Sledi jedna off-topic tema, koja nema puno dodirnih tačaka sa DGI investiranjem, štaviše po mom mišljenju ni sa investiranjem. Međutim zbog velikog broja pitanja evo mog stava, kao što ste već navikli, sa argumentima.

“Šta misliš o ulaganju u zlato?”

Želim istaći na početku da je sve dole napisano moje lično mišljenje. Ne želim nikome da ga nametnem, svako ima pravo da misli drugačije. Izneću podatke na osnovu kojih sam ja formirao svoje stavove sa odgovarajućim izvorima. Predlažem da ih pročitaš, eventualno potražiš još neke radove i sam doneseš zaključak.

Evo odmah da odgovorim na pitanje. Ne ulažem u zlato i smatram da zlato nije dobro ulaganje. Ipak, priznajem da držanje manje količine zlata u portfoliu, za investitore koji teško podnose veliku volatilnost, može da ima nekog smisla.

Veoma su poprečna mišljenja o investiranju u zlato. Jedan deo investitora (među kojima sam i ja) pripoveda mišljenje Vorena Bufeta.

“But – certainly when we took over Berkshire, Berkshire was selling at $15 a share and gold was selling at $20 an ounce. And then gold is now 1600 and Berkshire’s 120,000. But you can take a broader example of that. If you – if you buy an ounce of gold today and you hold it 100 years, you can go to it every day and you could – you could coo to it and you can caress it and you can fondle it and 100 years from now you’ll have one ounce of gold and it won’t have done anything for you in between. If you buy 100 acres of farmland, it will produce for you every year. You can use that money to buy more farmland; you can do all kinds of things. For 100 years it’ll produce things for you and you still have 100 acres of farmland at the end of 100 years. You could buy the Dow Jones industrial average for 66 at the start of 1900. Gold was then $20. At the end it was 11,400. But you’d have gotten dividends for 100 years. So a productive asset of any kind, a decent productive asset, is going to kill a nonproductive asset over time.”Warren Buffett
“My own preference – and you knew this was coming – is our third category: investment in productive assets, whether businesses, farms, or real estate. Ideally, these assets should have the ability in inflationary times to deliver output that will retain its purchasing-power value while requiring a minimum of new capital investment. Farms, real estate, and many businesses such as Coca-Cola, IBM and our own See’s Candy meet that double-barreled test. Certain other companies – think of our regulated utilities, for example – fail it because inflation places heavy capital requirements on them. To earn more, their owners must invest more. Even so, these investments will remain superior to nonproductive or currency-based assets.”Warren Buffett

Zbog korektnosti da kažem i to da je Bafetova kompanija Berkshire Hathaway 2020. godine kupila veću količinu akcija kompanije Barrick Gold Corp, ali je kasnije tu poziciju skoro prepolovila.

Bafet kaže da ako danas kupiš uncu zlata i držiš ga 100 godina, vreće isto kao danas (realna vrednost). Ali u međuvremenu ne dobijaš kamate, dividende, ne proizvodi ništa, investicija ne donosi profit. Bafet više preferira investicije koje proizvode neku robu ili pružaju uslugu. Smatra da takve investicije takođe štite od inflacije, jer mogu inflaciju prebaciti na kupce povećanjem cena proizvoda.

Ovo je dakle ukratko jedan stav o ulaganju u zlato. Kao što sam rekao postoji još mnogo mišljenja od toga da veći deo portfolia treba da bude zlato do toga da zlato uopšte ne zadržava kupovnu moć (80-ih godina je cena zlata pala za 70%).

Činjenice o zlatu

Za početak neka stoji ovde slika iz knjige: Stocks for the Long Run – Jeremy Siegel

Mislim da gornju sliku ne treba posebno objašnjavati. Možda samo da kažem da postoje neslaganja oko ovih prinosa, posebno što se prinosa akcija tiče, ali oni ne utiču mnogo na sliku u celini.

U nastavku ću pokazati podatke koje će srušiti nekoliko mitova o zlatu. Koristiću dva rada, koje detaljno možete pročitati ovde i ovde.

Zlato čuva vaš kapital od uticaja inflacije, čuva vašu kupovnu moć

Jedna od najpoznatijih mitova u vezi zlata je da čuva kupovnu moć novca, tačnije da se cena zlata povećava pa tako inflacija ne može “da pojede” vaš kapital. Za obu tvrdnju postoje neki dokazi ako posmatramo nekoliko stotina godina unazad. Međutim stvari se drastično menjaju napuštanjem zlatnog standarda tokom 1970-ih godina (i dan danas srećem ljude koji i dalje misle da je zlatni standard na snazi… link i link). Tek od tog perioda se zlato pretvara u instrument na finansijskom tržištu u koji sve češće ulažu investitori. Na sledećoj slici vidimo zavisnost između inflacije (x osa) i procentualne promene cene zlata (y osa) počev od 1970-ih godina na mesečnom nivou.

Dobro se vidi da nema reči o linearnoj zavisnosti. Mada se može uočiti da veći rast inflacije povlači za sobom i veći rast cene zlata, ali to se ne može reći ako je inflacija manja. Donja slika takođe dokazuje da nema direktne veze između promene inflacije i cene zlata.

Procentualno bi to izgledalo ovako. Kada je inflacija rasla cena zlata je rasla u 69% slučajeva, a opala u 31%. Kada je inflacija opadala cena zlata je rasla u 46% slučajeva, a opala u 54%.

Cena zlata opada kada rastu kamatne stope

Opšte je mišljenje da rastuće kamatne stope negativno utiču na cenu zlata, jer ako niskorizične investicije daju veće kamate onda je veći oportunitetni trošak držanja zlata, to jest odričemo se veće kamate. Na sledećoj slici vidimo promenu kamata na x osi i procentualnu promenu cene zlata na y osi u poslednjih 40 godina.

U ovom slučaju čak možemo reći da postoji neka veza između posmatranih podataka. Međutim vidimo i to da veza nije linearna. Povrh toga promena kamatne stope utiče između ostalog i na inflaciju, a već smo pričali o tome da postoji izvesna veza između cene zlata i inflacije.

Treba kupovati zlato kada je sentiment na berzi loš

Kada se pojavi strah kod investitora, treba “bežati” u zlato.

Na gornjoj slici plavom bojom je nacrtan VIX indeks, a crvenom bojom cena zlata. VIX indeks je “indeks straha”, visoke vrednosti znače da je na berzi prisutan strah, da su očekivanja investitora loša. Očigledno je da koeficijent korelacije između ove dve vrednosti teži ka nuli, to jest nema nikakav uticaj VIX indeks na cenu zlata.

Cena zlata na može da padne ispod proizvodne cene

Može, i padala je više puta.

Cena zlata može da padne ispod proizvodne cene na primer u slučaju kada ponuda nadmaši potražnju. Tada se oni rudnici koji rade manje efikasno zatvaraju i posle određenjog vremena dolazi do ravnoteže ponude i potražnje, samim tim i do korekcije cene zlata.

Činjenica je da cena zlata nije dugo ostajala ispod proizvodne cene. Teoretski tako nešto nije ni moguće, ali teorija se na berzi vrlo često jako razlikuje od prakse. Po ovim podacima se čini logičnim kupovina zlata u periodima kada je cena zlata ispod proizvodne cene, ali budite oprezni i ne rizikujte previše.

Zlato je dobra investicija jer se koristi i u industriji

Industrija zaista koristi zlato, ali samo oko 8%  količine zlata, ostalih 92% koriste industrija zlata i investitori otprilike u odnosu 37% – 55%. Tačni podaci ovde.

Kao što vidite cena zlata ne utiče mnogo na industrijsku potražnju. Logično, zlato se u industriji koristi samo tamo gde mora, gde se ne može zameniti drugim metalima. Cena zlata mnogo više utiče na potražnju od strane industrije nakita, opet, logično. Ako zlatni nakit postaje sve skuplji imaće sve manje kupaca. Međutim ono što na prvi pogled nije logično (ali jeste ako pogledamo ponašanje investitora) jeste da se potražnja za zlatom u investicione svrhe povećava kada se cena zlata povećava.

Cena zlata raste kada padaju cene na berzi

Ovo je verovatno najveći mit. Često se može čuti da treba “bežati” u zlato kada počne kriza. Hajde da pogledamo šta kažu brojevi. Na donjoj slici x osa označava mesečne prinose S&P 500 indeksa na mesečnoj bazi, a y osa označava mesečne prinose zlata između 1975. i 2012. godine.

Za nas su sada najinteresantnije kvadranti dva i tri. Na negativnom delu x koordinate vidimo one slučajeve kada je na mesečnom nivou prinos S&P 500 indeksa bio negativan. To se desilo u ukupno 37% slučajeva. A od tih 37% cena zlata je rasla u 20% dok je opadala u 17% slučajeva. Dakle, skoro isti broj slučajeva što znači da nema korelacije između ove dve vrednosti.

U.S. Consumer Price Index spašava čast zlata

Da ne bude sve baš negativno što sam napisao u vezi zlata (tačnije o korelacijama raznih podataka sa cenom zlata), evo jednog grafikona koji pokazuje nešto nalik korelaciji. Uspostavlja vezu između američkog indeksa potrošačkih cena (U.S. CPI), tačnije odnosa cene zlata i indeksa potrošačkih cena sa očekivanim prinosima zlata  u narednih 10 godina.

Desno na x osi su slučajevi kada je cena zlata rasla brže od potrošačke korpe. U tim situacijama je prinos u narednih 10 godina po pravilu negativan. U suprotnom slučaju se mogu očekivati pozitivni prinosi.

Zaključak

Kao što sam rekao ja ne ulažem u zlato, ali to ne mora da znači da i ti treba tako da postupiš. Naveo sam neke podatke koji dokazuju suprotno od nekih mitova vezanih za zlato. Ako razmišljaš o ulaganju u zlatu predlažem da pročitaš oba istraživanja u celosti, tačnije sve što možeš da nađeš u temi. Nemoj zaboraviti da se sva istraživanja baziraju na podatke iz prošlosti. Ne znači nužno da će neke zakonitosti iz prošlosti važiti u budućnosti.

Ako se odlučiš da ćeš ipak ulagati u zlato moraćeš doneti još jednu odluku, u kojoj formi? U zlato možeš ulagati kupovinom investicionog zlata, investiranjem u investicione fondove koji kupuju zlato, preko ETFova koji se baziraju na zlatu, kupovinom akcija kompanija koji poseduju rudnike zlata, itd. Svaka od ovih formi ima svoje prednosti i mane. Dobro se informiši o njima pre donošenja odluke!

2 Comments

  1. Kompletna analiza. Bravo.

    Odgovori
    • Neizmerno hvala za ovako sažet i celovit prikaz.

      Odgovori

Vaš komentar

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Share This