Summary

Za početak malo ChatGPT-a.

Indeksi su metrički pokazatelji koji predstavljaju performanse određenog segmenta tržišta, obično izraženog u formi ponderisanog proseka cena određenih akcija. Oni služe kao indikatori ekonomskog zdravlja i sentimenta investitora. Bez sumnje najpoznatijih indeks na svetu je S&P 500 (Standard & Poor’s 500).

S&P 500 je jedan od najpoznatijih i najčešće korišćenih berzanskih indeksa na svetu. On prati performanse 500 najvećih kompanija koje kotiraju na berzama u Sjedinjenim Američkim Državama, kao što su New York Stock Exchange (NYSE) i NASDAQ. Kompanije koje su uključene u ovaj indeks pokrivaju širok spektar industrija, što ga čini dobrim reprezentom ukupnog tržišta.

  • Pokrivenost: 500 najvećih kompanija po tržišnoj kapitalizaciji.
  • Industrijska raznovrsnost: Uključuje kompanije iz različitih sektora kao što su tehnologija, zdravstvo, finansije, industrija, itd.
  • Težina: Kapitalizacijski ponderisan, što znači da kompanije sa većom tržišnom vrednošću imaju veći uticaj na vrednost indeksa.

A sada malo ja 🙂

S&P 500 je bez sumnje najpoznatiji svetski indeks. Jedan je od najstarijih i prati performanse najboljih kompanija iz najjače ekonomije sveta. Vredi napomenuti da 500 najvećih javno kotiranih kompanija u SAD pokriva oko 80% ukupne tržišne kapitalizacije američkog tržišta. Zbog toga se često posmatra kao reprezentativni pokazatelj prosečnog prinosa tržišta akcija u SAD.

Njegova važnost se ogleda i u tome što se koristi kao reper ili “benchmark” za poređenje performansi različitih investicija. Investitori i fond menadžeri često upoređuju performanse svojih portfolija sa S&P 500 kako bi procenili koliko uspešno upravljaju investicijama. Ipak, nije uvek najbolji izbor uzeti S&P 500 za merenje performansi. Na primer, ako ulažete većinom u indijske kompanije, onda benchmark treba da bude BSE Sensex (jedan od najstarijih i napoznatijih berzanskih indeksa u Indiji). Ili ako ulažete samo u američke small cap kompanije, onda za benchmark treba uzeti Russell 2000 ili S&P SmallCap 600. Svrha ovoga jeste da se upoređuju jabuke sa jabukama, a kruške sa kruškama. Nije bitan samo prinos, već i rizik koji se preuzima. Očekivano je da rizičniji portfolio ima potencijalno veći prinos, ali da sada ne ulazimo u tu priču.

Razlog zašto se S&P 500 najčešće uzima kao reper jeste što najveći broj investitora i investicionih fondova ulaže upravo u kompanije koji se nalaze u tom indeksu.

Ako ste vlasnik neke kompanije, jasno je da će vaš profit biti jednak sa profitom kompanije. Ovo uglavnom važi i ako posmatramo tržište akcija kao celinu ili recimo veliki deo tržišta kao što je S&P 500 indeks. Želja svakog investitora, što malih, što profesionalnih, jeste da nadmaše prinos tržišta u celini, tj da njihov prinos bude što veći. Ako ste bar malo pazili na časovima matematike, jasno vam je šta je prosek. U ovom slučaju, to je prosečan prinos svih učesnika na tržištu. Takođe je jasno da će neki učesnici imati bolji prinos od tržišta (S&P 500 indeksa), a neki slabiji. Ali podaci pokazuju da je vrlo mala verovatnoća da će neki učesnik imati bolje rezultate konstantno tokom dužeg vremenskog perioda, pogotovo ako uzmemo u obzir troškove. A moramo ih uzeti u obzir jer su sastavni deo igre. Tu pre svega mislim na brokerske troškove, poreze i troškove investicionih fondova ako se ulaže preko njih.

Dakle, ako je recimo prinos S&P 500 indeksa za godinu dana 10%, svi učesnici koji drže i trguju svim akcijama iz indeksa prosečno mogu postići samo prinos od 10% minus ukupni troškovi. Što će reći, ako uložite u investicioni fond čiji je godišnji trošak 2%, portfolio menadžer tog fonda mora postići prinos od (grubo) 12% da bi konačan prinos bio jednak sa 10%. Troškovi su dakle glavni uzrok zašto je vraški teško postizati konstantno, dugoročno bolji prinos od tržišta u celini.

Pa ako je tako teško nadmašiti tržište u celini, zašto uopšte pokušavati? Ako velika većina učesnika na tržištu ima slabije rezultate (posle troškova) od tržišta u celini, zašto ne kupiti tržište u celini uz najmanje moguće troškove?

Tu dolazimo do indeksnih fondova i ETF-ova koji su dizajnirani tako da što bliže prate određeni indeks uz minimalne troškove. Oni su pasivni jer ne zahtevaju stručnost portfolio menadžera. Zadatak je samo da se automatski prate promene u indeksu čija se performansa prati.

Postoji međutim mnogo indeksnih fondova i ETF-ova koji prate različite indekse. Pošto je S&P 500 indeks jedan od najpoznatijih, sa dugačkim track record-om, najviše indeksnih fondova i ETF-ova prati upravo ovaj indeks. Postoje razne metode koji se u nekim detaljima razlikuju kako se prati indeks, ali dozvolite mi da sada ne ulazimo u tehničke detalje.

Ako ste se malo informisali u vezi investiranja, skoro ništa novo niste pročitali do sada u ovom članku. Izabereš neki ETF koji prati indeks S&P 500 i ulažeš u njega u unapred isplaniranim vremenskim intervalima bez obzira na to šta se dešava na tržištu, jel tako?

S&P 500 nije jedini a 1% znači puno

Finansijska industrija je ogromna i zarađuje puno. Cilj i jeste zarada, ali ne zarada klijenata već sopstvena. Šta god klijenti traže, tačnije šta god može da se proda, napraviće se. Zbog toga postoji ogroman broj indeksa i ETF-ova koji prate te indekse. Neke od tema koje možete pronaći na sajtu justetf.com su na primer Ageing Population, Battery Technology, Climate Change, Blockchain, E-sports, Robotics itd.

Po mom mišljenju, ili bolje reći iz mog aspekta posmatranja u smislu moje strategije i shvatanja ulaganja, većina tih EFT-ova više igra na “fancy trend” kartu. Ne zaboravite, cilj je privući u ETF što veći kapital. Climate Change, Gender Equality, Social responsibility Europe teme odlično zvuče zar ne? 🙂

Krajnji cilj svakog investitora jeste što veći prinos uz što manji rizik. Pa se postavlja pitanje da li ulagati u EFT koji prati indeks S&P 500 ili možda postoje i neke druge obećavajuće opcije?

Da li se uopšte isplati trošiti energiju na istraživanje? O, da! Itekako se isplati. Da vidimo na primeru koliko znači ako pronađemo investiciju (na primer ETF) koja donosi 1% veći godišnji prinos.

Primer je pravljen na sajtu cepnet.com, možete i sami napraviti razne primere koje su više primereni vama ako se ne slažete sa mojim brojevima. Doduše, postoji veliki broj sličnih kalkulatora na internetu, možete koristiti bilo koji. Bitno je da se igrate malo sa brojevima i dobro zapamtite da čak i mali procenti znače nestvarno mnogo na duge staze.

Sve u svemu, mnogo znači ako investirate u ETF koji dugoročno može da nadmaši S&P 500 ETF makar i za 0,5%. Rekao sam već da je S&P 500 bez sumnje najpopularniji i jedan od najstarijih indeksa, što ne znači automatski da je i najbolji izbor.

Jedno je sigurno, istraživanja, zdrav razum, iskustvo ukazuju na to da niko ne može da zna unapred kakvi će biti prinosi, kad će doći do korekcije ili koji finansijski instrument će biti najbolji u narednom periodu ali nas to ne sme sprečiti da razmišljamo i probamo na osnovu činjenica da pronađemo opciju za koju smatramo da su najbolje.

Pored S&P 500 indeksa verovatno ste čuli za još neke koje se često spominju.

Nekoliko popularnih indeksa

– MSCI World Index, koji pokriva “ceo” svet. Sadrži akcije preko 1400 kompanija iz 24 najrazvijenijih tržišta.

FTSE All-World Index, koji pokriva “ceo” svet. Sadrži akcije preko 3000 kompanija.

NASDAQ Composite, koji uključuje akcije preko 3000 kompanija listiranih na NASDAQ berzi

Russell 3000, pokriva 3000 najvećih akcija iz SAD.

Wilshire 5000, pokriva gotovo sve akcije sa berzi SAD.

S&P MidCap 400, uključuje 400 kompanija srednje veličine po kapitalizaciji.

Russell 2000, uključuje 2000 najmanjih kompanija iz Russell 3000 indeksa.

S&P SmallCap 600, pokriva 600 malih kompanija po kapitalizaciji.

Koje ETF-ove pratim?

Prvo što želim da kažem da ja za sada nisam ulagao o ETF-ove. Međutim, to će se zasigurno menjati jer planiram da određeni procenat mojih investicija bude u pasivnoj nozi. Ako ste pročitali neke moje članke sa bloga znate da ulažem u pojedinačne akcije i da je glavni fokus na rastu (growth) i kvalitetu (quality). Rast je ništa bez kvaliteta, a kvalitet je ništa bez rasta. Najbolje dugoročne rezultate, po mom mišljenju, daje kombinacija dva spomenuta faktora. I naravno da ne kupujemo mete kada su precenjene.

Vodeći se ovim principima verovatno neću ulagati u S&P 500 indeks jer se u tom indeksu nalazi određeni broj kompanija koje ne zadovoljavaju sve moje kriterijume. Stoga neprestano tragam za ETF-ovima koji prate indekse čija filozofija je bliža mojoj. U nastavku ću vam predstaviti nekoliko takvih.

iShares Edge MSCI World Quality Factor UCITS ETF

ISIN: IE00BP3QZ601, TER: 0.30%

Ovaj ETF prati MSCI World Quality Index, a kompanije koje sadrži su podskup kompanija koje se nalaze u MSCI World Index-u. Izabrane su na osnovu tri fundamenta (dozvolite mi da ih ne prevodim): high return on equity (ROE), stable year-over-year earnings growth and low financial leverage.

iShares Edge MSCI USA Quality Factor UCITS ETF

ISIN: IE00BD1F4L37, TER: 0.20%

Ovaj ETF prati MSCI USA Quality Index, a kompanije koje sadrži su podskup kompanija koje se nalaze u MSCI USA Index-u. Izabrani su na osnovu ista tri fundamenta kao i za prethodni indeks.

Invesco QQQ Trust (QQQ)

Ticker: QQQ, TER: 0.20%

Ovaj EFT prati Nasdaq-100 indeks. Indeks sadrži 100 najvećih kompanija sa Nasdaq berze, koja je poznata po listiranju tehnoloških kompanija kao što su Apple, Microsoft, Amazon, Facebook, Google, … Za razliku od NYSE berze gde se više trguje starijim, tradicionalnijim kompanijama.

Nasdaq, po mom mišljenju, prati loš glas još od Dot-com bubble-a kada je nesumnjivo bilo listirano puno kompanija, koje čak nisu ni imale profit, po neobjašnjivim cenama.  Danas je situacije malo drugačija, pogotovo ako posmatramo one najveće kompanije iz ove oblasti.

Opasnost ovog indeksa leži u tome što uglavnom sadrži tehnološke kompanije kojima je po pravilu najteže da sačuvaju konkurentsku prednost s obzirom da se ona oslanja na inovacije. A inovacije su prilično brze i nepredvidive u 21. veku.

VanEck Morningstar US Wide Moat UCITS ETF A

ISIN: IE0007I99HX7, TER: 0.46%

Ovaj ETF prati Morningstarov Wide Moat Focus indeks. Sviđa mi se kompozicija indeksa jer se fokusira na kvalitet za razliku od S&P 500 indeksa koji sadrži i neke kompanije koje nisu top kvaliteta. Mada je uvek glavno pitanje šta znači kvalitet, odnosno koje metrike koristi određeni subjekt za određivanje kvaliteta. Po mom mišljenju, Morningstar radi dosta dobar posao na ovom polju. Loša strana je relativno visok trošak od 0.46% u odnosu na S&P 500 ETF-ove koji se mogu kupiti za 0.03-0.07% TER p.a.

Indeks postoji od 2007. godine što daje prilično dobar track record. Ako uporedimo indeks sa S&P 500 indeksom vidimo da je prinos prilično bolji što ETF čini boljim i ako se uzmu u obzir troškovi.

VanEck Morningstar US Sustainable Wide Moat UCITS ETF

ISIN: IE00BQQP9H09, TER: 0.49%

Ovaj ETF prati Morningstarov US Sustainability Moat Focus indeks. Prethodnom indeksu dodaje i sustainabilty faktor. I ovde je loša strana relativno visok trošak.

Schwab U.S. Dividend Equity ETF (SCHD)

Ticker: SCHD, TER: 0.06%

Ovaj ETF prati Dow Jones U.S. Dividend 100 indeks. Njega spominjem čisto zbog onih kojima je dividenda najvažniji faktor, mada nije loše ponovo istaći da za sada zbog 30% poreza od strane USA ovo baš i nije idealno sa poreske strane.
Ovaj EFT je veoma jeftin TER: 0.06% ali ga nema u UCITS formi. Za državljane EU to jeste problem ali za državljane Srbije nije. Eto jedne od retkih prednosti non EU citizenshipa 🙂

Ja u ovom trenutku nemam u planu da investiram u ovaj EFT, ali ga smatram najboljim od dividendnih ETF-ova.

Disclosure

Želim na kraju još jednom da istaknem da ja za sada nisam ulagao u ETF-ove i da gorepomenuti nisu investicioni savet. Nema nikakave garancije da će ovi ETF-ovi nadmašiti prinos S&P 500 ETF-a, niti su rezultati u prošlosti garant budućih rezultata. Vaš izbor treba da bude zaista vaš i treba da ga donesete na osnovu najviše moguće informacija. Obavezno pročitajte fact sheet svakog EFT-a koji vas interesuje. A ne bi bilo loše da pročitate ove dve knjige, ili bar prvu, kako bi stekli potrebno znanje i sigurnost:

Pišite u komentarima da li vam se dopada neki od nabrojanih ETF-ova? Imate li da dodate neki? I da li želite detaljniju analizu nekog konkretnog ETF-a?

Share This