Glavni razlog investiranja je da povećamo kupovnu moć kapitala, tačnije da ostvarimo prinos veći od inflacije. Naravno bilo bi lepo da prinos bude što veći! Recimo 100% na godišnjem nivou bi bilo sasvim prihvatljivo. Kažete nerealno? Dobro, neka bude 75%! Opet nerealno? Pa neka bude onda 50%! Šta? I to je nerealno?
Pa šta je onda realno? Koliki godišnji prinos treba da cilja prosečan investitor? Šta kažu istorijski podaci?
UPOZORENJE: pre nego što navedem neke podatke moram istaći nekoliko činjenica. Prvo, prinosi koji su ostvareni u prošlosti nisu garancija za prinose u budućnosti. Ipak ako posmatramo dovoljno dug period mogu biti solidan reper (benchmark) onoga šta možemo očekivati. Drugo, podaci koje ću koristiti su sa tržišta SAD. To je ujedno i najuspešnije tržište na svetu. Dugoročni godišnji prinosi na tržištima drugih zemalja se razlikuju, u nekim slučajevima drastično. Treće, ako živite u Srbiji, zaradu primate u dinarima i trošite dinare za svakodnevni život a ulažete u dolarima na američkom tržištu tada i kretanje kursa USD/RSD utiče na vaše realne prinose u pozitivnom ili negativnom smislu.
Najčešće korišćen reper (benchmark)
Investitori, bilo da su to pojedinci ili institucionalni investitori uglavnom koriste neki indeks kao reper, to jest kao ciljni prag koji žele da nadmaše. U tu svrhu najčešće se koristi tržišni indeks S&P 500. Razlog za tako nešto je činjenica da je američko tržište najveće, najaktivnije i što najveći broj institucionalnih investitora ulaže u akcije koje su listirane na američkim berzama. Stoga je prirodno da kao benchmark koriste indeks koji oslikava kretanje ukupnog američkog tržišta. Međutim ako investitor (pojedinačni ili institucionalni) ulaže na različitim svetskim berzama kao benchmark se nameće MSCI World Index. Jednostavno rečeno za benchmark treba odabrati index koji u najvećoj meri odgovara, pokriva akcije koje se nalaze u portfoliu.
Dugoročni rezultati S&P 500 indeksa
Ako čitate moje tekstove znate da sam long term investor i da se slažem sa onim poznatim investitorima (među kojima je verovatno i najpoznatiji Warren Buffett) da velika većina malih investitora u svrhu postizanja najboljeg rezultata uopšte ne bi trebao da ulaže u pojedinačne akcije već u neki ETF koji prati indeks S&P 500.
Najveći razlog je svakako taj što prosečan, mali investitor nema vremena da se detaljno bavi praćenjem i analiziranjem kompanija na berzi a možda nema ni ambicije za tako nešto. Opet investiranje na osnovu saveta trećih lica bez da u potpunosti poznajemo strategiju ulaganja osobe i da nam takva strategija u potpunosti odgovara, je ogroman rizik i uglavnom se ne završi dobro. Jako su male šanse da dobijete dobar savet od komšije, prijatelja, kuma ili portira u kompaniji. I da, ako se o investicionoj prilici uveliko priča u svim medijima, verovatno ste već zakasnili.
Pa kad je već tako, ako je jedna od najboljih mogućnosti za male investitore ulaganje u neki ETF koji prati indeks S&P 500, koliki prinos može da se očekuje?
Prvo da vidimo godišnje prinose S&P 500 indeksa u poslednjih 15 godina.
Izvor: www.slickcharts.com
Kao što vidite, bilo je tu svega. Od -37% do +32.39%. Kratkoročno gledajući ovi rezultati izgledaju kao igra na sreću, što zapravo i jesu. Nemoguće je predvideti šta će se desiti u sledećih par dana, nedelja, meseci. Na primer Korona virus, rat u Ukrajini, itd. Stručnjaci uglavnom predviđaju razne scenarije. Nekada se ti scenariji obistine ali najčešće ne. Čak iako se obistine važnije pitanje je kada će se to desiti, što je opet nemoguće predvideti. Tako je uvek bilo, tako će uvek biti.
Evo još jedne zanimljive slike o prinosima S&P 500 indeksa.
Dugoročni investitori ne ulažu na godinu dana. Ne postoji tačna definicija vremenskog horizonta od kojeg se investiranje može smatrati dugoročnim. Za mene lično je to deset godina. Verovatno sam po ovom pogledu prestrog ali evo glavnog razloga zašto je za mene čarobna granica 10 godina.
Zakon o porezu na dohodak građana, Član 72a, tačka 5):
“Kapitalnim dobitkom, odnosno gubitkom u smislu ovog zakona ne smatra se razlika nastala prenosom prava, udela ili hartija od vrednosti, kada:
5) je obveznik izvršio prenos prava, udela ili hartija od vrednosti koje je pre prenosa imao u svom vlasništvu neprekidno najmanje deset godina;”
Dakle ako akcije držite u svom posedu minimum 10 godina tada posle prodaje ne treba da platite porez na kapitalni dobitak od 15%. Ali koliko su prinosi ako akcije ili u ovom slučaju ETF držimo bar deset godina?
Srećom postoje podaci o dugoročnim prinosima indeksa S&P 500.
Na slici iznad možete videti desetogodišnje trailing ukupne godišnje stope rasta (CAGR) indeksa S&P 500. Da malo pojasnim, svaki stub označava koliki CAGR bi imali da ste uložili u S&P 500 indeks pre deset godina. Dakle stub iznad godine 2019 označava CAGR u periodu 2009-2019, stub iznad godine 2011 označava CAGR u periodu 2001-2011, itd.
Kao što vidite u bliskoj prošlosti imamo samo dve godine sa negativnim rezultatom i to godine svetske ekonomske krize. Jasno, gubitak bi ostvarili samo u slučaju da ste u tom periodu povukli novac. Upravo ta kriza je uticala i na desetogodišnje CAGR prinose do 2017. godine.
Kako povećavamo period posmatranja na sve više i više godina to je teže pronaći interval u kojem bi ostvarili gubitak.
Mislim da je red da navedemo i podatke od samog početka S&P 500 indeksa. S&P indeks datira još od 1926. godine kada je obuhvatao 90 akcija. Od toga datuma CAGR je 10,49%. Sadašnji oblik je indeks dobio 1957. godine, a CAGR od toga datuma je 10,67%.
Važno je istaći da što duži period posmatramo to je važnije korigovati rezultate uticajem inflacije. Gledano iz tog ugla dugoročni CAGR prinosi S&P 500 indeksa su na oko 7%.
Izvor: www.simplestockinvesting.com
Realan prinos (kada se od nominalnog prinosa oduzme inflacija) od 7% uopšte nije loše. Uz ovakav prinos vam treba otprilike 10 godina da duplirate investiciju. Ne zaboravite da pričamo o prinosima u dolarima! I sve što treba da uradite za ovo je da investirate u neki ETF koji prati indeks S&P 500. Ne treba da pratite vesti na nivou kompanija, ne treba da analizirate, ne treba da provodite sate i sate tragajući za natprosečnim investicionim prilikama…
Naravno vrednost S&P 500 indeksa ne ide isključivo uzlaznom putanjom. Na slici ispod vidite vrednosti indeksa na grafikonu u prethodnih godinu dana. Svaki mali investitor treba sebe psihički da pripremi na cenovni rolerkoster. Najgora stvar koju možete da uradite je da stalno izlazite i ulazite u poziciju, pokušavajući pogoditi vrhove i dna. Ako ste se već odlučili za ulaganje u S&P 500 indeks budite istrajni. Čak štaviše ako/kada cena znatno padne tada bi trebali uložiti još. Barem tako kaže statistika i dugoročni podaci.
Izvor: www.marketwatch.com
Zašto mislim da je CAGR od 7% korigovan inflacijom dobar?
Indeks S&P 500 u sebi sadrži 500 najvećih američkih kompanija, tj sastoji se iz zbirne cene njihovih akcija (doduše kompanije su ponderisane tržišnom kapitalizacijom – o tome detaljnije nekom drugom prilikom). Svaka akcija ima svoju cenu, to je iznos za koju možete kupiti akciju kompanije i ima svoju unutrašnju vrednost, tačnije koliko akcija zaista vredi. Unutrašnju vrednost akcije nije moguće utvrditi tačno ali se povremeno dešava da cena akcije i unutrašnja vrednost akcije značajnije odstupaju. Na ovu ili na onu stranu. Može se desiti da je cena akcije u nekom periodu dosta skuplja ili dosta jeftinija nego što akcija zaista vredi. Ovo zavisi od mnogo faktora ali pre svega od sentimenta tržišta i od sentimenta investitora prema određenoj kompaniji. Uvek imate kompanije/sektore koje su u trendu i na kojima je fokus medija/tržišta. Međutim to značajno odstupanje cene akcije od realne vrednosti je uglavnom privremen. Pre ili kasnije se cena vraća u zonu realne vrednosti, što je i logično. Dakle ako posmatramo dugoročno prinos može da bude onoliki koliki je realan ukupan rast svih kompanija koji se nalaze u indeksu ili drugačije rečeno rast američke privrede. Nije realno očekivati vrednosti od 20-30% ili više.
Prosečan investitor ima gore rezultate od berzanskog indeksa
Terrance Odean i Brad M. Barber su godinama istraživali ponašanje investitora, njihove odluke i postignute rezultate. U istraživanju su pratili brokerske račune više od 100.000 investitora. Došli su do zaključka da prosečan investitor ima slabije prinose od berzanskog indeksa. Njihov rezultat potvrđuju i mnoga druga istraživanja. Ukratko ovo su njihovi zaključci:
- Prosečan investitor ima slabije prinose od tržišnog indeksa u proseku za 1,5 procentni poen.
- Što više transakcija ima investitor to su gori rezultati (čak i do 6,5 procentnih poena gori).
- Žene su bolji investitori ali i one imaju slabiji rezultat od tržišnog indeksa. Njihov bolji rezultat proističe iz toga što imaju manje transakcija.
- Mladi i investitori sa manjim kapitalom imaju gore rezultate od proseka.
- Mali investitori su na gubitku u berzanskoj trgovini.
- Iako prosečni investitori imaju slabije prinose od tržišnog indeksa, postoji manja grupa koja uspeva trajno i konzekventno da postiže dobar rezultat.
Po mom mišljenju, bar po onome što sam video, loš rezultat uglavnom dolazi zbog nerealnih očekivanja. Jureći nerealne prinose mali investitori često preuzimaju prevelik rizik. U tom slučaju brojevi nisu na njihovoj strani. Istina, dešava se da nešto baš krene na njihovu stranu ali je to medveđa usluga. Na taj način dobijaju vetar u leđa i prividnu potvrdu da su oni posebni i da lako mogu nadmašiti prosečne rezultate većine. Jedno je sigurno! Ako brojevi nisu na vašoj strani što duže ste u igri to će vas pre stići sudbina.
Prosto rečeno, ako želite da ulažete a ne želite da trošite previše energije i vremena za učenje i konstantno praćenje kompanija, najbolja solucija za vas je da uložite u neki ETF koji prati indeks S&P 500 (ili eventualno neki uži, specifičniji indeks). Da ulažete sa vremena na vreme (mesečno, tromesečno, godišnje) i da se ne bavite tajmingom. I još nešto, ako ulažete dugoročno, nema potrebe da svaki dan gledate vrednost indeksa i stanje na vašem računu. Tako možete samo da stvorite sebi psihološki pritisak i ako podlegnete tom pritisku možete pokvariti sve dobre stvari koje ste do tog trenutka uradili.
Izuzetak potvrđuje pravilo
Kao što sam već rekao, prosečan investitor ima veoma malo šanse da “pobedi” S&P 500 indeks međutim postoje investitori koji su uspevali u tome tokom višegodišnjih intervala. Imajte na umu, to su profesionalni investitori koji su ceo svoj život posvetili investiranju. Ti investitori odluke uglavnom donose sami ali imaju ogromne resurse i timove koji pomažu u analiziranju kompanija. U nastavku ću pokazati nekoliko izuzetnih rezultata:
Warren Buffett, 1964 – , Berkshire Hathaway
Druga kolona rezultati Berkshire-a, treća kolona S&P 500. Ovde možete pogledati detaljno.
Peter Lynch, 1977 – 1990, Fidelity Magellan Fund
John Neff, 1964 – 1995, Windsor Fund
John Neff je vodio Windsor Fund u periodu 1964 – 1995 i imao Compound Annual Return od 13.7%. Za isto vreme prinos indeksa S&P 500 je bio 10.6%.
Bill Ackman, 2004 – , Pershing Square
Ogromna razlika
Ne znam da li ste svesni kakav uticaj ima samo par procenata razlike na konačan rezultat. Pokazaću to na primeru rezultata Johna Neffa gde je razlika najmanja (istina posmatrani period je dosta dugačak). Na prvoj slici vidimo da bi 1 $ uložen u S&P 500 indeks u periodu 1964 – 1995 narastao na 22.72 $.
Istovremeno bi 1 $ uložen u Windsor Fund u periodu 1964 – 1995 narastao na 53.53 $.
Ovo naravno ni izbliza nije konačna lista investitora koji su imali natprosečne rezultate. Evo još nekoliko imena koje možete istraživati: John Templeton, Jim Rogers, Thomas Rowe Price Jr., Phillip Fisher, George Soros, Carl Icahn, Benjamin Graham, John (Jack) Bogle, Terry Smiths, Monish Pabrai, Charlie Munger, …