Ako ste long-term investitor, mnogo je važnije da kupujete akcije dobrih kompanija od cene po kojoj ih kupujete. Ako niste long-term investitor, zašto uopšte ulažete na berzi?Terry Smith

Živimo u svetu u kojem se “život sve više ubrzava”. Da li i vi nekada imate osećaj da stalno jurite a ipak kao da stojite u mestu i da nemate vremena za neke vama bitne stvari? Meni se to (još uvek) često dešava iako već izvesno vreme svesno radim na tome da poboljšam ovaj aspekt svog života. Da ima još gde da se napreduje vidi se i po datumu prethodnog članka. No, bitno je da se identifikuje problem, jer je to prvi korak ka rešavanju istog.

Ovaj ubrzani tempo života se najviše primećuje po tome da ljudi generalno žele sve ODMAH ili vrlo, vrlo brzo. Da navedem par primera: mršavljenje, kondicija, mišići, učenje jezika, učenje novog zanata, sticanje neke nove veštine, … (Kako smršati 7 kg za 7 dana, Naučite Photoshop CS3 za 24 sata, Naučite engleski u 7 dana). Slična je priča kada pričamo o investiranju. Ljudi žele da se obogate brzo. Da li je tako nešto moguće? Nije! Oni koji misle da jeste, po pravilu ostaju bez celokupnog kapitala.

Uspešno investiranje je jednostavno, ali nije lako. Kada nešto izgleda isuviše dobro da bi bilo istinito, obično i jeste. Biranje pojedinačnih akcija zahteva težak rad, čeličnu disciplinu i mnogo uloženog vremena (i novca). Očekivati da ćete konzistentno zaraditi veliku količinu novca uz malo truda je apsolutni nonsens. Ne postoji magična formula, niti garancija uspeha.

Toliko o lošim vestima. Dobra vest je da principe uspešnog investiranja u pojedinačne akcije nije teško razumeti. Nisu vam potrebni sofisticirani i skupi alati za pronalaženje pravih akcija. Sve što vam treba je strpljenje, razumevanje računovodstva, razumevanje izvora konkurentske prednosti (moat) i zdrava doza skepticizma.

Osnovni proces je jednostavan: analizirajte kompaniju i procenite vrednost akcije. Ako uspete da razdvojite odlične kompanije od odličnih investicija (što ume umnogome da se razlikuje), bićete dosta ispred većine drugih investitora.

Zapamtite da kupovinom akcije vi postajete vlasnik dela biznisa. Ako tretirate akcije kao biznis, više ćete se fokusirati na stvari koje zaista znače (na primer na free cash flow), a manje na stvari koje ne (na primer da li je nekog dana cena akcije išla gore ili dole).

Vaš cilj kao investitora treba da bude da pronađete izuzetne kompanije, kupite akcije po razumnoj ceni i ne radite ništa (do nothing). Izuzetne kompanije stvaraju vrednost za investitore, i kako raste vrednost biznisa, tako će vremenom rasti i cena akcija. Kratkoročno berza ume biti hirovita, ume da ponudi izuzetne kompanije po akcijskoj ceni ali i da vrednuje kompanije koje konstatno uništavaju vrednost za investitore kao da imaju svetlu budućnost. Jedno je sigurno, dugoročno cene akcija imaju tendenciju da prate vrednost kompanije koja se nalazi iza tih akcija.

Od čega zavisi cena akcije?

Uzmimo jedan jednostavan primer. Postoji negde neka kompanija XY osnovana sa kapitalom od 100 dolara. Kompanija ima ograničen vek trajanja, prestaje da postoji posle tačno 3 godine, posle čega vam se vraća uloženi kapital, a do tada ima garantovani profit od tačno 50 dolara u svakoj godini.

Da li bi kupili tu kompaniju za 250 dolara? Lako pitanje, odgovor je NE (gde bi tu bio profit?)

A za 230 dolara? Nadam se da je vaš odgovor ne! Verovatno mislite zato što je 20 dolara zarade za 3 godine malo na investiciju od 230 dolara. U pravu ste što se tiče ideje da je zarada mala u svetlu gore navedenih brojeva ali u stvarnosti ni nemate zaradu, već ste u gubitku! I to zbog vremenske vrednosti novca. Prosto rečeno više vredi 50 dolara koji dobijete danas, od 50 dolara koj ćete dobiti za godinu dana. A to opet više vredi od 50 dolara koje ćete dobiti za dve godine, itd. Razlog tome nije samo inflacija već i oportunitetni trošak novca. Oportunitetni trošak novca znači gubitak dodatnog prihoda koji bi se mogao zaraditi da je taj novac na raspolaganju odmah.

Postupak kojom se niz budućih prihoda svodi na sadašnju vrednost zove se diskontovanje ili DCF metoda (ili PV – Present value). Ne bih sada da ulazim u detaljno objašnjenje diskontovanja, detalje i formulu možete pronaći na netu. Ukratko novac koji se dobija u nekom budućem vremenu se množi diskontnim faktorom da bi se dobio sadašnja vrednost novca, a za izračunavanje diskontnog faktora nam je najvažnija diskontna stopa. I tu dolazimo do prvog problema određivanja vrednosti neke kompanije. Koju vrednost uzeti za diskontnu stopu? Postoje različite definicije ali se u suštini radi o ceni odricanja od potrošnje ili drugačije rečeno o prinosu koji bi se dobio ulaganjem u projekat istog nivoa rizika. Ovde možete pročitati više o diskontnoj stopi i teškoćama u njenom određivanju.

Ako se vratimo na prethodni primer kompanije XY i za diskontnu stopu uzmemo 10% imaćemo sledeću situaciju (u Excelu postoji formula za diskontni račun – NPV() ).

Dakle sadašnja vrednost profita od 150 dolara je 124,34 dolara. Toliko treba da platimo danas za ukupan profit da budemo u nuli.

Drugi veliki problem pri određivanju cene akcije pored stope diskontovanja je što treba što bliže odrediti budući cash flow kompanije po godinama do kraja životnog veka kompanije. Prosto rečeno treba poznavati budućnost (živeo Marty McFly i njegov almanah – koji nam uzgred ne bi ništa pomogao na berzi). Nadam se da se svi slažemo oko toga da niti možemo sa sigurnošću znati koliki će biti životni vek neke kompanije a još manje novčani tok (cash flow) koji će generisati. Doduše mnogi analitičari daju prognoze novčanog toka određenih (uglavnom velikih i široko poznatih) kompanija ali uzmite to sa velikom dozom sumnje (meteorološki pandan – mestimično kišovito). Generalno što je prognoza dalja u budućnosti to manje vredi. Sve ukazuje na to da je veoma teško odrediti ove brojeve kako bi došli do neke realne valuacije. Ali šta ako sve to okrenemo naglavačke?

Reverse-Engineering DCF

Mnogo je bolja opcija ako krenemo od nečega što sigurno znamo, od trenutne cene akcije. U svetlu cene i DCF modela možemo izračunati koliki su očekivani novčani tokovi kompanije u budućnosti. Daleko od toga da Reverse-engineered DCF rešava sve nedostatke DCF modela, međutim pomoću njega dobijamo uvid u to, šta tržište očekuje tj. predviđa u vezi posmatrane kompanije. Kada dobijemo sliku o tome šta tržište u datom trenutku očekuje tada ide najteži deo posla, treba sami na osnovu svojih metoda analiza da dođemo do zaključka da li je očekivani rast realan, previše optimističan ili previše pesimističan. Na osnovu (između ostalog) tog rezultata treba doneti odluku o eventualnoj kupovini akcija. Očigledno, što je predviđanje tržišta pesimističnije u odnosu na našu analizu to je veća prilika za dobru kupovinu. Naravno ništa ne garantuje da ćemo biti u pravu i da nije upravo tržište u pravu. Međutim ako želite drugačije rezultate od proseka morate ići protiv preovlađujućih tržišnih trendova.

Ovo ne znači da treba u svakoj situaciji udariti kontru, već da treba čekati pravi trenutak za kupovinu onih kompanija sa čijim funkcionisanjem smo upoznati. Investiranje je igra nerava. Nalik je maratonu a ne sprintu. Visoki dugoročni prinosi se ne postižu frekventnim kupovinama/prodajama. U suštini dovoljno je povući obarač samo nekoliko puta godišnje ali je potrebno mnogo čitanja i analiziranja kako bi bili spremni i sigurni kada momenat stigne.

Investiranje – veština ili nešto drugo?

Pre par dana sam video reklamu na Fejsbuku koja mami zainteresovane besplatnim (!) kursom na kome će naučiti veštinu investiranja (vidi početak teksta: mršavljenje, kondicija, mišići, učenje jezika…). Dozvolite mi da ne napišem šta mislim o tom kursu. Elem pažnju mi je privukao komentar ispod reklame gde je neko napisao da investiranje nije veština već je veština na primer sviranje klavira. Ja se ne bih baš složio sa ovim mišljenjem.

DCF model i Reverse-Engineering DCF su kvantitavne metode analiziranja kompanije. Za postizanje natprosečnih prinosa nije dovoljno osloniti se isključivo na kvantitativne metode. Da je tako nešto moguće već bi postojao “nepobedivi” algoritam. Kvalitativna analiza je podjednako bitna. I dok su kod kvantitativne analize neki brojevi poznati (doduše ne svi), to jest jednaki za sve investitore koji rade analizu, kvalitativni pokazatelji nisu egzaktni.

Za mene kvantitativni brojevi služe samo za filtirarnje kompanija. Sve one kompanije koje prođu kroz sito ulaze u grupu koju detaljnije pratim. Iz te grupe biram akcije u koje ulažem u trenutku kada procenim da je cena određene akcije zadovoljavajuća.

Skoro sam pročitao knjigu Umeće ratovanja. Jedna rečenica mi je posebno privukla pažnju.

Stoga se u ratu do pobede nikada ne dolazi na isti način, već je potrebno stalno prilagođavanje.Sun Cu

Svaku knjigu, video materijal, doživljeno iskustvo pokušavam da ugradim u strategiju investiranja. Nadam se da time postajem sve bolji investitor. Nikad čovek ne može da stane i da kaže gotov sam, to je to. Prvenstveno zbog toga što se svet menja, menja se tehnologija, menja se berza i na kraju krajeva i investitori. Da bi neko postao dobar investitor mora stalno da vežba i uči. Ako to nije veština, ne znam šta je.