Da li je 1% puno ili malo?

Pa, zavisi o čemu pričamo.

Ako vam šef ponudi povišicu plate od 1%, verovatno ćete se okrenuti i pomisliti da se neko sa vama šali – to je toliko malo da nećete osetiti ni na nedeljnoj kupovini u prodavnici. Ali, ako je neko osuđen na 10 godina robije i sudija mu poveća kaznu za 1%, to je još skoro 37 dana iza rešetaka – odjednom tih 1% zvuči prilično puno, zar ne?

U svakodnevnom životu, jedan procenat nam deluje kao čist statistički šum. Sitniš. Nešto zanemarljivo.

Međutim, u svetu investiranja važi potpuno drugačija matematika. Kada vam broker, investicioni fond ili finansijski savetnik usputno spomenu da njihova godišnja naknada iznosi „samo 1%“, vaš mozak to automatski prevede kao povišicu sa početka priče: „Pa to je ništa.“

Ali pazi sad… Taj „sitniš“ je zapravo nevidljivi parazit koji ti tokom godina tiho i bez milosti pojede polovinu profita.

Kako je to uopšte moguće?

Pa da pređemo na detalje…

Prokletstvo i magija složene kamate

Hajde da budemo potpuno iskreni: u Srbiji prilično kaskamo za razvijenim svetom kada je u pitanju finansijska pismenost. Naše kolektivno razumevanje berze i dugoročnog investiranja je i dalje na vrlo niskom nivou. Za većinu ljudi na našim prostorima berza i dalje deluje kao nešto strano, komplikovano ili rezervisano isključivo za ljude koji već imaju ogroman kapital.

Međutim, realnost je drugačija. Investiranje nije luksuz za bogate – ono je postalo potreba za svakoga ko želi da zaštiti svoj novac i osigura stabilniju finansijsku budućnost. Mnogo više ljudi kod nas bi moralo da razmišlja u ovom pravcu. Penzioni sistemi svuda postaju sve opterećeniji, a držanje gotovine na klasičnim računima u banci znači da svesno dozvoljavamo inflaciji da nam svake godine polako umanjuje kupovnu moć tog novca.

Ključ uspeha na finansijskom tržištu zapravo nema veze sa milionskim početnim ulozima. Sve se svodi na dve stvari: konstantnost i vreme.

Umesto da čekate „pravi trenutak“ ili neku veliku sumu, poenta je početi redovno, sa iznosima koji ne opterećuju mesečni budžet, i to što je pre moguće. Zašto je vreme toliko presudan faktor? Zato što u dugom roku glavnu reč vodi složena kamata (odnosno kamata na kamatu).

Kada investirate na duge staze, vaš novac ostvaruje određeni prinos. Sledeće godine, vi ne dobijate prinos samo na ono što ste uplatili, već i na sav profit koji se akumulirao u prethodnom periodu. Novac stvara novi novac, proces se ponavlja i nakon 10, 20 ili 30 godina vaša investicija dobija zamajac koji je na početku bio nezamisliv. Vreme je vaš najveći saveznik.

I tu se vraćamo na onih „nebitnih“ 1% sa početka priče.

Složena kamata je fantastična stvar kada radi za vas. Ali, kada vam fond ili posrednik svake godine uzmu 1% na ime stalnih naknada, ta ista matematika počinje da radi protiv vas. Vi tada ne gubite samo taj jedan procenat u kešu – vi gubite sav onaj potencijalni rast koji bi taj procenat napravio kroz godine i decenije koje dolaze. Taj naizgled mali trošak zapravo konstantno usporava rast vašeg kapitala.

Ali, nemojte mi verovati na reč. Hajde da pogledamo šta surova matematika kaže na duge staze, jer se tek na dugom vremenskom horizontu vidi prava razmera ove “tihe pljačke”.

Pogled u brojeve: Koliko stvarno košta taj procenat?

Da ne bismo pričali napamet, uzećemo realan primer sa bruto godišnjim prinosom od 7,00% (što je istorijski prosek za S&P 500 kada se koriguje inflacijom). Pogledajte kako različite visine naknada utiču na krajnji iznos vašeg novca nakon 30 godina i, što je najvažnije, koliki procenat svog ukupnog bogatstva svesno poklanjate fondu ili brokeru:

A što se tiče samog investiranja…

2025. godina nije donela nikakve radikalne promene u mojoj investicionoj strategiji. Izgleda da sam konačno pronašao pristup koji mi u potpunosti odgovara i koji mogu da sprovodim bez suvišnog stresa.

I ove godine sam čitao mnogo – uglavnom knjige o finansijama, ali bilo je i izleta u druge oblasti. Posebno moram da istaknem jednu knjigu koja je moj „broj jedan“ za 2025. godinu: „Sapiens: A Brief History of Humankind“ autora Yuval Noah Hararija (dobra vest je da se kod nas može pronaći pod naslovom: Sapijens: Kratka istorija čovečanstva). Iako nije o berzi, ova knjiga je ključna za razumevanje ljudske prirode i kolektivnog ponašanja, što je na tržištu kapitala od neprocenjive važnosti. Ako volite da čitate, obavezno je dodajte na svoju „to-read“ listu. A ako ne volite da čitate – nemojte ulagati u pojedinačne akcije.

Sve što sam prošao ove godine dodatno me je učvrstilo u uverenju da je biranjem pojedinačnih akcija moguće postići bolje rezultate od proseka indeksa. Za to nije neophodan natprosečan IQ niti specifična formalna edukacija. Ipak, moram da upozorim: ovo nije za svakoga. Zahteva mnogo čitanja, neprestano razmišljanje i, pre svega, čeličnu psihološku pripremu.

Lično uživam u ovom procesu. Iako moj stil investiranja donosi uzbuđenja otprilike koliko i posmatranje boje na zidu dok se suši, verujem da će krajnji rezultat biti upravo onakav kakav priželjkujem.

Dinamika promena u mom portfoliju ostaje dosledna mojoj strategiji. Tokom godine sam imao ukupno devet transakcija: sedam kupovina i dve prodaje. U praksi, to znači da sam potpuno zatvorio jednu poziciju, otvorio četiri nove i dokupio akcije jedne kompanije koju već posedovao.

Evo detaljnog pregleda:

• • 2. april i 7. jul (Izlazak iz pozicije): Prodao sam prvo trećinu, a zatim i ostatak pozicije koju sam otvorio još 2020. godine. Iako je kompanija godinama donosila izuzetan dividendni prinos, njeni fundamenti su se drastično pogoršali, bez jasnih znakova oporavka. Annualized return (prosečni godišnji prinos) na ovu poziciju iznosio je 6,7% bez dividendi, odnosno 12,1% sa uračunatim dividendama. Rezultat nije spektakularan, ali je savim prihvatljiv, što je najbitnije pri izlasku iz investicione priče koja je izgubila svoj prvobitni smisao.

  • 4. februar (Nova pozicija, za sada na „čekanju“): Otvorio sam manju, novu poziciju. Za sada je to ostala jedina kupovina te kompanije jer su se njeni fundamenti nakon mog ulaska pogoršali. Trenutno sam u minusu od 12,3% (bez dividendi). Ipak, nema mesta panici – sačekaću još nekoliko kvartalnih izveštaja pre nego što donesem konačnu odluku o sudbini ove investicije.

  • 2. april (Dodatno poverenje „starom znancu“): U manjem obimu sam dokupio akcije kompanije koju odavno posedujem. Ova pozicija bi trebalo da bude jedan od nosećih stubova mog portfolija. Ova konkretna kupovina je već sada u plusu od neverovatnih 102%. Voleo bih da u budućnosti češće viđam ovakve prilike!

  • April – Avgust (Izgradnja nove pozicije): Kupio sam akcije nove kompanije u aprilu, a zatim povećavao ulog u julu i avgustu. Prve dve kupovine su u blagom minusu (oko 6%), dok je treća u plusu od 30%. Planiram da nastavim sa izgradnjom ove pozicije dok god je cena u atraktivnoj zoni.

  • 9. jul (Otvaranje nove pozicije): Uspeo sam da otvorim malu poziciju u kompaniji koju već dugo želim da vidim u svom portfoliju kao jednu od značajnijih investicija. Cena u trenutku kupovine nije bila značajno potcenjena, ali s obzirom na to da se radi o kompaniji iz mojih „Top 10“, odlučio sam se na prvi korak. Nažalost, tržište je brzo prepoznalo vrednost i cena je otišla gore, pa nisam imao priliku za dokup. Pozicija je za sada u plusu od 26%, a ja strpljivo čekam novu priliku za povećanje uloga.

  • 14. novembar (Poslednji ulazak): Otvorio sam još jednu manju poziciju u novoj kompaniji. Za sada je u plusu od 11%, a planiram dodatne kupovine ukoliko cena ne poraste prebrzo.

To bi bilo to što se moje aktivnosti tiče, a sada bi valjalo reći par reči o umeću egzekucije.

The Art of Execution

Jako je važno uvek imati na umu da je investiranje probabilistička igra u kojoj pokušavamo da predvidimo budućnost kompanija. Ako neko misli da je to lako, tržište će ga vrlo brzo (i veoma bolno) naučiti suprotnom. Osim same matematike, ovde presudnu ulogu igra psihološki faktor.

Brojna istraživanja u oblasti bihejvioralne ekonomije pokazuju da nas gubitak određene sume novca boli dvostruko više nego što nas dobitak iste te sume raduje. Ta urođena averzija prema gubitku često nas tera na iracionalne poteze – poput panične prodaje u pogrešnom trenutku ili potpunog „zamrzavanja“ pred ekranom. Zato uspeh ne zavisi samo od toga koliko su nam dobre tabele, već koliko nam je čvrst karakter kada se verovatnoće okrenu protiv nas.

Tajna nije u nepogrešivosti, već u egzekuciji.

Često se može pročitati da su čak i najbolji svetski investitori u pravu u svega 50% do 66% svojih investicija. Ipak, natprosečan prinos se može postići čak i sa svega 30-50% uspešnosti. Kako?

Tajna je u umeću egzekucije – odnosno u tome koliko gubimo kada nismo u pravu i koliko zarađujemo kada jesmo. U knjizi „The Art of Execution“, Lija Frimena-Šora, ovo je briljantno sročeno. Čitajući je, bio sam iskreno srećan kada sam video da instinktivno radim stvari upravo onako kako on savetuje.

Šta raditi kada investicija krene “po zlu”?

Svaka investicija može poći u dva smera (teoretski cena može i da stagnira, ali to nakon nekog vremena takođe treba svrstati u loš ishod). Kada cena konstantno pada nakon kupovine, imate tri opcije:

1. Prodati poziciju (preseći gubitak).
2. Dokupiti (smanjiti prosečnu cenu ulaza).
3. Ne raditi ništa.

U opštem slučaju, ne raditi ništa je najgori izbor. Upravo to radi većina jer gubitak boli, pa se čeka „povratak na nulu“ kako bi se izbeglo suočavanje sa porazom. Ali, nigde ne piše da izgubljeni novac morate povratiti baš na onoj akciji na kojoj ste ga izgubili!

Pravilo je jasno: Utvrdite šta se dešava sa fundamentima kompanije.

• Ako se performanse pogoršavaju – prodajte odmah, bez obzira na visinu gubitka. Presecite to, jer se gubitak od 20% lako pretvori u 80% ili potpunu propast.

• Ako su performanse stabilne ili se poboljšavaju (mada se retko dešava da se performanse poboljšavaju a cena i dalje pada, pogotovo ne dugoročno), tada treba dokupiti. Na taj način, kada cena krene nagore, možemo zaraditi na poziciji čak i ako se cena ne vrati do nivoa prve kupovine!

Iznenađenje: Najviše štete pravimo kod dobitnih pozicija

Verovali ili ne, mnogo više možete pokvariti lošim rukovanjem pozicijama koje su u plusu. Kada ste „u zelenom“, možete: ne raditi ništa, prodati sve ili prodati jedan deo pozicije.

Ako je vaša strategija kupovina najkvalitetnijih kompanija na duge staze, najgora opcija je prodati sve prebrzo. Realizacija malih pluseva samo zbog „adrenalina“ i osećaja pobede vodi ka sigurnom gubitku na nivou celog portfolija. Zašto? Jer ako akumulirate velike gubitke (jer ne sečete gubitnike), a male dobitke (jer prebrzo bežite iz dobitnika), vi matematički uništavate svoj račun.

S obzirom na to da prosečan investitor nije u pravu u više od 50% slučajeva, prerana prodaja dobitnika je katastrofa u najavi. Za natprosečne rezultate potrebno nam je svega nekoliko superiornih pozicija koje će „povući“ ceo portfolio, a preranom prodajom to sebi uskraćujete.

Moj stav: Dobitnike treba pustiti da rade svoj posao dok god je investiciona teza nepromenjena, a gubitnike treba seći u startu.

Kakav je vaš stav o ovome? Da li imate spreman plan za svaki od ovih scenarija ili reagujete u trenutku, vođeni emocijama?

Za kraj, želim vam puno zdravlja, uspeha i sreće u 2026. godini!