Od odabira fonda do čitanja indeksa – kako izgleda dubinska analiza jednog konkretnog ETF-a.
Moj izbor: iShares Automation & Robotics UCITS ETF
Na osnovu svega što smo naveli u prvom delu, meni je najsimpatičniji, za pretragu „robotics”, iShares Automation & Robotics UCITS ETF. On ubedljivo ima najviše sredstava pod upravljanjem — preko 4 milijarde evra.
Njegov troškovni pokazatelj (TER) iznosi 0,4%, što nije izuzetno nisko, ali je i dalje prihvatljivo, a ujedno i najpovoljnije od svih ponuđenih rezultata. U pitanju je akumulirajući (accumulating) fond koji koristi optimizovano uzorkovanje (optimized sampling), a iza njega stoji BlackRock — ime koje samo po sebi garantuje da je reč o pouzdanom izdavaocu. Hajde onda da kliknemo na ovaj iShares ETF koji smo izabrali.
Ovde možeš videti profil ovog konkretnog fonda na platformi JustETF.
Prvo što treba da pogledaš jeste koji indeks ovaj ETF prati — to ćeš pronaći u opisu fonda. U ovom slučaju je to iSTOXX FactSet Automation & Robotics Index, odnosno osnovni (referentni) indeks koji ETF replicira. Ako jednostavno na Guglu pretražiš tačan naziv tog indeksa, pronaći ćeš njegov zvanični sajt, gde možeš da vidiš na osnovu kojih tačno kriterijuma je sastavljen.
Ovde ne mogu dovoljno da naglasim koliko je važno zapamtiti da pasivni ETF-ovi uvek prate neki osnovni indeks. Zato je najvažnije upravo to kakva je metodologija sastavljanja tog indeksa — i obavezno moraš unapred da proveriš da li on zaista odgovara tvojoj prvobitnoj nameri zbog koje si i krenuo u pretragu. Dakle, na osnovu kriterijuma selekcije možeš da proveriš da li je ovo zaista indeks koji pokriva sektor robotike.
Holdings, geografska i sektorska izloženost
Na šta još vredi obratiti pažnju jeste takozvana holdings sekcija, odnosno koje se sve kompanije nalaze unutar ovog ETF-a. Na sajtu JustETF-a možeš pronaći top 10 kompanija koje čine ovaj konkretan fond.
Ovde bih odmah istakao jednu zanimljivost koja, iako zvanično ne spada strogo u ovu temu, predstavlja moju opštu najveću zamerku ovakvim tematskim ETF-ovima.
Često se dešava da se u ETF-u nađu i kompanije koje su prilično labavo povezane sa temom fonda, što meni iskreno deluje pomalo nategnuto. Da ostanemo pri ovom konkretnom primeru — ako se, recimo, u ovom robotika ETF-u nađe i Garmin, kompanija koju većina poznaje po sportskoj elektronici i pametnim satovima, to je, nažalost, žaba koju moraš da progutaš ukoliko ne želiš sam da biraš pojedinačne akcije koje pokrivaju robotiku i taj trend. To je kompromis koji moraš da prihvatiš da bi stekao izloženost kroz ovakav tematski ETF.
Pored toga, vredi pogledati i geografsku izloženost — kod ovakvog, tehnološki orijentisanog ETF-a ne iznenađuje što Amerika nosi značajnu težinu, preko 50%, ali i Japan predstavlja zapaženu izloženost kod ovog konkretnog robotika ETF-a.
Vredi pogledati i samu sektorsku raspodelu — vidi se da fond najvećim delom čine industrijske ili tehnološke akcije, ali odmah da dodam, u zagradi, da ova sektorska klasifikacija u praksi ima prilično malo značaja. Na primer, i tehnološka sektorska klasifikacija pokušava da natrpa mnogo različitih, raznovrsnih kompanija pod isti „tehnološki” krov — ali svejedno vredi baciti pogled i na ovaj pokazatelj kada samostalno tražiš ETF-ove.
ISIN kod — jedinstveni identifikator fonda
Svaki ETF ima svoj ISIN kod kao jedinstveni identifikator, a na sajtu JustETF on se nalazi na samom vrhu stranice.
Devizna izloženost, izbor berze i likvidnost
Bez obzira na ISIN kod, isti taj ETF ipak može postojati u mnogo verzija, u zavisnosti od toga na koliko berzi se njime trguje — a tikeri i valute trgovanja mogu se razlikovati od berze do berze. To ćeš videti ako na platformi JustETF klikneš na karticu „Stock Exchanges” (berze): automatski se skroluješ do dela stranice gde su prikazane praktično sve verzije ovog ETF-a.
Baš tu dolazimo i do jednog od najvećih pogrešnih uverenja u investiranju — diversifikacije devizne izloženosti. Ideju da biraš instrument denominovan u evrima jer već imaš dovoljno izloženosti dolaru kroz druge instrumente, ovde bih da demantujem: takozvana asset currency, odnosno devizna izloženost na strani prihoda i profita kompanija koje čine sam ETF, jeste ono što zapravo određuje tvoj stvarni devizni rizik. Drugim rečima, kod američkih akcija neminovno ćeš nositi rizik dolara, bez obzira na to da li osnovni S&P 500 ETF kod svog brokera kupuješ u evrima, dolarima ili nekoj trećoj valuti. Suština je u tome šta se nalazi unutar ETF-a, a ne u tome u kojoj je valuti taj ETF izražen na konkretnoj berzi.
Inače, dobro opšte pravilo koje vredi zapamtiti: globalne ETF-ove ja lično bih kupovao u dolarskoj (USD) varijanti. Kod ovog konkretnog ETF-a to je verzija kojom se trguje na Londonskoj berzi (London Stock Exchange), pod oznakom RBOT.
Kada tu oznaku, recimo, ukucaš u pretragu na Interactive Brokers-u, jasno ćeš moći da izabereš baš tu dolarsku verziju kojom se trguje na Londonskoj berzi. Ako nakon toga proveriš i ISIN kod i uporediš ga sa onim koji stoji u zaglavlju na JustETF-u, možeš biti 100% siguran da si kod svog brokera zaista pronašao baš onaj ETF koji si želeo.
Vredi posebno se osvrnuti i na jedan rizik koji, kao investitor u ETF-ove, svakako želiš da izbegneš. Naime, uzalud je sam osnovni ETF likvidan — recimo, kupuješ proizvod velikog izdavaoca poput BlackRock-a/iShares-a, koji upravlja značajnom imovinom — jer, kao što smo videli, isti ETF (isti ISIN kod) dostupan je u više valuta i na više berzi, a tvoju stvarnu likvidnost uvek određuje likvidnost te konkretne varijante instrumenta kojom ti trguješ.
U praksi, to je pravo usko grlo: kada želiš da kupiš ili prodaš ETF — logično, ako želiš da se otarasiš pozicije, bitno je da na strani kupovine postoji stvarna tražnja, odnosno da fizički zaista možeš da prodaš tu investicionu jedinicu. Ali čak i kada je to obezbeđeno, važno je znati da je kod berzanski trgovanih ETF-ova spread — odnosno razlika između kupovne i prodajne cene — jedan od najvažnijih skrivenih troškova za investitora.
To koliko je taj spread uzak ili širok takođe pre svega određuje likvidnost. Uopšteno, vredi zapamtiti sledeće pravilo: kada je reč o UCITS ETF-ovima, engleska berza — dakle London Stock Exchange — ili nemačka berza Xetra predstavljaju najsigurniji izbor, jer to u praksi gotovo sigurno povlači sa sobom i odgovarajuću likvidnost.
Kada smo već kod ovog konkretnog iShares Robotics ETF-a — ako odemo na zvanični sajt Londonske berze i u gornju traku za pretragu ukucamo oznaku RBOT, na taj način možemo, između ostalog, na stranici tog ETF-a proveriti i obim trgovanja (volumen) za dati trgovinski dan. Čak i dok je trgovanje još bilo u toku, dnevni promet — odnosno ukupna vrednost transakcija zaključenih tog dana — iznosio je već preko 600 hiljada dolara, što je za većinu nas sasvim dovoljna likvidnost.
Dok smo već na ovoj zvaničnoj berzanskoj platformi, istakao bih još nešto: ovde uvek možeš pronaći ažuriran sastav ETF-a, odnosno top 10 najvećih kompanija u toj korpi hartija od vrednosti. Ovo je važno zapamtiti jer su ti podaci obično svežiji nego oni koje ćeš naći na JustETF-u — tamo je moguće da ćeš videti stanje od pre nekoliko meseci, koje više ne odgovara stvarnosti. Zato je vredno proveriti sastav i ovde, na sajtu same berze.
Key Investor Document (KID) i ukupni troškovi (OCF)
Na JustETF-u si pronašao ovaj konkretan ETF i imaš njegov ISIN kod. Taj ISIN kod možeš da ukucaš u Google pretragu, pa preko sajta izdavaoca — u ovom slučaju iShares-a — dođeš do takozvanog Key Investor Document-a (KID), odnosno dokumenta sa ključnim informacijama za investitore.
U ovom konkretnom slučaju, taj dokument možeš pronaći i direktno preko JustETF-a — pod karticom „Documents” (dokumenti), klikom na link KID otvara ti se taj PDF.
U ovom dokumentu, recimo na trećoj strani, nalazi se i naknada koja se ovde naziva Ongoing Cost, odnosno Ongoing Charges Figure (OCF).
U zavisnosti od izdavaoca, ovde ćeš nailaziti na različite nazive za ovu istu stvar. Ono što je, međutim, najvažnije jeste da je ovo ukupni troškovni pokazatelj koji svakako moraš da proveriš. Verovatno ti je već poznato da u investiranju važi pravilo da upravo ono što ne platiš na ime troškova — to i zadržavaš za sebe, pa zato niži troškovi imaju izuzetno važnu ulogu.
Uopšteno govoreći, jeftiniji ETF je bolji od skupljeg. Ovde treba da proverimo da li se u ovom KID dokumentu nalaze isti podaci koje smo videli na JustETF-u. Važno je znati da je ovo ukupan godišnji trošak, izražen kao procenat imovine, koji upravljač fonda naplaćuje — i on generalno ne bi trebalo da bude veći od 0,3–0,4%.
Naplata od pola procenta (0,5%) godišnje, u odnosu na imovinu, po meni je već izrazito visoka za pasivni fond. Vredi ovu granicu zapamtiti kao neku vrstu orijentira kada samostalno tražiš ETF-ove. Kod ovog konkretnog iShares robotika ETF-a, setimo se, JustETF pokazuje 0,4% kao ukupni troškovni pokazatelj (TER).
Nasuprot tome, iz KID dokumenta se vidi da tu ulazi i dodatni, takozvani transakcioni trošak (Transaction costs), koji iShares ovde procenjuje na 0,04%. Odakle ovo u praksi dolazi? Reč je o trošku koji nastaje iz trgovanja komponentama indeksa. Dovoljno je setiti se da svaki priliv, ali i odliv kapitala iz ETF-a izaziva transakcije, ali isto tako se i sam osnovni indeks menja — periodično se rebalansira, a sastav mu se menja kako kompanije ulaze i izlaze iz korpe indeksa.
To onda, naravno, izaziva trgovanje i kod ETF-ova koji prate taj indeks, jer oni pokušavaju da verno prate sastav osnovnog indeksa. Suština je, međutim, da je sopstvena procena ukupnog troškovnog pokazatelja od strane izdavaoca, iShares-a, u ovom slučaju 0,44%, naspram 0,4% koliko pokazuje JustETF. Očigledno je nešto viša, ali ne radi se o značajnom odstupanju.
Ako, međutim, biraš neki egzotičniji ETF prema sopstvenom ukusu, svakako je vredno proveriti ovo, jer i JustETF može da pogreši, pa tu mogu da te dočekaju neprijatna iznenađenja.
Tracking difference — koliko ETF zaista prati indeks
Sledeći korak je da otvorimo podatkovni list ETF-a, odnosno factsheet, do kog takođe možeš doći direktno preko JustETF platforme, u sekciji dokumenata.
Na drugoj strani tog dokumenta treba da proverimo da li je takozvani tracking difference, odnosno odstupanje u praćenju indeksa, u redu.
Pokazatelj na koji ovde svakako treba obratiti pažnju jeste vrednost „annualized since inception”, odnosno godišnji (anualizovani) pokazatelj računat od osnivanja ETF-a. Suština je u tome da razlika između učinka ETF-a i osnovnog indeksa otprilike sme da bude najviše u visini ukupnog troškovnog pokazatelja (TER). Ako je odstupanje znatno veće od toga, to je ogromna crvena zastava — to znači da izdavač tu nešto radi ozbiljno nekorektno.
Isto tako, ako u pojedinačnim godinama vidiš velike, neobične skokove, ni to nije u redu — i tada vredi posumnjati da nešto u pozadini nije kako treba.
Kod velikih, poznatih izdavača poput Vanguard-a takve neobičnosti gotovo sigurno nećeš sresti, ali ako sam istražuješ tržište, postoji realan rizik da naleteš na nešto slično — zato ovome svakako vredi posvetiti posebnu pažnju.
Važno je znati i to da se odstupanje u praćenju (tracking difference) skoro nikad ne poklapa tačno sa navedenim ukupnim troškovnim pokazateljem (TER). Kod ovog konkretnog primera vidimo da je jednogodišnje odstupanje otprilike 0,31% — što je, zanimljivo, čak i manje od 0,4% koliko navodi JustETF, kao i od 0,44% koliko iznosi sopstvena procena izdavaoca. To je znak da fond jednim delom nadoknađuje svoje troškove na neki drugi način — o čemu ćemo više reći u nastavku.
Naravno, optimizovano uzorkovanje (optimized sampling) kod ovog konkretnog ETF-a takođe može izazvati ovakvo odstupanje na kratak rok. Mnogo vredniji pokazatelj jeste „Since Inception” — odnosno koliko je ETF zaostajao za indeksom od svog osnivanja. Tu vidimo odstupanje od samo 0,24%.
To je znatno manje nego što bismo očekivali na osnovu ukupnog troškovnog pokazatelja od 0,4%, odnosno 0,44%. Sigurno se pitaš kako je to moguće — izdavaoci ETF-ova imaju nekoliko trikova u rukavu kojima mogu delimično da nadoknade svoje troškove.
Najčešći od njih je pozajmljivanje hartija od vrednosti (securities lending). ETF, u praksi, ne samo da drži kupljene akcije, već ih uz naknadu može pozajmljivati drugim učesnicima na tržištu. Kamatu ili naknadu koju na taj način dobije, upravljač fonda može da vrati nazad u fond, što stvara dodatni prinos.
Time ti se, praktično, jedan deo troškova doslovno vraća. Svakako, i mnogi drugi faktori — na primer, optimizacija poreza po odbitku na dividende — mogu igrati ulogu u smanjenju troškova. Ono što je, međutim, najvažnije pravilo pri izboru ETF-a: nikada ne gledaj samo ukupni troškovni pokazatelj, odnosno TER.
Bilo da je u pitanju stranica JustETF-a ili KID dokument, obavezno otvori i podatkovni list (fact sheet) ETF-a i proveri tracking difference. TER je, moglo bi se reći, samo teorijsko obećanje, dok je tracking difference stvarna realnost. Taj broj ti na kraju dana pokazuje koliko prinosa „pojede” samo funkcionisanje upravljača fonda.
Vraćajući se na naš konkretan primer — iShares je ovde odradio zaista dobar posao, jer je, uprkos troškovima od 0,44% na papiru, u stvarnosti od prinosa indeksa oduzeo tek otprilike polovinu toga, ako si ovaj ETF držao/la dugoročno od njegovog osnivanja. Naravno, nema nikakve garancije da će tako ostati i u budućnosti, ali mislim da već zbog ove mogućnosti vredi birati ETF-ove koje izdaju renomirani provajderi, poput iShares-a ili Vanguard-a.
Zaključak
Ako se držiš velikih, poznatih, širokih indeksnih fondova, sva ova detaljna provera ti obično neće ni biti neophodna. Ali ako počneš sam da tražiš razne egzotičnije ETF-ove, ove dodatne mere predostrožnosti vredi ozbiljno shvatiti — da te u praksi nešto zaista ne iznenadi, jer je prilično neprijatno kada pokušaš nešto da prodaš, a onda shvatiš da na tržištu jednostavno nema strane koja kupuje.
U ovom tekstu sam kroz konkretan primer pokušao da ti pokažem kako u praksi funkcioniše sistem filtriranja na JustETF-u. Naučio si i zašto su pojedini parametri važni među rezultatima pretrage, koje od njih vredi favorizovati, kako ne bi samo naslepo birao ETF na osnovu pretrage po ključnoj reči. Zajedno smo otvorili dokument sa ključnim informacijama (KID), pogledali troškove, i naučio si šta je to tracking difference (odstupanje u praćenju indeksa) i kako se ono proverava preko podatkovnog lista ETF-a. Sada ti je jasno i zašto je, kada biraš, isplativo birati najlikvidnija tržišta — recimo Londonsku berzu ili nemačku Xetru — a pokazao sam ti i kako možeš da odeš na sajt izdavaoca, kao i na sajt konkretne berze, gde, između ostalog, možeš da proveriš i obim trgovanja.
Verujem da sada imaš praktično, tehničko znanje potrebno za samostalan izbor ETF-a, i da ćeš uz njega moći da izbegneš najveće zamke.