Ako ste pročitali nekoliko mojih tekstova neće vas iznenaditi da sam hard-core long-term investitor. Moja strategija ulaganja se ukratko može opisati ovako:
Kupi najkvalitetnije kompanije po racionalnoj ceni i drži ih “zauvek”.
Ova kratka rečenica dobro opisuje suštinu strategije ali ne otkriva skoro ništa o načinu realizacije. Zapravo ona otvara mnoga važna pitanja, kao što su:
-
-
- Šta tačno znači najkvalitetnije kompanije?
- Koje kriterijume koristim za određivanje kvaliteta kompanije?
- Šta znači racionalna cena?
- Kako određujem koja je realna cena akcije?
- Kako znam da li je cena u datom trenutku podcenjena ili precenjena?
- Koji vremenski period podrazumevam pod „long term“?
- Pošto nove kompanije (tehnologije) uništavaju starije zar nećemo u portfoliju imati samo propale biznise ako držimo akcije nekoliko desetine godina?
-
U ovom članku ću pokušati da odgovorim na poslednja dva pitanja uz pomoć knjige „What I Learned About Investing From Darwin“ Pulaka Prasada i članka „Fortune 500 Firms in 1955 V. 2015; Only 12% Remain, Thanks to the Creative Destruction That Fuels Economic Prosperity“ American Enterprise Instituta iz oktobra 2015.
Da li je autor članka u pravu i zašto nije?!
12. oktobra 2015. godine pojavio se članak autora Marka J. Perry-a koji se bavi kreativnom destruktivnom moći kapitalizma. Autor je želeo da vidi koliko kompanija sa liste Fortune 500 iz 1955. godine je opstalo na toj listi sve do 2015. godine. Fortune 500 lista rangira 500 najvećih američkih kompanija po ukupnim prihodima tekuće fiskalne godine.
Članak navodi 61 američkih kompanija koje su bile deo Fortune 500 liste i 1955. godine i 2015. godine. 61 od 500 je oko 12%, da li je to malo ili ne, stvar je ličnog ubeđenja.
S obzirom da je period između 1955. i 2015. bio prilično buran i nepredvidiv Pulak Prasad smatra da 12% i nije tako malo.
Tokom tih 60 godina bili smo svedoci početka i kraja Hladnog rata, raspada SSSR-a, početka svemirskog doba, američkog Zakona o građanskim pravima, naftnog šoka, višestrukih kriza na Srednjem Istoku, meteorskom usponu Kine, formiranju Evropske Unije, internet buma i kraha, eksponencijanom rastu broja mobilnih telefona, bezbroj ratova širom sveta, globalne finansijske krize, sve većoj dominaciji tehnoloških firmi i brzoj digitalizaciji svih sfera biznisa. Ovde su navedeni samo neki od najznačajnijih dešavanja, ali bilo je još na stotine drugih događaja koji su u velikoj meri uticale na sve kompanije u americi pa i na svetu. Pa ipak, kompanije kao što su 3M, Alcoa, Avon, Caterpillar, Kellogg, Pepsi, Pfizer i mnoge druge ne samo što su preživele ove masivne lokalne i globalne šokove, već su prosperirale i zadržale svoje pozicije među najvećih 500 kompanija u SAD.
Međutim ovaj broj od 61 kompanije je pogrešan. Kao prvo došlo je do ozbiljnog previda. Autoru je promaklo 11 preduzeća (pored ovih 61) koja su takođe bile na obe liste, uključujući između ostalih Colgate-Palmolive, Corning, H. J. Heinz i PPG. Tako da je tačan broj kompanija koje se nalaze na obe liste ustvari 72.
Kao drugo autor nije računao kompanije sa liste koje su kupljene od strane druge kompanije sa liste između 1955. i 2015. Uzmimo na primer kompaniju Gillette koju je P&G kupio 2005. godine za 57 milijardi dolara. Gillette je od 1955. godine do 2005. godine konstantno bio na listi Fortune 500, u trenutku kupovine je bila na mestu 215. Da li Gilette treba da smatramo „neuspešnom“? Da li je „uništena“ od strane neke nove kompanije/tehnologije? Ne bih rekao! Pošto je Gillette deo kompanije P&G, koja je 2015. godine bila na 32 mestu Fortune 500 liste, smatram da Gillette takođe treba računati kao da je deo liste.
Kompanija United Technologies je kupila kompaniju Otis 1975. godine, koja je bila na listi od 1955. do 1975. godine. United Technologies se 2015. godine nalazio na 45. mestu liste. S toga možemo argumentovano tvrditi da Otis takođe treba računati kao kompaniju koja je opstala. Do istog zaključka možemo doći kod kompanija kao što su Wrigley, Quaker Oats, Carrier, Bestfoods i McDonnell Douglas, koje su kupljene od strane Fortune 500 kompanija Berkshire Hathaway, PepsiCo, United Technologies, Unilever i Boeing respektivno.
Postoje 73 kompanije kao što si Gillette i Otis sa Fortune liste iz 1955. godine koju je kupila kompanija sa Fortune 500 liste iz 2015. godine. Uzeti su u obzir i veliki prekookeanski kupci kao što su BP i Unilever, koji bi, da su u SAD, bili deo liste Fortune 500 2015. godine. Dakle, 145 kompanija sa Fortune 500 liste iz 1955. godine se može smatrati delom liste iz 2015. godine: 72 kompanije koje su bile i ostale na listi i 73 kompanije koje su postale deo pređašnje grupe.
Od kompanija koje su 1955. godine bile na Fortune 500 listi 63 su otišle u stečaj ili im se ne može ući u trag (praćenje kompanija iz 1950-ih i 1960-ih godina nije lako). Ove kompanije su žrtve destruktivnog procesa kapitalizma.
Šta se desilo sa ostalih 292 kompanija (500 – 145 – 63) koje su bile na listi Fortune 500 1955. godine? One su ispale sa liste ili su kupljene od strane drugih kompanija ili su se spojile sa drugim kompanijama. Da li to znači da su propali? Neki od njih možda nisu dobro prošli ali neki su nastavili da posluju dobro i prosperiraju. Postoji mnogo veoma kvalitetnih kompanija koji nisu na listi Fortune 500, koja je po definiciji veoma restriktivna lista.
Na primer kompanija Eaton je bila na 189. mestu 1955. godine ali je ispala sa liste Fortune 500 u 2013. godini. U junu 2021. godine njena tržišna vrednost je bila 60 milijardi dolara. Ne bi se moglo reći da je to neuspeh, pogotovo ako uzmemo u obzir da se zadržala na listi 58 godina posle 1955. Borden Chemical je kupio privatni fond KKP 1995. godine a zatim Apollo 2014. godine. Borden postoji i danas kao deo Hexion Speciality Chemicals grupe. Kompaniju USG sa liste Fortune 500 iz 1955. godine je kupio nemački Knauf za 7 milijardi dolara 2018. godine.
Ako pretpostavimo da je 20 do 25% kompanija od ovih 292 kupljeno od strane drugih kompanija ili su ispale sa Fortune 500 liste ali da i dalje uspešno posluju, dobijamo dodatnih 60 do 75 kompanija sa Fortune 500 liste iz 1955. koje se mogu smatrati uspešnima.
Dakle rezime dugovečnosti kompanija sa liste Fortune 500 iz 1955. godine izgleda ovako:
-
-
- 72 kompanije (14%) su i dalje na listi Fortune 500 posle 60 godina
- 73 kompanije (15%) su postale deo drugih kompanija koje su na listi Fortune 500 2015. godine
- 60 do 75 kompanija (12-15%) i dalje posluju uspešno iako su ispale sa Fortune 500 liste
- 280 do 295 kompanija (55-60%) sa Fortune 500 liste iz 1955. godine su propale
-
Sa pravom možemo pretpostaviti da su kompanije sa Fortune 500 liste iz 1955. godine bile kompanije visokog kvaliteta. Naravno, nisu sve bile tog kvaliteta da upadnu u EVA Monster univerzum Falcon Methoda. Videli smo u ovom članku da najmanje 30% (72 + 73 = 145) ovih kompanija je i dalje top kvaliteta što potvrđuje njihovo prisustvo na top 500 listi tokom ovih 60 godina. Ako uključimo u priču i kompanije koje i dalje uspešno posluju iako nisu više na top 500 listi (oko 60-75 kompanija), dolazimo do zaključka da 40-45% (205-220) kompanija sa Fortune 500 liste iz 1955. godine posluju vrlo dobro tokom 60 godina. Ovo uopšte nije mali broj! Kreativna destrukcija kapitalizma radi dobro, ali ne toliko dobro!
Odgovori na pitanja
Kao prvo “long-term” je zaista long term. Videli smo da najkvalitetnije kompanije traju i preko 50-60 godina. Za mene je dovoljno da traju još 20-30. Kao drugo, donekle je tačno da nove kompanije uništavaju stare, ali mnogo sporije nego što to mnogi misle. Stoga deluje da je kupovina akcija najkvalitetnijih kompanija po racionalnoj ceni dobra strategija koja obećava prinose iznad tržišnog proseka.
Na sličan način razmišljaju mnogi uspešni investitori kao na primer Warren Buffet, koji je u jednom pismu investitorima napisao da je za celu karijeru imao svega 12 investicija koje su u najvećoj meri uticali na njegovo bogatstvo, Mohnish Pabrai, Guy Spier, Li Lu, Nick Sleep, Terry Smith, itd.
Good companies don’t become bad companies and vice versa.