U mnogim knjigama sam pročitao da je prilikom investiranja psihološka komponenta mnogo bitnija od znanja. Ja bih rekao da je znanje isto toliko bitno međutim slažem se da psihološka komponenta u mnogo većoj meri utiče na poteze koje prosečan investitor povlači na berzi.

Ni jedan investitor ne može postati uspešan ako nema plan, ako ne izabere strategiju ulaganja koje najviše odgovara njegovoj ličnosti i ako izabranu strategiju ne razume u potpunosti.

Doba informacija

Živimo u doba informacija. Informacije su nas preplavile. Za prosečne investitore nije bilo dobro kada je bilo manjka informacija ali isto tako nije dobro ni sada kada ih imamo previše. Ogromna je buka i veoma je teško „čuti” informacije koje imaju neku vrednost. Pogotovo je teško prepoznati one vredne ako nam fali znanja.

U takvom okruženju do vas neće stići najvrednija informacija, već najglasnija. Svi znamo iz realnog života, najglasniji su najčešće oni koji imaju najmanje argumenata. Česta greška je da ljudi prihvate nečiji savet u šta da investiraju, a da uopšte ne razumeju to polje ili ne (znaju da) provere kompaniju. Ako nemate svoj stav o kompaniji šta ćete pomisliti kada stvari krenu na gore? Hoćete li izdržati jer ste ubeđeni da je pad cene rezultat raspoloženja investitora ili ćete paničiti jer pojma nemate da li se zapravo pogoršavaju fundamentalne performanse kompanije? 

Danas iza svakog žbuna možete naći nekog analitičara, profesionalca, berzanskog mešetara, stručnjaka koji će vam preporučiti najbolju akciju (zanimljivo – vrlo retko se dešava da se slože oko jedne). Ne pomažu u ovoj situaciji ni mediji. Svaki dan čujemo u vestima razne prognoze analitičara, velike prinose, sigurne tipove, najnovije trendove… Međutim najgora solucija je da stalno prebacujete svoj kapital iz jedne investicije u drugu. To je siguran put u propast!

Ja ne verujem da se budućnost može prognozirati, niti da bilo ko može pogoditi kako će se kretati cene na berzi u bliskoj budućnosti. Ovde možete pročitati nešto o tome sa kojom preciznošću (ne)pogađaju kretanja cena oni koji su najveći stručnjaci na tom polju.

Psihologija investiranja

Ali verujem da treba izabrati strategiju ulaganja koja vam najviše odgovara i da treba istrajati uz nju! Dugo, dugo, dugo… A pogotovo onda kada cene krenu da padaju. Nadam se da ste svesni da je volatilnost berze neminovnost. Iako nas je berza u poslednjih par godina navikla na stalni rast (izuzev situacije sa COVID-19) pa nam se čini da je ulaganje lako, budite sigurni da će do pada doći. Jedino što niko ne zna kada!

Kada se situacija bude pogoršavala, tada na scenu stupa psihologija. Tada će se videti ko je istinski investitor a ko kockar koji misli da je investitor. To je vreme kada investitori sa manjkom znanja gube novac, i to je vreme kada nastaje nova generacija sa stereotipijom – berza je kocka, na berzi možeš sve izgubiti (nasuprot tim uverenjima, izuzetno je teško izgubiti sav novac na berzi, čak iako akcije birate nasumično).

Moja namera nije da u ovom članku napišem sve o psihologiji investiranja. Zapravo tako nešto i nije moguće jer ni jedna knjiga ne bi bila dovoljna da opiše sve aspekte a kamoli jedan članak. Namera mi je da vam skrenem pažnjukoliko je bitno poznavati sebe, svoja očekivanja, strahove, osećanja prilikom investiranja i koliko je bitno istraživati, učiti i razmišljati o temi. Sigurno ćete se naći u situaciji kada će vas preplaviti emocije i ako ne znate kako da se nosite sa njima napravićete pogrešne poteze koje će vas skupo koštati.

Navešću nekoliko primera.

1. Investitori teško prihvataju gubitak

Ričard Taler, ekonomista Nobelovac je u nekoliko svojih istraživanja došao do zaključka da gubitak jednog dolara izaziva 2 – 2,5 puta jaču emociju nego što to čini zarada jednog dolara. Ovo između ostalih dovodi do toga da investitori ne žele da realizuju gubitak ako pozicija padne u minus već žele da sačekaju da “budu na nuli”. Dok gubitak nije realizovan smatramo kao da ni ne postoji, ali kad se realizuje tada više nema nazad, osećaj gubitka postaje stvaran. Međutim mnogo više možemo izgubiti držanjem loše pozicije dok “čekamo” da se naša greška ispravi (ako se uopšte ispravi). Jer je vrlo moguće da bi taj kapital, iako umanjen lošom odlukom, na nekom drugom mestu doneo veći prinos nego što je to potencijalni “rast do nule”.

2. Kategorizacija novca

Zamisli da želiš pogledati neku predstavu u Narodnom pozorištu. Kada stigneš u pozorište primećuješ da si izgubio ulaznicu koja košta 1.000 dinara. Da li bi kupio drugu ulaznicu?
Sada pretpostavi da si krenu u pozorište ali nisi kupio ulaznicu unapred već planiraš da je kupiš na licu mesta. Kada stigneš do kase primećuješ da si izgubio 1.000 dinara iz novčanika. Da li bi kupio ulaznicu?

Jasno, gubitak u oba slučaja je 1.000 dinara. Ipak samo 46% anketiranih je odgovorilo da bi kupili drugu ulaznicu u slučaju gubitka prve, a čak 88% bi kupilo ulaznicu posle izgubljenih 1.000 dinara gotovine.
Kupovinom druge ulaznice naš mozak “duplira” cenu gledanja predstave, dok se gubitak gotovine kategorizuje u neku drugu abstraktniju kategoriju, i ona nije “uložena” u predstavu.

Taler je pokazao da obični investitori na naizgled iracionalan način kategorizuju svoj novac. Uglavnom su agresivniji sa ulaganjem novca kada cene na berzi rastu, a oprezniji su kada cene opadaju. Zar to nije potpuno suprotno ponašanje sa kupi jetfino, prodaj skupo principom?

3. Pohlepa

Koliko god zaradili uvek će biti neko ko će zaraditi više. Pojaviće se neka nova strategija, novi top menadžer na čelu nekog super fonda, novi Bitcoin koji će svi rudariti, novi “Elon Musk” vizionar, nova super tehnologija startap kompanije… i vaš komšija koji je uložio u jedno od njih i sada cela ulica zna ko je glavni baja. Pohlepa stupa na scenu, razmišljate da prodate sve i uložite u novo “čudo sveta”.

Nemojte to raditi! Razmislite još jednom, pa onda još jednom i za svaki slučaj još jednom! Zašto menjati nešto što sigurno funkcioniše, nešto što odgovara vašem temperamentu sa nečim novim, nepoznatim, neistraženim samo zato što donosi veće prihode (uglavnom privremeno). Ako ste našli strategiju ulaganja koja odgovara postavljenim ciljevima držite se plana i ne dajte osećanjima da sruše sve što ste izgradili. Uostalom zapitajte se, da li koji procenat prinosa više vredi nerviranja i osećaja nesigurnosti koji ide rame uz rame sa ulaganjem na polju koje ne poznajemo baš najbolje?!

Koji je pravi pristup?

Ne postoji dobar ili loš pristup, samo vaš pristup, koji se konstantno menja sticanjem iskustva i promenom životnih okolnosti. Bitno je da izaberete strategiju ulaganja koja odgovara vašoj psihološkoj orijentaciji i da je sa vremena na vreme preispitate, jer više znanja i/ili iskustva mogu da utiču na to da li ćete se sutra osećati potpuno drugačije u vezi sa nekom investicionom odlukom nego juče.

Problem predstavlja što ništa nije crno ili belo, pogotovo ne u investiranju. Nije lako odrediti svoj psihološki profil, čak ni onda ako ste već dosta pročitali o tome. Jedna je teorija i šta vi mislite kako ćete se osećati ako recimo cene krenu naglo da padaju i treba duži vremenski period da sedite u minusu, a sasvim je drugo doživeti to u praksi. U ovom slučaju (kao i na mnogim drugim poljima) bitnija je praksa. A nju možete steći jedino ako krenete da ulažete. Ako se posle nekog vremena ne osećate dobro u svojoj koži, ne spavate mirno, preispitajte strategiju i menjajte je. Radite to sve dok ne pronađete onu pravu.

Kada uspete da pronađete pristup sa kojim se osećate najsigurnije, nećete morati da gubite puno vremena za procenu svake prilike koja se pojavi, već ćete automatski znati da li je to prilika za vas ili nije!