If managers can’t think of anything else to do with their money they should pay dividends. If they have good places to invest it, that’s much better.
Svako ko počne da kupuje akcije na berzi ima neke svoje razloge i ciljeve. Kada razgovaram sa investitorima jedna od mojih omiljenih pitanja koje postavljam je zašto ste se odlučili za ulaganje na berzi i ako kupujete pojedinačne akcije koju akciju ste prvo kupili i zašto baš tu? Pa eto ako ste raspoloženi napišite vaš odgovor u komentarima.
Moja prva kupovina su bile akcije kompanije BMW. Razlog? Kada sam pogledao kretanje cene akcije video sam da je dosta pala u odnosu na maksimalnu cenu, svi znamo da je BMW dobar auto i što je najvažnije kompanija isplaćuje dividende. Sjajna analiza, zar ne? 🙂 Ja nisam bio od onih koji godinama istražuju svaki mali detalj pre nego što se upuste u investiranje već sam odmah uskočio u duboku vodu. Mada nemam ništa ni protiv detaljnog istraživanja. Svako treba da ide putem koji je njemu najlagodniji. Akcije BMW-a već odavno ne posedujem. Prodao sam ih za nešto više od godinu dana od kupovine. Dobio sam dividendu i prodao akcije u plusu pa se investiranje može smatrati uspešnim, mada moram priznati da je rezultat plod čiste sreće. Sećam se da je dividenda bila manja nego prethodne godine što mi se nikako nije svidelo jer je upravo dividenda bila jedna od glavnih razloga kupovine. U međuvremenu sam naišao na Dividend Champion listu i plan je bio da izgradim portfolio od kompanija koje redovno isplaćuju sve veće i veće dividende. Na taj način bi posle izvesnog vremena mogao da živim od dividendi a portfolio bi ostao netaknut. Složićete se odličan plan. Naravno nisam otkrio toplu vodu, ova strategija postoji već dugo i veliki broj investitora je prati. Međutim u životu ništa nije crno-belo a posebno ne na polju investiranja.
Kako sam sticao znanje i iskustvo tako se menjao moj pogled na investiranje, tako se menjao i moj stil investiranja. Uopšte ne mislim da je to nešto loše, naprotiv, uvek treba da težimo tome da usavršavamo procese i metode. Što opet ne znači da treba da lutamo i često vršimo velike promene u strategiji investiranja.
Posle upoznavanja EVA koncepta na osnovu čega danas ulažem, plaćanje dividende više nije uslov za ulaganje u akcije. Mada u grupi kompanija koje pratim i sada postoje neke koje plaćaju dividende.
Samo da dodam još jednu važnu činjenicu u vezi lutanja i velikih promena strategije… Imao sam vrlo stroge kriterijume i dok sam isključivo ulagao u kompanije koje su plaćale dividende. Nisam kupovao akcije kompanije slabog kvaliteta a razlog kupovine ni slučajno nije bio isključivo visok dividendni prinos.
Koje kompanije (treba da) plaćaju dividende?
Kompanije se osnivaju da bi zaradile profit. One kompanije koje nisu u stanju da stvaraju profit se brzo ugase. Profit se stvara uz pomoć kapitala. Kapital može biti veći – ako je recimo potrebno izgraditi fabriku i kupiti gomilu mašina za stvaranje nekog proizvoda, ili manji – ako je “proizvod” neka usluga. Jedna od najbitnijih stavki za merenje uspešnosti kompanije je ROIC (Return On Invested Capital – povrat na uloženi kapital) ili neka slična mera koja meri odnos uloženog kapitala i ostvarenog profita. Na primer nema smisla uložiti 10.000.000 dolara u biznis čiji je godišnji profit posle oporezivanja 100.000 dolara. To bi značilo da kapital ima godišnji prinos od 1%. Uglavnom mnogo veći prinos se može postići kupovinom državnih obveznica. Em veći prinos em manji rizik. Dakle da bi neku kompaniju smatrali uspešnom, profit mora da bude veći od bezrizične stope prinosa. Pretpostavimo da to jeste slučaj. Imamo zadovoljavajući profit. Šta uraditi sa njim? Kompanija u suštini ima dva izbora.
Reinvestirati ili isplatiti vlasnicima akcija u vidu dividendi. Reinvestiranje može biti proširivanje kapaciteta (veća proizvodnja, otvaranje nove poslovne jedinice, uvođenje novog proizvoda), akvizicija neke druge kompanije (u idealnom slučaju iste ili slične detalnosti po razumnoj ceni) ili kupovina sopstvenih akcija (u slučaju da je cena akcija potcenjena). U prva dva slučaja se povećava prihod (i uloženi kapital) a u trećem se smanjuje uloženi kapital. Ako kompanija uspešno reinvestira, raste realna vrednost akcija što će pre ili kasnije dovesti i do rasta tržišne vrednosti što naposletku dovodi do rasta nerealizovane dobiti za vlasnike akcija. Međutim ako cena akcije nije potcenjena i ne postoje projekti čiji će profit biti zadovoljavajući tada je najbolje da se isplate dividende.
Ukratko, kompanija treba da reinvestira profit ako postoje projekti čija realizacija će povećati vrednost akcija, u suprotnom bolje da isplati dividende.
Poreski tretman dividende
Najveći protivnici kupovine akcija kompanija koje plaćaju dividende kao glavni razlog navode dvostruko oporezivanje dividendi. Plaćanje poreza je veoma škakljiva tema, pogotovo u Srbiji. Porez treba da se plaća i tu nema nikakve dileme ali je plaćanje poreza na dividende i na trgovinu akcijama prilično konfuzna i nejasna, čak i poreskim inspektorima. Barem tako deluje na osnovu informacija koje stižu do mene od čitalaca ovog bloga. Elem, cilj svakog investitora, pored postizanja što većih prinosa mora da bude smanjenje troškova. Tu pre svega mislim na trošak slanja novca na brokerski račun, brokerske troškove i poreze.
Čini mi se da mnogi nisu svesni koliku štetu pravi čak i minimalna promena troškova.
Source: accessibleinvestor.com
Vratimo se mi na dividende… Dvostruko oporezivanje dividendi odnosi se na pojavu kada se isti prihod oporezuje više puta od strane različitih poreskih tela (različitih zemalja) i/ili na različitim nivoima. Kompanije se smatraju zasebnim pravnim licima. Kao takve one plaćaju porez na svoju godišnju zaradu baš kao i fizička lica. Kompanije isplaćuju dividende iz godišnje zarade posle oporezivanja na nivou preduzeća. Kada vlasnik akcije dobije dividendu opet nastaje obaveza plaćanja poreza, dakle plaća se porez na već oporezovan (na korporativnom nivou) prinos. Stvari se još više komplikuju ako ste vlasnik akcija stranih kompanija.
Ja posedujem akcije nekih američkih kompanija koje plaćaju dividende pa ću o tome pisati u nastavku, ali imajte na umu da se situacija i poreske stope razlikuju u zavisnosti od zemlje.
Konkretno, porez na dividende u SAD je 30% za državljane zemalja koje nemaju sa SAD ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, što Srbija nema (iznenađeni?). Ovo konkretno znači da kada vam na brokerski račun legne dividenda kompanije ona je automatski umanjena za 30%!
Ovo svakako ne izgleda dobro. U Srbiji je porez na dividende 15% a samo se nameće i pitanje da li će i Srbija uzeti njen deo s obzirom da nemamo ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa SAD. Odgovor bi trebao da bude ne mada kao što već spomenuo čuo sam informacije da različite poreske uprave imaju različite stavove. Pišite u komentaru kako ste prolazili ako ste već plaćali/prijavljivali dividende.
Zašto ja ipak posedujem akcije kompanija koje isplaćuju dividendu?
Činjenica je da u svojim tekstovima često pišem o značaju smanjenja troškova investiranja. Videli smo na prethodnoj slici koliko je to važno. U svetlu dvostrukog oporezivanja i relativno visokog poreza na dividende američkih kompanija za državljane Srbije ne deluje preterano pametno ulagati na taj način. Tačnije očigledno nije matematički optimalno, ali investiranje nije samo matematika ima tu dosta i psihologije.
Dividenda je stabilan prihod. Redovan priliv dividendi najviše znači na psihološkom planu u periodima veoma volatilnog tržišta. U teoriji je sve mnogo lakše ali kada vam vrednost portfolia padne 10, 20, 30, 50 posto tek tada stvari izađu na videlo. Koliko ste psihički jaki i da li ste u stanju da se suzdržite da na napravite veliku glupost. Da li bi i vama u takvim trenucima nešto značio stabilan prihod treba sami da odlučite. Meni kao konzervativnom investitoru je najbitnije da mirno spavam. Zato mali deo mog portfolia čine akcije kompanija koje plaćaju dividende. Ponavljam, mali deo portfolia. Ne bih sigurno sav novac investirao isključivo zbog dividendi. Mada među kompanijama koje bliže pratim postoje i one koje isplaćuju dividende i prethodne godine sam izgradio početnu, malu poziciju u jednoj ali je u tom slučaju dividenda bila samo nuspojava a ne neki značajan faktor prilikom donošenja odluke. Nažalost nisam stigao da povećam poziciju jer je cena akcije brzo otišla gore. To se inače retko dešava, uglavnom kada nešto kupujem cena pada, i nastavlja da pada i posle izgradnje pozicije.
Još jedan prednost dividendi je da ih dobijate odmah. Na vama je da li ćete uložiti u istu kompaniju, u neku drugu ili ćete je potrošiti na nešto treće. Rekli smo već, profit koji se ne isplati se reinvestira u kompaniju i teoretski poraste vrednost kompanije. Reinvestirani kapital bi trebao doneti veći profit ali šta ako nešto pođe po zlu? Vrabac u ruci ili golub na grani dilema. Pošto niko ne može da predvidi budućnost ne možemo unapred znati koja je povoljnija opcija za nas. Gledajući striktno kroz prizmu poreza bolje je da kompanija reinvestira profit ali na kraju to nije uvek najpovoljnije po investitora.
Šta kažu brojevi?
Eva za kraj konkretnog primera. 26.08.2020. godine sam kupio paket akcija američke duvanske kompanije Altria (MO) po ceni od $43,22. Dividenda po akciji je tada iznosila $3,44 što znači početni dividendni prinos od 7,96% odnosno 5,57% posle poreza od 30%. Američke kompanije imaju običaj da isplaćuju dividendu kvartalno, dakle 4 puta godišnje i godišnje povećavaju iznos dividende.
U gornjoj tabeli vidimo da sam do sada 13 puta dobio dividendu i da trenutno dividendni prinos 6,35% posle tri redovna godišnja povećanja. Dividendni prinos znači prinos u odnosu na cenu u trenutku kupovine, jer je cena tada “fiksirana”. Poslednju kolonu sam stavio čisto informativno jer recimo poreskim rezidentima Mađarske, sa kojom SAD ima ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, SAD skida svega 15%. Mada se taj iznos može razlikovati od zemlje do zemlje, plus iznosi poreza se razlikuju i u zemljama čiji poreski rezident možete postati, pa negde treba doplatiti porez. Inače Mađarska na kraju ove godine gubi ugovor sa SAD. Dobar primer kako se stvari mogu “brzo” promeniti pa će i njima automatski biti naplaćivano 30%. Dakle, stopa poreza koju plaćate uvek zavisi od zemlje čiji ste poreski rezident a u današnjem svetu nije isključeno da neko završi u drugoj zemlji.
Moram priznati da nisam zadovoljan dosadašnjim ishodom ove investicije. Kao prvo, poslednjih nekoliko povećanja dividende su manje od onoga na šta nas je kompanija navikla. Podatke možete pogledati ovde. Veći problem je međutim cena akcije, koja je u trenutku dok pišem ovaj članak $42,71. Cena je dakle manja od kupovne cene. Doduše nisam ni očekivao veliki rast cene ali neki rast jesam pa je trenutna situacija razočaravajuća. Istina, cena je u međuvremenu bila i na $56.
Moje ubeđenje u vezi ove kompanije je sada manja nego u trenutku kupovine. Prethodni menadžment se nije baš dobro pokazao, pogotovo na polju alokacije kapitala, setimo se samo JUUL akvizicije koja je bila ravna katastrofi i čije se posledice još osećaju iako je izabrano novi menadžment na čelu sa Billy Giffordom još aprila 2020. godine. Međutim ni novi menadžment se nije proslavio uvođenjem Philip Morrisovog IQOS-a na američko tržište. Štaviše, prema poslednjim akvizicijama izgleda da Philip Morris priprema ulazak na američko tržište što bi bio još jedan veliki udarac za Altriu. Pošto smatram da je dividenda Altrie veoma sigurna daću još malo vremena menadžmentu da vidim da li će uspeti da se ozbiljnije umešaju u trku na tržištu alternativnih duvanskih proizvoda, u suprotnom ću morati ozbiljno da razmislim o prodaji.