“U šta da uložim?” – glasi večito pitanje onih srećnika koji imaju novac za ulaganje.

Svi bismo voleli da na ovo pitanje postoji pravi, jednoznačan, konkretan odgovor, ali nažalost ne postoji!

Zamislimo na trenutak da tako nešto postoji. Recimo da je to finansijski instrument XY. Zašto bi onda postojali svi ostali finansijski instrumenti?

Dobro, priznajem ovo je bilo suviše filozofski. Evo jednog konkretnijeg primera. Recimo da štedite već neko vreme, jer želite da kupite vikendicu. Računate da ćete sakupiti pare za tri godine. Shvatili ste da nije dobro da vam novac stoji kod kuće ili na računu u banci (čak ni ako je oročeno) jer inflacija neprestano u manjoj ili većoj meri smanjuje realnu vrednost iznosa. Ne, ne možete izbeći destruktivnu moć inflacije ni ako držite novac u evrima.  U toj situaciji bih ja investirao u obveznice čiji je rok dospeća period kada planiram da obavim kupovinu. Zašto? Zato što kod obveznica tačno znate koju kamatu ćete dobiti i koja je po pravilu veća od one koju možete dobiti u banci za oročenu štednju. Nije pametno investirati novac koji će vam trebati u tačno određenom periodu u akcije, jer se može desiti da baš tada dođe do naglog pada što bi vas ostavilo bez dovoljno novca za planiranu akciju. Setite se samo marta 2020. godine.

Doduše i cene obveznica mogu da padaju ili rastu u zavisnosti od promene kamatnog okruženja ali ako ih ne prodate već držite do datuma dospeća imaćete očekivani iznos.

E sada, postoji veliki broj istraživanja koje su dokazale da se dugoročno najviše isplati ulagati u akcije. Pa ako planirate da štedite za penziju ili čisto zbog sigurnosti da se nađe ako zatreba a planirate dugoročno (10+, 20+, 30+ godina) onda je verovatno najbolja opcija ulaganje u akcije.

Najvažnija reč prethodne rečenice je verovatno. Sigurno se pitate zašto? Tu dolazimo do prve stvari koju treba dobro da zapamtite iz današnjeg članka:

NIKO ne može predvideti budućnost

Paradoksalno u medijima možete videti ogroman broj predviđanja raznih stručnjaka. Sva ta predviđanja zajedno sa 99% tekstova iz finansijske sfere vrede kao i dnevni horoskop – apsolutno ništa. Čitanje takvih tekstova je čisto gubljenje vašeg dragocenog vremena a pored toga je i opasno, jer se može steći utisak da je predviđanje moguće. Srećom za tačnost predviđanja analitičara postoji nekoliko relevantnih istraživanja koji potvrđuju da su analitičari pogodili u manje od 50% slučajeva. Ispada da biste bolje prošli da ste uvek radili kontra od onoga što su prognozirali.

Da se vratim još malo na reč verovatno. Tačno je da ne možemo predvideti budućnost ali imamo podatke iz prošlosti. Na osnovu njih, u nedostatku boljih alata, možemo sa određenom sigurnošću da očekujemo pozitivan ishod, a to je u ovom slučaju da će ulaganje u akcije u narednih x+ (x > 10) godina biti najbolja (dovoljno dobra) opcija za nas.

Na prethodnoj slici vidite grafikon iz knjige The Four Pillars of Investing – Lessons for Building a Winning Portfolio. Na graifkonu su prikazani tridesetogodišnji prosečni godišnji prinosi akcija i to realni prinosi (korigovani inflacijom) u dolarima. Dakle, da ste uložili u akcije početkom 1901. godine i držali ih do kraja 1930. godine, prosečni realni godišnji prinos bi bio nešto ispod 4%. Od početka 1902. godine do kraja 1931. godine nešto ispod 2%, itd.

Vidimo da su svi prosečni realni prinosi su pozitivni. Što znači da nije (bilo) lako izgubiti novac na berzi dugoročno. Međutim treba istaći da su ovo rezultati tržišta u celini. Sasvim druga je priča ako neko kupuje pojedinačne akcije. Tada je i negativan prinos moguć ako se donose loše odluke.

Investiranje nije deterministička nauka. Ako ste ikad čitali o nekom investicionom fondu sigurno ste naišli na rečenicu: “Prethodno ostvareni prinosi ne predstavljaju garanciju budućih rezultata”. Pročitali ste, jer su investicioni fondovi po zakonu obavezni da je ispišu. I nije slučajno što je tako, ova rečenica važi za sve finansijske instrumente. Lepo je što imamo neke podatke iz prošlosti ali to ne garantuje da će slično biti u budućnosti, pa ipak veća je verovatnoća da će tako (slično) biti, nego da neće… Čisto da vas malo zbunim 🙂

Druga poruka koju treba dobro da zapamtite iz ovog članka glasi:

Rizik i potencijalni prinos su direktno proporcionalni

Dakle, ako želite veći prinos morate preuzeti veći rizik. Možete recimo oročiti svoj novac u nekoj banci. Ovaj vid štednje je veoma siguran, s obzirom da je osigurana i od strane države (obavezno pročitajte: link). Zbog toga su i prinosi takvi kakvi su. Na primer na današnji dan (06.04.2024), NLB Banka na oročenu štednju na 12 meseci do 50.000 dolara nudi kamatu od 2,47% na godišnjem nivou (na šta se plaća i porez od 15%). Ako pogledate prethodnu sliku videćete da su svi tridesetogodišnji prinosi na berzi bili veći, sem ako ste hteli da povučete novac baš na početku Velike depresije. Po zakonima Srbije ne plaća se porez na investiciju ako se drži duže od 10 godina, što je još jedna prednost investiranja na berzi u odnosu na deviznu oročenu štednju.

Da se vratimo malo na rizik. Šta on zapravo znači? Kada se priča o riziku najčešće se misli na povećanu volatilnost. Pogledajte opet sliku, vidimo da je realan prosečni godišnji prinos za poslednjih 30 godina do 2000. godine oko 7% ali to ne znači da je prinos svake godine bio 7%, štaviše…

Ja međutim rizik doživljavam malo drugačije. Za mene je rizik trajan gubitak kapitala. Recimo uložim u neku kompaniju posle čega njena vrednost padne na pola i ne vrati se na prethodni nivo za neko racionalno vreme (par godina). To što sam kupio akcije Facebook-a 2022. godine za 230$, čija je sadašnja vrednost 475$ a u međuvremenu je bila i na 93$ za mene nije rizik, jer nisam ni mislio da će od trenutka kupovine cena isključivo da raste.

Kada sam počeo da ulažem na berzi prihvatio sam volatilnost. Volatilnost je sastavni deo berze, nešto sasvim normalno. Bilo je velikih padova i sasvim sigurno će ih biti i ubuduće. Loši periodi mogu da traju i nekoliko godina. Čini mi se da se ovo često zaboravlja i da euforija postaje sve veća što duže traju dobri periodi. Hoću da kažem da meni ne smeta volatilnost ako je to cena većih prinosa. Mada svi misle da im ne smeta. Međutim sasvim je drugačije zamisliti situaciju i kako bi se osećali da vam vrednost portfolia opadne za 30% ili zaista iskusiti isto. Zato ako izaberete ulaganje na berzi morate ostati racionalni šta god da se desi ali ako se držite plana krajnji rezultat će verovatno biti zadovoljavajući.

Da li je berza igra na sreću?

Berza je ono što vi želite da bude.

Može da bude igra na sreću a može da bude i najbolje mesto za vaše dugoročno ulaganje.

Na berzi možete da ulažete u robu, plemenite metale, velike kompanije, male kompanije, startup-e, razvijena tržišta, tržišta u razvoju, growth kompanije, value kompanije, u državne obveznice, u korporativne obveznice, itd. Neki od ovih mogućnosti su više a neki manje rizičniji. Recimo male kompanije su mnogo rizičnije od velikih. Kolika je šansa da bankrotira Amazon ili Coca Cola ili Visa a kolika šansa da bankrotira startup čiji plan je da pronađe lek za rak pluća? Sa druge strane ako uložite u startup koji postigne nešto veliko možete očekivati ogromnu zaradu, koju pak ne možete očekivati od velikih kompanija. Dakle vi odlučujete hoćete li se kockati sa vašom ušteđevinom ili ćete igrati “na sigurno”.

Moguće je dakle da izgubite sav kapital na berzi ako se opredelite za rizično ulaganje. Na primer krenete da trgujete, investirate preko CFD Brokera, koristite marginu, ulažete samo u startup-e, … Ali ako investirate pametno, racionalno, konzervativno i što je najvažnije dugoročno, šanse su na vašoj strani.

Ja nisam investicioni savetnik i nemam prava nikome da delim savet u šta da ulaže, niti znam šta će biti najbolje ulaganje u sledećih x godina (kao što ne zna niko – da ponovim još jednom). Mogu jedino da kažem šta bih ja uradio i šta radim.

Pretpostavimo da vam cilj nije da se brzo obogatite već da polako i sigurno uvećavate kupovnu moć vaše ušteđevine i stvorite relevantnu sumu novca za penzionerske dane. U tom slučaju po mom mišljenju postoje dve opcije. Da sam osoba koga interesuje berza, uživa u čitanju i spreman je da uloži puno vremena i energije u investiranje ulagao bih u najkvalitetnije kompanije na svetu, kao što i činim. U suprotnom, da me to uopšte ne interesuje ulagao bih u ETF fondove. Automatizovano, planski, bez ikakvog pokušavanja tajminga ili eksperimentisanja sa aktuelnim hirovima koji se sa vremena na vreme pojavljuju. Jedino pitanje je u koje ETF fondove ali o tome više u nekom od narednih članaka.