Često i opravdano pitanje većine ljudi koji razmišljaju da uplove u vode investiranja je sigurnost investicija. U Srbiji gde smo doživeli (npr. Jugoskandik, Dafinment banka) i doživljavamo svašta pitanje je sasvim na mestu.
Ne mogu da odolim da se vratim na kratko na Dafinment banku, koja je nudila mesečne kamate na štednju i do 160%.
Da li biste vi dali novac nekome ko vam obeća takvu mesečnu kamatu?
Uopšte nije iznenađenje da investitori brinu o sigurnosti svojih investicija i ne žele da izgube teško zarađeni kapital zbog prevare, krađe, stečaja, …
Komisija za hartije od vrednosti
Kao što je slučaj u zemljama koje imaju bar neku osnovnu regulativu i u Srbij postoji regulatorno telo koje se bavi tržištem kapitala i učesnicima na njemu, konkretno Komisija za hartije od vrednosti.
U tekstu ću pisati o sigurnosti investiranja preko brokersko-dilerskim društava ali ista pravila važe i za sve ostale učesnike na tržištu kapitala.
Ako se odlučite da ulažete preko brokerskog društva registrovanim na teritoriji Srbije prva i osnovna stvar koju treba da proverite da li brokerska kuća ima dozvolu za rad izdate od strane Komisije. To možete proveriti ovde. Inače u Zakonu o tržištu kapitala piše da brokerska kuća prilikom osnivanja mora pribaviti dozvolu za obavljanje delatnosti od Komisije. Međutim u Srbiji nije nemoguće da se pojave neki učesnici koji zaobilaze zakonske puteve. Iz tog razloga topla preporuka je da pre donošenja odluke o izboru brokera proverite da li se on nalazi na spisku onih koji imaju dozvolu i da sa vremena na vreme bacite pogled na stranicu Komisije, pre svega na jezičak Vesti – Saopštenja, Edukacija – Kako izbeći prevare i Edukacija – Upozorenja.
Propustite li proveru i otvorite račun kod brokerske kuće koja nema dozvolu za rad izdate od strane Komisije, pa samim tim ne može biti ni član Agencije za osiguranje depozita, u slučaju nekih problema za vas neće važiti zaštita investitora i neće vam biti vraćen novac!
Držeći se gore navedenim smernica verovatno ćete uspeti da izbegnete prevare ali šta ako vaša brokerska kuća prestane sa radom ili ode u stečaj? Šta će se onda desiti sa vašim akcijama i novcem koje držite na brokerskom računu?
Agencija za osiguranje depozita
Agencija za osiguranje depozita je specijalizovana institucija čiju osnovnu detalnost predstavlja osiguranje depozita u bankama i osiguranje investicija. Agencija za osiguranje depozita obrazovala je Fond za zaštitu investitora. Fond ima odličnu brošuru, kratku i jasnu koju po mom mišljenju treba da pročita svako ko misli ozbiljno da se bavi investiranjem.
Najvažniji delovi brošure:
– Članstvo u Fondu je obavezno za sve investicione firme (brokersko-dilerske kuće i banke) sa dozvolom za trgovanje na tržištu kapitala u Republici Srbiji.
– Pravo na zaštitu imaju sva fizička i pravna lica, rezidenti i nerezedenti, ukoliko nisu profesionalni investitori.
– Agencija za osiguranje depozita iz Fonda obezbeđuje pokriće po klijentu do 20.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Dakle, ako ste proverili na sajtu Komisije za hartije od vrednosti da vaša brokerska kuća ima dozvolu za rad, to jest nalazi se na listi, onda je ona i član Fonda za zaštitu investitora. To dalje znači da Fond garantuje za vaše investicije (novac i finansijske instrumente) koje se nalaze na brokerskom računu do iznosa od 20.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. U slučaju da vaše potraživanje iznosi više od 20.000 evra, razlika do punog iznosa potražuje se od stečajne ili likvidacione mase člana Fonda. U prevodu ovo znači da ćete investiciju do 20.000 evra sigurno dobiti nazad a ono preko toga možda.
Fond obezbeđuje pokriće po klijentu do 20.000 evra
Ova stavka u brošuri je važna investitorima kojima je bitna sigurnost ulaganja. Ovde se pod klijentom misli na klijente Fonda za zaštitu investitora, dakle u našem slučaju na brokerske kuće.
Šta to konkretno znači za investitore?
Ako otvorite više brokerskih računa kod iste brokerske kuće zaštita do 20.000 evra se odnosi na sve račune ukupno, a ne na svaki pojedinačni račun. Dakle ako otvorite tri računa kod iste brokerske kuće nećete time dobiti zaštitu do 60.000 evra (tri računa puta 20.000) ali ako otvorite po jedan račun kod tri različite brokerske kuće onda hoćete! Pošto se svaka brokerska kuća računa kao poseban klijent imaćete zaštitu do 20.000 evra kod svake brokerske kuće.
Imovina klijenata je odvojena od imovine investicionih firmi
Par stavki iz zakona:
Novčani računi
Član 180
Investiciono društvo može koristiti jedan ili više računa za novčana sredstva klijenata i dužno je da u kontinuitetu vodi tačnu evidenciju o sredstvima svakog od klijenata koja se drže na zbirnom računu.
Sredstva s novčanog računa klijenata investiciono društvo može da koristi samo za plaćanje obaveza u vezi sa investicionim uslugama i aktivnostima, kao i dodatnim uslugama koje obavlja za klijente i ne mogu se koristiti za plaćanje obaveza drugog klijenta.
Sredstva na novčanom računu klijenata, uključujući i sredstva koja su u postupku prenosa, nisu u vlasništvu i ne ulaze u imovinu brokersko-dilerskog društva, ne mogu se koristiti za plaćanje obaveza tog društva prema poveriocima niti biti premet prinudne naplate.
Računi finansijskih instrumenata
Član 181
Investiciono društvo može koristiti finansijske instrumente sa računa klijenata samo na osnovu naloga klijenta.
Investiciono društvo je dužno da vodi svoj sopstveni račun finansijskih instrumenata kod Centralnog registra, odvojeno od finansijskih instrumenata svojih klijenata.
Finansijski instrumenti klijenata investicionog društva nisu vlasništvo i ne ulaze u imovinu investicionog društva i ne mogu se koristiti za plaćanje obaveza investicionog društva prema poveriocima.
U slučaju ovlašćene banke finansijski instrumenti klijenata ne mogu se uključiti u likvidacionu ili stečajnu masu investicionog društva ili kreditne institucije čiji je ovlašćena banka deo, niti koristiti za plaćanje obaveza investicionog društva ili te kreditne institucije.
Brokerska kuća dakle mora držati sredstva investitora (novac i finansijske instrumente) na odvojenom računu koji sme da koristi samo u zakonom propisanim slučajevima. Dakle ako se sve radi po zakonu ne može se doći u situaciju koja se spominje u brošuri “Kada investiciona firma nije u stanju da ispuni obaveze prema klijentima i isplati im novac, odnosno vrati finansijske instrumente, …” ali ako se grubim kršenjem zakona i zloupotrebom sredstava investitora ipak dođe, tada nastupa Fond za zaštitu investitora.
Sledi deo iz autorskog teksta
Mere nadzora nad investicionim društvom
Komisija za HoV daje dozvolu i vrši nadzor nad investicionim društvima. Nadzor može biti posredan i neposredan. Posredan nadzor se vrši analizom izveštaja koje je svako investiciono društvo u obavezi da dostavlja Komisiji za HoV. U ovim izveštajima kontroliše se da li investiciono društvo ispunjava usklađenost sa zahtevima u pogledu kapitala, izloženosti riziku, likvidnosti, kadrovske osposobljenosti i slično.
Neposredna kontrola se sprovodi u prostorijama investicionog društva. Pored same dokumentacije, inspektoru se kroz razgovor daju i potrebne informacije o samom funkcionisanju Društva. Na kraju neposrednog nadzora sačinjava se Zapisnik o nadzoru koju potpisuje inspektor i ovlašćeno lice investicionog društva.
Cilj ovih kontrola jeste preventivno delovanje koje služi za sprečavanje nastanka većih problema u poslovanju investicionih društava. Na primer, ukoliko dođe do smanjenja kapitala, Komisija nalaže investicionom društvu da u propisanom roku otkloni ovaj nedostatak. U ovim slučajevima se uglavnom radi dokapitalizacija.
Društvo prestaje sa radom ukoliko ne ispuni uslove koje od njega zahteva Komisija. U tom slučaju Komisija oduzima dozvolu za rad Društvu i nakon toga se sprovodi postupak likvidacije ili stečaja u skladu sa zakonskim procedurama. Drugi slučaj je kada Društvo dobrovoljno prestaje sa radom.
Prestanak sa radom investicionog društva
Investiciono društvo može prestati da obavlja poslove investicionog društva u skladu sa Zakonom o tržištu kapitala na dva načina:
• Dobrovoljni prestanak rada investicionog društva – kada se na sednici skupštine akcionara donese odluka o prestanku obavljanja delatnosti.
• Oduzimanje dozvole za rad investicionom društvu – kada Komisija za HoV donese odluku o oduzimanju dozvole. Oduzimanje dozvole može biti privremena ili trajna mera. Ukoliko je dozvola oduzeta trajno, tada se sprovodi postupak likvidacije ili stečaja u skladu sa zakonskim procedurama.
Šta se dešava sa klijentima investicionog društva koje prestaje sa radom?
Klijentska imovina je uvek odvojena od imovine investicionog društva. Ona je izuzeta od prinudnih naplata i nije moguće koristiti ovu imovinu za poslovanje investicionog društva. I kada dođe do prestanka obavljanja delatnosti, ova imovina je izuzeta iz likvidacione, odnosno stečajne mase. U suštini, šta god se desi u poslovanju investicionog društva klijentska sredstva su zaštićena.
Kada se donese odluka ili je investicionom društvu oduzeta dozvola investiciono društvo ima sledeće obaveze:
• Da obavesti klijente o prestanku obavljanja delatnosti
• Sklopi ugovor sa drugim investicionim društvom o preuzimanju klijenata
• Da istupi iz članstva berzi ukoliko je član neke berze
• Da istupi iz članstva Centralnog registra
• Prenese sve hartije sredstva klijenata na druga investiciona društva
(Izvor-čl.207 i 209 ZTK i Pravilnik o davanju dozvole za obavljanje delatnosti investicionog društva)
Obaveštavanje klijenata je izuzetno bitan i važan deo ovog procesa. Klijentima se šalje obaveštenje putem mejla, kao i poštom na kuću adresu. Iz ovog razloga, jako je bitno da klijenti redovno ažuriraju svoje podatke kada dođe do nekih promena (npr. promena adrese, prezimena…). Pored toga investiciono društvo je dužno da ovo obaveštenje stavi na svoju web prezentaciju kao i da obavesti širu javnost u dnevnim novinama koje imaju dnevni tiraž preko 100.000.
Klijenti se u datom roku opredeljuju da li žele:
- da prenesu svoje hartije kod investicionog društva koje sami odaberu ili
- da sačekaju kraj ovog procesa i da im hartije budu prenete kod investicionog društva sa kojim je investiciono društvo koje prestaje sa obavljanjem delatnosti potpisalo ugovor o preuzimanju klijenata.
Investiciono društvo je dužno da uradi svaki prenos hartija na drugo investiciono društvo i u skladu sa zahtevom i instrukcijama klijenta.
Ceo ovaj proces nadgleda Komisija za HoV i na kraju proverava da li je isti izvršen u skladu sa procedurama. Kada su sva klijentska sredstva i hartije preneti kod dugih investicionih društava, Komisija za HoV daje saglasnost investicionom društvu da može da uradi likvidaciju, odnosno stečaj u skladu sa zakonskim propisima koji regulišu ovu materiju. Sve dok postoji bar jedan klijent čija se imovina vodi kod investicionog društva, to investiciono društvo ne može da ode u likvidaciju, odnosno stečaj.
Šta ako klijent nije video nijedno od ovih obaveštenja?
Može se desiti da je klijentu promakla informacija da investiciono društvo sa kojim ima sklopljen ugovor prestaje sa obavljanjem delatnosti. Na primer, ne čita novine, nije posećivao sajt investicionog društva, pošta se vratila, mejl sa obaveštenjem je otišao u spam.
U ovom slučaju potrebno je pronaći brokera kome je investiciono društvo koje prestaje sa radom prenelo hartije i sredstva klijenata. Ta informacija se može pronaći na sledećem linku.
Izvor: autorski tekst,
Zaštita investitora u drugim zemljama
Zaštita investitora i iznos do kojeg ste zaštićeni zavisi od zemlje u kojoj je registrovan broker kod kojeg ste otvorili brokerski račun. Po mojim informacijama u većini Evropskih zemalja iznos zaštite ide do 50.000 evra. Link
U SAD zaštita ide do 500.000 dolara. SIPC (Securities Investor Protection Corporation)
Čije su vaše akcije?
Ne znam da li ste ikad razmišljali o jednom veoma zanimljivom pitanju. Recimo da posedujete nekoliko akcija Microsofta, da li Microsoft zna vaše ime? Da li Microsoft zna da ste baš vi vlasnici izvesnog broja akcija a samim tim i izvesnog procenta kompanije?
Najverovatnije NE.
Prvo da utvrdimo da su akcije pre pojave interneta bile u fizičkoj formi, to jest na papiru. Kasnije su ih zamenile akcije u elektronskoj formi. Ovo poslednje ima nekoliko prednosti. Na primer lakše se čuva, tačnije teže ih je ukrasti, ali je glavna prednost brzina trgovanja. Ranije su se akcije fizički prenosile sa jednog mesta na drugi a sada je dovoljno kliknuti jedno dugme i automatski dolazi do transakcije i prenosa prava vlasništva. Mnogo je bolje ako akciju možete prodati za 1 sekundu nego za tri dana zar ne?
Izvor: Bob Kerstein from Scripophily.com
Većina malih investitora poseduje akcije kompanija u takozvanoj “street name” formi. Recimo da ste otvorili račun kod određene brokerske kuće i želite da kupite akciju neke velike kompanije čijim se akcijama aktivno i obimno trguje svakodnevno. Na primer akcije Coca-Cole. Veće brokerkse kuće verovatno imaju u svom posedu izvestan broj akcija svih najvećih svetskih kompanija. Tako da će vaša transakcija da se izvrši “unutar kuće”, to jest neće uopšte završiti na berzi. Sem u slučaju da brokerska kuća ne poseduje tu akciju ili dovoljnu količinu iz iste. Shodno tome izdavaoc akcije u svojim knjigama kao vlasnika akcije vodi brokersku kuću a ne vas lično. Brokerska kuća u svojim knjigama vodi “prave” vlasnike, vas. Ova “podela poslova” utiče na brzinu trgovanja i na troškove čuvanja i obrade podataka. Zamislite samo da Coca-Cola mora da obradi svaki dan podatke o svim promenama vlasnika akcija (Coca-Cola ima 4.357B akcija a dnevni promet 20.07.2022. godine je 6.62M). Nepotrebno, skoro i nemoguće ali u svakom slučaju bi to bilo veoma skupo, što nije dobro ni za vlasnike akcija.
Ipak ako insistirate postoji mogućnost da se vaše ime direktno vodi kao vlasnik akcija kod kompanije. Ta forma se zove “direct registration”. Da li je moguće uraditi direct registration zavisi od kompanije izdavaoca akcije. Moje mišljenje je da takva registracija komplikuje prodaju akcije preko brokera i da ne donosi baš puno prednosti pa je nepotrebna. Mislim da najveća a možda i jedina prednost direct registracije to što ćete izbeći rizik brokera. Takođe mislim da ćete direct registracijom izbeći plaćanje na mostu ali da ćete platiti više na ćupriji.
Želite li ipak da kupujete akcija direktno od kompanija izdavaoca predlažem vam da razgledate na ovoj stranici. Samo vas molim da mi o tome ne postavljate pitanja jer neću znati da vam pomognem.
Zapravo stvarnost je još malo složenija, pa kome je ostalo još strpljenja evo celog lanca.
1. Kompanija (npr. Coca-Cola)
2. Transfer agent (npr. Computershare Trust Company, American Stock Transfer & Trust Company)
3. DTCC (Depository Trust & Clearing Corporation)
4. Brokerska kuća
5. Investitor tj. ti
Zanimljiva činjenica – „In 2018, DTCC’s subsidiaries processed securities transactions valued at more than U.S. $1.85 quadrillion.”
Već sam napisao da ova podela poslova ima veliki značaj u obradi podataka. Recimo da ja kao klijent X brokerske kuće hoću da kupim 100 akcija Coca-Cole verovatno će se ta transakcija izvršiti unutar kuće (bilo da kupim od drugog klijenta iste brokerske kuće koji želi da proda 100 akcija Coca-Cole ili od same brokerske kuće) pa DTCC nema sa tom transakcijom nikakvog posla, ni ne treba da zna za tu transakciju, proknjižiće sve brokerska kuća u svojim knjigama. Nepostojanje ovog lanca bi svalio na Coca-Colu toliki obim posla za koji mislim da ne bi bili u stanju da ga izvrše.
Zaključak
Investitori u Srbiji su dobro zaštićeni na papiru. Čak iako vaša brokerska kuća ode u stečaj možete računati na povrat investicije. Ako je investicija manja od 20.000 evra u dinarskoj protivvrednosti dobićete nazad svoj novac u veoma kratkom roku od Agencije za osiguranje depozita. Ako imate više od 20.000 evra kod jednog brokera na onaj deo koji je preko 20.000 evra ćete verovatno čekati malo duže. Ovo sve važi pod uslovom da se svi propisani zakoni poštuju.
Vredi razmisliti o otvaranju računa kod različitih brokera ako su vam investicije preko 20.000 evra, tako možete osigurati i veće iznose.
VAŽNO!
Zaštita investitora se ne odnosi na lošu investicionu odluku koja dovodi do delimičnog ili potpunog gubitka kapitala. Ako uložite u akciju čije cena padne ili ako kompanija ode u stečaj i izgubite sav kapital, nemate pravo da tražite nazad novac. Ni od Fonda ni od brokerske kuće. Bez obzira da li ste investicionu odluku doneli sami ili vas je neko savetovao.
Bravo! Ovakav tekst smo svi čekali. Tema je odlična i jako lepo obrađena.
Hvala Matija 🙂
Viktore, hvala Vam na Vašoj revnosti. Vaš blog je jedno od retgkih mesta gde se mogu naći informacije o investiranju koje su od značaja za državqane Srbije.
Hvala Vladimire na podršci!
Odličan artikal, samo što sam dosao ovde od poredjenja ibkr sa tradewin24 i pročitao sam u nekom prethodnom artikalu da ti koristiš IBKR direktno, jel bi napisao možda nešto i o pokriću kod njih? ako prebace sredstva na drugu USA brokersku kuću vidim par potencionalnih problema sa podizanjem sredstava i pročitao sam negde da “international” IBKR branše možda nisu pokrivene od strane SIPC
Pozdrav Filipe
Na stranici: https://www.interactivebrokers.com/en/home.php
na samom dnu ako klikneš na link Information on Other Interactive Brokers Affiliates
možeš videti sve ćerke firme Interactive Brokersa. Recimo ćerka firma u Mađarskoj je zadužena za klijente iz Centralne Evrope. Svi koji se registruju sa tog područja padaju pod jurisdikciju ćerke firme u Mađarskoj. Pošto je ta kancelarija registrovana u Mađarskoj, na njihove klijente se odnosi mađarska zaštita investitora https://bva.hu/en/ , koja štiti do 100.000 evra.
Pošto Srbija ne spada pod jurisdikciju ni jedne ćerke firme (jer nismo EU zemlja) svi investitori iz Srbije se registruju preko IBKR LLC (USA) tako da se na nas odnosi SIPC zaštita.
Posle bregzita kada je IBKR osnovao ćerke firme u EU mnogi moji poznanici su tražili i prešli kod drugih brokera baš zbog USA zaštite. Doduše njihov investicioni kapital je višestruko veći od mog 🙂
Što se tiče prebacivanja kod drugog brokera, priznajem da ovu temu nisam puno istraživao jer ne mogu da zamislim situaciju da IBKR uđe u probleme. Ako se tako nešto ipak desi siguran sam da će se pronaći rešenje. Teoretski prebacivanja sa jedne brokerske kuće na drugu su uvek moguća (kažem teoretski jer ja recimo nisam uspeo da prebacim sa DEGIRO brokerske kuće). Pa čak iako se automatski akcije prebace kod neke brokerske kuće koja nam ne odgovara iz nekog razloga možeš tražiti da se prebaci kod treće brokerske kuće.
U krajnjem slučaju ako treba da se preselim iz Srbije ni to nije neizvodljivo 🙂
Zdravo,
Hvala na detaljnom odgovoru, jasno mi je sada da smo pokriveni SIPC-om ako se registrujemo preko IBLLC-US nego sad kad si pomenuo da su ti poznanici presli u druge brokere, to znaci da su pre bili pokriveni SIPC-om a sada nisu?
Daleko sam od toga da mi smeta da budem pokriven sa “samo” 100k evra ali jel bi tako i mi mogli da budemo prebaceni?
U sustini sam se brinuo posto IBKR ima vise evropskih bransi da ne spadamo mozda slucano pod IBIE jer pokrice varira od branse:
IBUK $500,000
IBLUX €20,000
IBIE €20,000
IBCE €100,000
Da. Pre Bregzita su svi klijenti IB-a iz Evropske Unije bili klijenti IBUK (konkretnije ono što sigurno znam da je ovo bio slučaj sa građanima Mađarske). Posle Bregzita, verovatno zbog detaljne regulative Evropske Unije, više nije moglo tako da se radi, pa je IB osnovao nekoliko ogranaka u EU i rasporedio građane EU zemalja po tim ograncima. Pretpostavljam da EU zahteva da svaka brokerska kuća preko koje posluju njeni građani mora biti registrovana u EU. Pošto mi nismo u EU mislim da mi sigurno nećemo biti prebačeni. Jedino ako IB otvori ogranak u Srbiji onda se može desiti da ostanemo sa srpskom Zaštitom investitora. Ne verujem da će se to u bliskoj budućnosti desiti.
Gde je objavljen citirani autorski tekst? Ili je možda tekst i autor izmišljeni?
bravo za tekst, jasno i razumljivo objašnjeno i nama koji smo početnici u svetu investicija.Samo tako nastavi, sa nestrpljenjem očekujemo nove tekstove.