinos od oko 10,4%.

• Ako se uzmu u obzir inflacija i dividende, realni prinos se kreće oko 6–7% godišnje.

• Drugim rečima, ulaganje od 1.000 dolara u S&P 500 pre 50 godina danas bi vredelo više od 160.000 dolara, pod uslovom da su sve dividende reinvestirane.

Posebno zanimljivo je da je većina prinosa došla u poslednje dve decenije iz tehnološkog sektora. Kompanije kao što su Apple, Microsoft, Nvidia i Amazon drastično su promenile strukturu tržišta i pogurale indeks na istorijske maksimume.

Najveća snaga S&P 500 nije u kratkoročnim prinosima, već u konzistentnosti rasta kroz decenije. Što znači, što nam je duži vremenski horizont investiranja, to je investiranje manje rizično i to su veće šanse da će kranji rezultat biti veoma dobar po nas.

S&P 500 u poređenju sa drugim svetskim indeksima

Da bi se u potpunosti razumela važnost S&P 500 indeksa, korisno je uporediti ga sa drugim poznatim berzanskim indeksima u svetu. Dok S&P 500 meri učinak velikih američkih kompanija, drugi indeksi predstavljaju različite segmente tržišta i ekonomije.

Dow Jones Industrial Average (DJIA) je najstariji američki indeks i često se pominje u vestima, ali obuhvata samo 30 velikih kompanija i ponderisan je prema cenama akcija, a ne prema tržišnoj kapitalizaciji. To znači da skupe akcije imaju veći uticaj na njegovu vrednost, čak i ako pripadaju manjim kompanijama. S druge strane, S&P 500 nudi mnogo širu i realniju sliku tržišta, jer uključuje 500 najvećih firmi po kapitalizaciji i koristi moderniju metodologiju ponderisanja.

Nasdaq Composite je indeks koji uključuje više od 3.000 kompanija, a poznat je po velikoj zastupljenosti tehnoloških giganata. Dok Nasdaq često ostvaruje veće prinose u periodima rasta tehnologije, on je i značajno volatilniji od S&P 500, što znači da njegovi prinosi više osciluju u zavisnosti od tržišnih ciklusa i sentimenta investitora prema inovacijama i tehnološkom sektoru.

Na globalnom nivou, MSCI World Index obuhvata preko 1.500 kompanija iz razvijenih tržišta, uključujući SAD, Evropu, Japan i druge zemlje. Ipak, čak i u ovom indeksu SAD imaju dominantan udeo – preko 60%, što još jednom potvrđuje koliko američko tržište, a samim tim i S&P 500, utiču na globalne finansije.

Zanimljivo je i poređenje sa FTSE 100, britanskim indeksom koji meri učinak 100 najvećih kompanija listiranih na Londonskoj berzi. Za razliku od S&P 500, FTSE 100 je mnogo više orijentisan ka energetskom, rudarskom i finansijskom sektoru, dok S&P 500 prednjači u tehnologiji i inovacijama. Zbog toga S&P 500 u poslednjim decenijama beleži značajno bolje prinose, jer su upravo američke tehnološke kompanije predvodile globalni rast.

Ukratko, dok drugi indeksi mogu pružiti korisne uvide u određene regione ili sektore, S&P 500 ostaje najšire prihvaćen barometar svetske berze, jer predstavlja uravnoteženu kombinaciju stabilnosti, rasta i diverzifikacije.

Poređenje prosečnih godišnjih prinosa

Ne možete direktno ulagati u S&P 500 – ali postoji rešenje preko ETF-ova

Iako se često govori o „ulaganjima u S&P 500“, važno je razumeti da investitori ne mogu direktno kupovati indeks jer on u suštini predstavlja zamišljenu korpu akcija. Umesto toga, ulaganje se obično vrši preko ETF-ova (Exchange Traded Funds) ili indeksnih fondova koji prate kretanje S&P 500. Ovi fondovi raspoređuju kapital među kompanijama iz indeksa u proporcijama koje odgovaraju njihovom ponderisanju po tržišnoj kapitalizaciji, omogućavajući investitorima da praktično i relativno povoljno imaju portfelj koji prati performanse indeksa.

Mnogi poznati i uspešni investitori, uključujući legendarne ličnosti poput Warrena Buffetta, često preporučuju ulaganje u ovakve fondove. Razlog je jednostavan: ETF-ovi koji prate S&P 500 omogućavaju široku diversifikaciju, smanjuju rizik pojedinačnih akcija i pružaju stabilan dugoročni prinos, bez potrebe da investitor aktivno bira ili prati stotine različitih kompanija.

Ukratko, ulaganje u S&P 500 preko ETF-ova predstavlja jednostavan i efikasan način da učestvujete u rastu najvećih i najuticajnijih američkih kompanija, dok se rizik raspoređuje preko čitavog indeksa.

Detaljnije o tome kako ETF-ovi funkcionišu i kako se koristi za investiranje u S&P 500 pisaću u posebnom tekstu, jer je tema dovoljno obimna da zaslužuje sopstveno objašnjenje.

Zaključak

S&P 500 ostaje najvažniji pokazatelj američkog tržišta akcija, pružajući jasan uvid u performanse velikih i stabilnih kompanija i širu sliku stanja ekonomije. Za investitore, razumevanje indeksa i korišćenje fondova koji ga prate omogućava pristup rastu tržišta na način koji je jednostavan, diversifikovan i dugoročno profitabilan. Bez obzira da li ste početnik ili iskusni investitor, S&P 500 predstavlja ključnu tačku za praćenje i investiranje u američku ekonomiju.

Za sve koji žele da saznaju više detalja o S&P 500, pratite zvaničnu stranicu indeksa ili posetite sajt sa istorijskim prinosima:

• S&P 500 na S&P Global – ovde možete pratiti trenutne podatke o indeksu, sastav kompanija i sektore.

• Istorijski prinosi S&P 500 na MacroTrends – odličan izvor za analizu dugoročnih performansi indeksa.

Toplo preporučujem da posetite ove stranice ako želite da detaljnije istražite kretanja S&P 500 i da razumete istorijske trendove koji oblikuju američko tržište akcija.