Često se desi da mi je glava puna raznih misli u vezi investiranja, pogotovo kada uporedo čitam više knjiga. Već sam se par puta zarekao da neću početi novu knjigu dok ne završim onu koju trenutno čitam ali nisu sve knjige lako svarljive pa kad se proces negde uspori teško je odoleti izazovu da se ne krene i sa nekom drugom.
A kada misli lutaju teško mi je da se fokusiram na neku konkretnu temu i razradim je do detalja. Dobro, možda ne baš do detalja, već do obima jednog članka. Zato ću sada napisati članak sa osvrtom na nekoliko bitnih tema o kojima investitori treba da razmišljaju. Nemojte ovaj članak smatrati disertacijom i do detalja razrađenim temama već mislima koji treba da posluže kao početna ideja za dalje razmišljanje i istraživanje.
O riziku …
Potencijalni prinos neke investicije je direktno proporcionalan sa rizikom. Dakle što je veća potencijalna zarada to je veći rizik od trajnog gubitka kapitala – delimičnog ili potpunog.
Uvek je tako bilo, tako je sada i tako će zauvek biti.
Finansijska pismenost u Srbiji stoji na staklenim nogama. Po mom mišljenju ima na ovom polju napretka poslednjih godina, ali je to još uvek nedovoljno. Ne mislim tu isključivo na poznavanje berze i finansijskih instrumenata dostupnih na berzama već i na neke osnovne stvari, kao što su banke, krediti, kreditne kartice, dozvoljeni i nedozvoljeni minus, itd. Neznanje je pored urođene ljudske pohlepe glavni razlog zašto se mnogi pojedinci olako upuste u investiranje, tačnije u trgovinu, na nepoznatim platformama sa nepoznatim finansijskim instrumentima koji obećavaju brzu i veliku (nerealnu) zaradu. Jedna dosta agresivna i poznata platforma koja funkcioniše i u Srbiji drži besplatne kurseve na kojima spominju potencijalni mesečni prinosi od 60% (čuo svojim ušima).
Jedna stvar me iznova i iznova fascinira. Kada neko odluči da kupi nešto što ima veliku vredost, recimo stan, neće kupiti prvi na koji naiđe, već će pogledati sve stanove u ponudi na željenom području. Kada suzi izbor na par stanova koji mogu doći u izbor, vrši se detaljna provera. Da li je stan legalizovan, koliko vlasnika ima, da li je pod hipotekom… Razlog je vrlo jasan – sigurnost. Kada se odlučujemo na tako veliki korak želimo biti što sigurniji da neće biti neprijatnih iznenađenja. Ali kada se neko odluči da investira čini mi se da su ljudi generalno manje oprezni! Kao da značaj sigurnosti opadne a na prvo mesto dođe moguća (ili bolje rečeno reklamirana) potencijalna zarada! Pa se desi da ljudi prebace teško zarađeni novac na neke platforme (brokere?) za koje prvi put čuju da investiraju (trguju) sa finansijskim instrumentima koje ne razumeju u nadi da će se onako usput brzo obogatiti. „Ne raditi ništa a dobro zaraditi“ style. Rezultat ovakvog pristupa je skoro siguran trajan gubitak kapitala.
Kada pričamo o riziku u svetlu investiranja oni mogu biti mnogobrojni i različiti. Ne možete očekivati od kratkog članka da se detaljno bavi rizicima. Za istraživanje tako opširne teme potrebno je dosta vremena i energije ali se svaki trenutak isplati. Ako želite da se informišete možete krenuti na primer ovde ili ovde. Ipak hteo bih da istaknem dve stvari u vezi rizika.
Prvi je rizik brokera. Molim vas budite jako oprezni gde uplaćujete novac kada se odlučite da krenete sa investiranjem. Potrošite mnogo vremena da proverite brokera, čitajte na netu, pogledajte zvanične stranice vladinih agencija zemlje u kojoj je broker registrovan, pročitajte recenzije, nazovite brokera ili napišite email. Nemojte delovati brzo, ne nasedajte na priče “Sad je prava prilika”. Nemojte olako “izgubiti” teško zarađeni kapital. Pišem o ovome, jer sam dobio ne mali broj poruka u kojima ljudi pišu da su uplaćivali novac na razne račune i da ne mogu da ih povuku nazad. U takvim situacijama ja ne mogu da pomognem, zapravo nisam siguran da iko može.
Druga stvar je prva rečenica u ovom naslovu. Zlatno pravilo investiranja. Kada investiramo mi se zapravo takmičimo sa svim ostalim investitorima na svetu u pronalaženju najboljih investicionih prilika. Svaki put kada nešto kupite ili prodate neko stoji sa druge strane te transakcije. Dakle vi mislite da treba da kupite/prodate nešto a onaj drugi misli da treba da proda/kupi to isto. Očigledno neko greši u proceni budućih rezultata. E sada, cena svake akcija prosto rečeno zavisi od ponude i potražnje. Ako više investitora želi da proda neku akciju, cena akcije će padati i obrnuto, ako više investitora želi da kupi akciju, cena će rasti. Zamislite sada da postoje neke dve akcije A i B koji nose u sebi potpuno isti rizik. Po trenutnim cenama akcija očekivani prinos akcije A je 20% a akcije B 10%. Šta mislite šta će se desiti? Ako se takva prilika ukaže brzo će mnogi krenuti da kupuju akcije A, čime će cena početi da raste, otprilike do nivoa gde će očekivani prinos akcije A biti 10%. Tako će se očekivani prinos obe akcije izjednačiti u svetlu rizika.
O realnim prinosima…
Cilj investiranja je akumulacija sredstava iz raznoraznih razloga. Najveći protivnik akumulacije sredstava je inflacija. Samim tim osnovni cilj svakog ko investira treba da bude postizanje prinosa koji su veći od inflacije, u suprotnom novac koji investiramo gubi na kupovnoj moći. E sada, pogledajte kamatne stope na oročenu štednju u bankama i pogledajte inflaciju. Na kraju pogledajte iznose koji se drže u bankama.
„Krajem 2022. godine dinarska štednja iznosila je 96,3 milijarde dinara što je rast odviše od pet puta u poslednjih deset godina, a devizna štednja porasla je sa 8,3 milijarde evra na 13,7 milijardi evra krajem 2022. godine.“ – link
Oročena štednja u bankama je nešto bolja opcija od držanja para ispod slamarice ali je dugoročno posmatrano siguran gubitak kupovne moći novca. Sem u slučajevima kada znate da će vam novac biti potreban u bliskoj budućnosti (naprimer za kupovinu nekretnine u roku od godinu dana, kupovinu automobila, …), banke i oročena štednja su loš izbor.
Po mnogim istorijskim podacima najbolja opcija za dugoročno ulaganje je investiranje u akcije. Ali investiranje u akcije nije ono što vidite na filmovima, niti je ono što ponekad pročitate u novinama. Mislim da je svakome ko racionalno razmišlja jasno da u novine dospevaju samo ekstremni slučajevi. Bilo da govorimo o pozitivnim ili negativnim ishodima. O onome šta mediji rade poslednjih par godina bolje i da ne pričam. Ne znam, možda je to samo moj subjektivni osećaj ali kao da je sve manje kvalitetnih a sve više clickbait sadržaja čija vrednost ne da je nula, već su čak i štetni jer stvaraju pogrešnu sliku o različitim temama uključujući investiranje i oduzimaju dragoceno vreme koje bi se moglo mnogo kvalitetnije iskoristiti.
Zato svako ko razmišlja o investiranju u akcije treba da se informiše kakve prinose realno može očekivati i treba da razume da veliki mogući prinosi nose sa sobom i veliki rizik trajnog gubitka kapitala.
Postoje razne strategije investiranja koje se dosta razlikuju po nivou rizika ali se najčešće kao reper za berzanske prinose uzima istorijski prinos indeksa S&P 500. U ovom indeksu se nalaze najveće američke kompanije koje spadaju u manje rizične u odnosu na small i medium cap kompanije. Složena godišnja stopa rasta indeksa S&P 500 od 1950. godine je oko 11.25%, tačnije 7.47% korigovano inflacijom – link. Nemojte zaboraviti da je ovaj prinos u dolarima (sada opet pogledajte kamate na oročene štednje u bankama). Ali jednu stvar ovde treba istaći. Ovi prinosi nisu konstantni, tačnije ovo ne znači da će zarada od ulaganja u ETF koji prati indeks biti svake godine 11.25%. Ili da će prinosi svake godine biti pozitivni. Cene akcija su veoma volatilne za razliku od kamata na štednju u bankama (opet se možemo vratiti na direktnu proporciju potencijalnih prinosa i rizika…).
Jasno, rezultati u prošlosti nisu garant budućnih rezultata. Oni mogu biti i bolji i gori ali ako pogledate ovo je relativno dugačak vremenski period koja ipak pruža kakvu takvu sliku.
Dakle, prosečan investitor bez ikakvog posebnog znanja, ulažući isključivo u ETF koji prati indeks S&P 500 dugoročno može računati na složenu godišnju kamatnu stopu od oko 10%. Pazite, nije velika nauka nadmašiti prinos indeksa na kraćem vremenskom intervalu. Pa čak i na godinu, dve, tri, … Ali jeste velika stvar nadmašiti ih na dužem vremenskom intervalu. Toliko velika stvar da ni ogromna većina aktivno vođenih fondova to nije u stanju da učini (posle oduzimanja troškova) – link.
Zapamtite, ako je previše dobro da bi bilo istinito, nije istinito… (u prevodu ne uplaćuj novac na račun na Kajmanskim Ostrvima, šta god da obećava)
O biranju pojedinačnih akcija…
Pretpostavimo da ste investitor koji nije zadovoljan prinosom SP500 indeksa i da imate dovoljno vremene i želju da se upustite u biranje pojedinačnih akcija u nadi da ćete dugoročno nadmašiti prinose. Hajde da vidimo da li se tako nešto uopšte isplati?
Izgleda da se isplati! Ali da vam odmah bude jasno, ne možete slučajno postizati ovakve rezultate. Ne možete ih postizati čitajući sat vremena nedeljno. Ne možete is postizati tako što ćete slušati savete komšije ili youtubera. Morate pronaći strategiju investiranja koja odgovara vašim karakteristikama. Ako ste načisto sa tim onda možete pronaći ljude čija je strategija slična vašoj, onda možete pogledati u šta oni ulažu, da čujete njihovo mišljenje i ako ste potpuno razumeli investicionu tezu i ako se slažete sa tom tezom onda možete „poslušati savet“. Zapravo nema ništa loše u tome ako kopirate uspešne ljude. Na svetu ima oko 50.000 listiranih akcija. Za ozbiljnu, duboku analizu je potrebno oko 7-14 dana. Stoga nema šanse da analizirate više od 50 kompanija godišnje. Zato je potrebno koristiti neko sito, to jest nešto što će suziti univerzum akcija koje ćete pratiti i iz kojeg ćete birati akcije za duboku analizu. Jedna od bitnijih stvari kada govorimo o situ je “circle of competence”, pojam koji Warren Buffett često ponavlja. Suština je da ulažete isključivo u kompanije koje u potpunosti razumete. Ako ne znate da objasnite u par rečenica desetogodišnjem detetu da i on razume kako kompanija stvara novac onda ne razumete kompaniju. Na taj način možete drastično suziti univerzum koji ćete pratiti. Neki investitori koriste različite kvantitativne pragove. Dakle prvo vrše selekciju po tome da li kompanije imaju dobre “brojeve”. Međutim to zasigurno nisu stavke kao što su P/E ili EPS, koje u suštini malo toga otkrivaju. Kao sito mogu poslužiti drugi poznati i priznati investitori. Mnogi gledaju u šta oni ulažu i koriste njihove ideje. Za tako nešto je potrebno znati koji su to uspešni investitori čija strategija se podudara sa vašom i njihove ideje koristiti kao polazna tačka sopstvene analize, nikako slepo kopirati njihove poteze.
O posledicama…
Znamo svi da su u Srbiji (inače nije to karakteristično samo za Srbiju) svi stručnjaci za sve! Svi znaju ko bi trebao da igra na levom krilu, sem trenera, svi znaju koga je selektor trebao da pozove, sem selektora, svi su znali da će biti x samo niko nije odigrao…
Ova “svi znamo sve” igra može dugo da se igra bez velikih posledica u skoro svim sferama života. Bez nekih velikih gubitaka, bez toga da se ispostavi ko je zaista u pravu. Može u skoro svim sferama života, ali ne može kod investiranja! Kod investiranja će se vrlo brzo ispostaviti ko je stručnjak a ko nije, ko je u pravu a ko nije. A ko nije u pravu taj će platiti veliku cenu. Ako ste učesnik na berzi nije na odmet poniznost, odmerenost, poštovanje berze. Nije na odmet da budete načisto sa svojim ograničenjima i da svoj ego i osećaj superiornosti ostavite sa strane. Na berzi se može zaraditi ali nije uopšte lako kako mnogi prikazuju.