UPOZORENJE: Ako se odlučite za ulaganje u pojedinačne akcije, odnosno ako mislite da ćete izborom konkretnih akcija imati bolji prinos od nekog berzanskog indeksa, verovatno ćete loše proći!

Ulaganje u pojedinačne akcije nije za svakoga, štaviše mnogi uspešni investitori savetuju svim malim investitorima da izbegavaju takvu vrstu ulaganja i da umesto toga ulažu u berzanske indekse. Velika je verovatnoća da će na taj način uspeti da maksimalizuju prinose a da vreme uloženo u investiranje smanje na minimum. Evo šta o tome kaže Warren Buffett.

Izbor pojedinačnih akcija zahteva mnogo uloženog vremena i truda i duboko stručno znanje. Pored toga postoji veliki broj istraživanja koje potvrđuju da ni većina najboljih stručnjaka ne uspeva dugoročno posmatrano da nadmaši prinose najpoznatijih indeksa. Koga zanima detaljnije evo jedno istraživanje i jedan članak o tome. Tu spadaju i investicioni fondovi kojima aktivno rukuju stručni portfolio menadžeri. Ovi fondovi imaju velike troškove (da, troškovi od nekoliko posto su ooogromni u odnosu na troškove pasivnih fondova).

Poslednjih nekoliko godina ulaganje u razne ETF-ove koji prate razne berzanske indekse je postalo izuzetno popularno i u njih je investirano neverovatno bogatstvo.

Izvor: statista.com

Šta je ETF?

ETF je akronim od Exchange Traded Fund i predstavlja skup hartija od vrednosti (ETF može pratiti akcije, obveznice, robu, …). Na EFT možete gledati kao na akciju neke “kompanije” koja poseduje akcije mnogih drugih kompanija. Pa tako kupovinom jedne akcije ETF-a vi postajete vlasnici delova akcija svih kompanija koje se nalaze u tom ETF-u. Na taj način postižete široku diverzifikaciju vrlo lako i jeftino. Zamislite samo koliko bi vas koštalo da kupite po jednu akciju svake kompanije koja se nalazi u indeksu S&P 500. Dok recimo ETF čija je oznaka NYSEARCA: SPY 21.06.2022. godine možete kupiti za 375$.

Izvor: marketwatch.com

Primer: Zamislite sledeću situaciju. Imamo kompanije A1, A2, A3, … A10.  Svaka od njih ima 10.000 akcija. Akcije kompanije A1 koštaju 100 $, akcije kompanije A2 200 $, itd. Kada bi vi kupili po jednu akciju gore navedenih kompanije trebali biste da izdvojite 5.500 $. Umesto toga možete da se odlučite za ETF koji prati berzanski indeks koji se sastoji od kompanija A1, A2, …, A10. ETF kupi po 100 akcija svake kompanije, dakle vrednost ETF-a je 550.000 $ i ima 10.000 “akcija”. To znači da jedna “akcija” ETF-a košta 55 $. Ako kupite jednu ETF akciju vi ćete postati vlasnici jednog milionitog dela svake kompanije iz indeksa (1 / (100 * 10.000) ). Za 100 puta manje novca dobijate isti prinos.

Cilj svakog ETF-a je da iskopira indeks za čije je praćenje nastao. Pošto postoji veliki broj indeksa (samo u SAD preko 5.000), postoji i veliki broj ETF-ova. Postoje indeksi koji prate određeni sektor, određenu zemlju ili region, neki trend (npr. Electric Vehicle ETFs, Green Economy ETFs, …), itd.

Više o indeksima pročitajte ovde na stranicama 3 , 4 i 5.

Verovatno najpopularniji indeks je S&P 500 koji se sastoji od akcija 500 (broj se može neznatno razlikovati) najvećih kompanija iz SAD. U suštini ovaj indeks se koristi za merenje performanse celog SAD tržišta. Ovo je takođe i jedan od najstarijih indeksa na svetu stoga postoji dugačak Historical Chart i dugačak niz godišnjih prinosa. Naravno do sada ostvarivani prinosi nisu garancija prinosa u budućnosti. Ipak pomoću ovih istorijskih podataka stičemo sliku o tome kakvim prinosima se možemo nadati.

ETF vs Investicioni fondovi

U Srbiji se generalno malo priča o investiranju, pa nije ni čudo što se malo i zna. Najčešće je pojam investiranja iscrpljen sa nekretninama. Na sreću (ili na žalost) u poslednje vreme u Srbiji se sve više priča o investicionim fondovima. Postoji mnogo vrsta investicionih fondova međutim u Srbiji su najčešći otvoreni investicioni fondovi kojima se aktivno upravlja. To znači da portoflio menadžer pokušava izborom pojedinačnih akcija da nadmaši prinose indeksa koji je odabran kao reper.

Mnogo manje se priča međutim o ETF-ovima. Međutim postoji nekoliko bitnih razlika između investicionih fondova i ETF-ova. Kao na primer:

– ETF-ovi se kotiraju na berzi pa im se cena konstanto menja kao što se menja i akcijama. Mogu se kupovati preko brokerskih kuća. Investicioni fondovi cenu investicionih jedinica objavljuju samo jednom u toku dana. Kupovina i prodaja se vrši posle zatvaranja berze svakog dana i najčešće se kupuju u bankama. Običan čovek u Srbiji se plaši pojma brokerske kuće. A zapravo otvaranje brokerskog računa nije ništa komplikovanija od otvaranja računa u banci.

– ETF-ovima se upravlja pasivno. Automatski se vrše promene koje se dešavaju u indeksu (npr kada neka kompanija ispadne ili uključi u indeks). Nije potreban ljudski faktor u smislu donošenja investicionih odluka. Postoje ETF-ovi kojima se aktivno upravlja ali u mnogo manjoj meri. Za razliku od toga investicionim fondovima se načešće upravlja aktivno.

– Zbog aktivnog upravljanja naknade kod investicionih fondova su mnogo veće. Npr TER 0.08% u odnosu na 4.01%. Može vam se činiti da razlika nije velika ali verujte mi ova razlika je oooogromna!

– Ne možete kupiti delić inveticione jedinice ETF-a. Na primer ako je cena nekof ETF-a 250$ ne možete uložiti 100$. Dok kod investicionih fondova možete kupiti i deo investicione jedinice. Na primer investiciona jedinica košta 2.000 dinara, vi uložite 1400 dinara i stičete pravo na 0,7 investicione jedinice (nisam uzeo u obzir ulazne troškove).

Aktivno vs pasivno ulaganje

Fondovi kojima se aktivno rukuje imaju za cilj da izborom najboljih akcija nadmaše prinose repernog indeksa dok je cilj pasivnih fondova postizanje istih prinosa. Naravno mnogo bolje zvuči veći prinos od prosečnog prinosa celog tržišta! Problem je samo u ovome: velika većina aktivnih fondova NE USPEVA da nadmaši prinose, naprotiv!

Možete sada da kažete, dobro ali ipak ima aktivnih fondova koji nadmašuju prosečne prinose. To je tačno, ali je njihov broj tako mali u odnosu na sve fondove da je skoro nemoguća misija odabrati one koji će postizati najbolje rezultate.

Česta greška nedovoljno informisanih investitora je što investicioni fond biraju tako što pogledaju koji fondovi su imali najbolje prinose u bliskoj prošlosti. Međutim prinosi u prošlosti ne garantuju buduće prinose. Baš suprotno, neka istraživanja pokazuju da će fondovi koji su imali bolje prinose od drugih u bliskoj prošlosti imati slabije prinose u skorijoj budućnosti. Fondovi koji konstantno tokom više godina uspevaju da nadmaše prinose celog tržišta su retki kao dijamant i jako su male šanse da ćete uspeti da ih pronađete.

Zbog svega navedenog po mom mišljenju za investitore koji ne žele puno vremena da potroše na učenje i istraživanje, investiraju na duge staze (minimum 5 a još bolje bar 10 godina) i nisu superoprezni (ako jesu možda treba razmisliti o ulaganju u obveznice) najbolja opcija je ulaganje u neki od ETF-ova koji prate jedan od poznatijih indeksa. Ili ulaganje u više takvih ETF-ova, zapravo u ETF-ove koj prate različite indekse.

Da ponovim još jednom kupovina ETF-a nije komplikovanija od kupovine patika na nekoj online prodavnici. Treba vam samo brokerski račun i internet. Pazite samo na jedan detalj! Nisu svi ETF-ovi dostupni kod svih brokera.

Acc i Dist ETF-ovi

Ako se odlučite za investiranje u ETF, sledeći korak jeste pronalaženje odgovarajućeg ETF-a. Postoji nekoliko stranica na kojima možete pretraživati. Neke od njih su: etfdb.com, barchart.com, finance.yahoo.com, justetf.com. Ovaj poslednji ja najčešće koristim ali svaki od njih je odličan alat za pretraživanje.

U Evropskoj Uniji je pre par godina uvedena PRIIPs regulacija (Packaged Retail and Insurance-based Investment Products Regulation) što je dovelo do toga da je većina američkih EFT-ova nedostupna državljanima Evropske Unije. Ali ne i nama! Eto neke prednosti u odnosu na EU građane 🙂

Kada pretražujete ETF-ove, recimo ukucate u pretraživač S&P 500 dobićete gomilu rezultata.

Izvor: justetf.com

Jedna od stvari na šta trebate da obratite pažnju su oznake Acc i Dist. Kratko i jasno razlika između Acc (accumulating) i Dist (distributing) ETF-ova je u tome kako se ophode prema dividendama kompanija koje se nalaze u indeksu. Distributing ETF-ovi isplaćuju dividende investitorima dok accumulating ETF-ovi dividende odmah reinvestiraju. Ovo je jako bitna razlika u smislu plaćanja poreza. Ako vam se dividenda isplati dužni ste da platite porez. Sa druge strane procentualno gledano dividenda ETF-ova je uglavnom mala (izuzev ETF-ova koji baš igraju na tu kartu) tako da se ne isplati uzimati dividendu. Stoga moje mišljenje je da se više isplati investirati u accumulating verzije. Pogotov ako planirate ETF da držite bar 10 godina. U tom slučaju se ne plaća porez! (Zakon o porezu na dohodak građana, član 72a)

Koje ETF-ove kupiti?

Da istaknem još jednom, nisam finansijski savetnik i nemam prava, niti želim da delim finansijske savete. Ovo što ću napisati jeste moje lično mišljenje na osnovu kojeg i sam ulažem. Istina većina mog kapitala je u pojedinačnim akcijama ali svesno i planirano manji deo držim u ETF-ovima.

Oko finansijskih instrumenata se izgradila jedna cela industrija. Kao i svim industrijama prvi i osnovni cilj je zarada. Brokerske kuće, brokeri, finansijski savetnici, investicioni fondovi, portfolio menadžeri, itd. Svi oni postoje kako bi zaradili. Da me ne razumete pogrešno, ne mislim da je to loše. Na kraju krajeva svi mi radimo za novac. E sad, da li se svi igrači drže moralnih načela ili ne u to ne želim da ulazim.

Velik broj igrača ja prouzrokovalo šaroliku ponudu finansijskih instrumenata pa tako i ETF-ova.  Kako ćete privući investitore da ulože u vaš novootvoreni ETF koji prati indeks S&P 500 ako ima još pedeset takvih ETF-ova? Koji uzgred imaju mnogo veći prikupljeni fond i verovatno mogu da smanje naknade. Pa vrlo teško! Šta je rešenje? Napraviti specijalizovani ETF koji prati određene industrijske grane, nove trendove ili egzotične države. Tako i bi. Danas u ponudi imate ogroman broj raznih ETF-ova. Od stanja kada nemate izbora gore je samo kada imate previše izbora. Barem je meni tako, umem da se izgubim u ponudi i da blokiram recimo u prodavnici sportske opreme a da ne govorim o meniju nekih restorana 🙂

Izvor: justetf.com

Mislite li da možete iz ove bogate ponude da izaberete onu koja će imati najbolje prinose u sledećih 5-10-20 godina? Ako neko misli da može spreman sam na opkladu. I nemojte mi sad reći zelena energija, električni automobili, veštačka inteligencija, genetski inženjering, … Sve su to naslovi koji lepo zvuče ali kada već svi pričaju o nečemu, verovatno ste zakasnili. Isto kao kod izbora pojedinačnih akcija, moje mišljenje je da ne postoji niko ko sa sigurnošću može predvideti i pogoditi koje opcije će biti najisplativije u budućnosti. Naravno, pošto imamo mnogo stručnjaka, neko će zasigurno pogoditi i tako dospeti u centar pažnje ali će to verovatno biti kratkog daha kao što se odigralo već toliko puta u istoriji.

Međutim dobra vest je da ni ne moramo pronaći najbolju opciju, samo dovoljno dobru. Dovoljno dobru, koja će uz racionalan rizik (što je za mene važno, a za nekog i nije) doneti opipljiv prinos na duge staze.

Najpoznatiji indeks na svetu je S&P 500 pa su među najpopularnijim ETF-ovima oni koji prate taj indeks. Prosečna godišnja stopa prinosa S&P 500 indeksa od 1957. godine je oko 10% u dolarima. Ako korigujemo ovaj podatak sa inflacijom dobijamo realan prosečan godišnji prinos od oko 7%. Da li je ovo malo ili ne subjektivna je stvar. S obzirom da investiranje u ETF ne zahteva neko posebno znanje a ni puno vremena smatram da je ovo veoma dobar prinos.

Pošto je većinu svog kapitala ulažem u pojedinačne akcije, prvenstveno u akcije koje se nalaze u S&P 500 indeksu, zbog diverzifikacije ne ulažem u ETF koji prati S&P 500 već u EFT koji pokriva celo SAD tržište (indeks Wilshire 5000). Dok jedan manji deo ulažem i u ETF  koji prati tržište celog sveta bez tržišta SAD (FTSE All-World index). Naravno postoje ETF-ovi koji prate tržište celog sveta ali ja više volim da izmiksujem i sam odredim procenat američkih i neameričkih akcija.

Smatram da je ulaganje u ETF-ove odlično rešenje za male investitore koje ne privlači mnogo analiziranje kompanija i čitanje obimnog materijala. Treba biti spreman na rolerkoster jer ništa na svetu ne ide samo gore. Sigurno će biti perioda kada ćete biti u minusu ili kada ćete osetiti veliki pad od vrha ali sve je to sastavni deo investiranja i sasvim normalna pojava. To su trenuci kada morate biti psihički jaki i NE PANIČITI! Jako su dobre šanse da ćete na ovaj način dugoročno proći bolje od većine investitora koji pokušavaju da pobede tržište. Nisam izmislio toplu vodu ovo je stav mnogih velikih investitora sa ogromnim iskustvom.