Apropo ovog posta je knjiga koju sam počeo da čitam 1. januara 2024. godine. Pročitao sam tek prvu sekciju ali su brojevi u podnaslovu “A Great Investor Is a Great Rejector” ostavile na mene tako jak utisak, da po mom mišljenju zaslužuju širi publicitet.
Ko čita – se skita
Na moju sreću, uvek sam voleo da čitam. Doduše na baš sve. Stripovi su recimo uvek bili zanimljiviji od obaveznih lektira 🙂 Mada kad bolje razmislim verovatno je onaj deo “obavezna” više smetala od “lektire”. Kako god, smatram da je čitanje neibežno ako želite napredovati u životu.
Knjige delim u dve velike kategorije. Stručne i razonoda. Malo sam redefinisao ove reči. U mom poimanju u razonoda kategoriju spadaju sve one knjige iz kojih se ne može ništa naučiti već služe za zabavu. Da me ne razumete pogrešno, ne kažem da te knjige nemaju nikakve vrednost i da nisu kulturološki važne. Jednostavno mene ne privlače. Pa ipak posle 2-3 stručne knjige ubacim po koju iz kategorije razonoda. Poslednje tri knjige iz te kategorije su bile: Mali Princ (ne prvi put), Moby Dick i 1984, ali da se vratim na ono bitnije.
Biti uspešan investitor je vraški teško. Investiranje je maraton, a ne sprint. Nije bitno kakav prinos si ostvario u prethodne tri nedelje, meseca ili godine. Ključ uspeha je u dugoročnom investiranju i složenom kamatnom računu, odnosno “kamati na kamatu”. Warren Buffett je 99% svog neto bogatstva zaradio posle 60-og rođendana. Fascinantan podatak ako niste svesni moći eksponencijalne funkcije. Mada je opšte poznato da je ljudskom mozgu mnogo bliže linerano razmišljanje te da je teško naterati ga da “shvati” eksponencijalni rast. Mislim da se svakako isplati pogledati prvih 20-25 minuta govora Monisha Pabraia gde upravo govori o složenom kamatnom računu kroz neke veoma zanimljive primere (youtube video).
Međutim složeni kamatni račun ništa ne vredi ako se gubi novac ili ako se investira u “loše” akcije, čiji prinos je nedovoljan. Dopustite mi da ostavimo definiciju loših akcija nedorečenim, ovi detalji za nastavak priče nisu toliko bitni. Držimo se toga da je prinos tih akcija nedovoljan. Spomenuo sam u prethodnom pasus Warrena Buffetta. On je jedan od najvećih investitora a bez dileme najviše citiran. Jedan od njegovih najpoznatijih citata je:
“The first rule of an investment is don’t lose [money]. And the second rule of an investment is don’t forget the first rule. And that’s all the rules there are”.
Pisac knjige navodi da Buffett zapravo nikada nije obrazložio šta misli pod gubitkom novca ali je on pokušao da odgonetne tu zagonetku. U knjizi pisac povlači paralelu između Darwinove teorije evolucije i investiranja. Početak deluje veoma zanimljivo, videćemo da li će tako ostati do kraja.
Kako bi razumeli sledeći podnaslov opisaću ukratko kako pisac deli greške u dve grupe. Greška tipa I je kada nešto uradimo, a nismo trebali. A greška tipa II je kada nešto ne uradimo, a trebali smo. A sada evo konačno sažetka podnaslova iz knjige.
A Great Investor Is a Great Rejector – ukratko
Prema podacima World Banke 2018. godine bilo je 4400 listiranih kompanija u SAD. Zbog jednostavnosti zaokružimo taj broj na 4000. Prvo, moramo odlučiti koliko ima “dobrih investicija” među njima. Opet, zbog jednostavnosti pretpostavimo da je “dobra investicija” takva koja donosi pristojan dugoročan prinos. Sa pravom se opet možete pitati šta znači pristojan prinos ali prihvatite to tako kako jeste jer nije toliko bitno za ovu priču.
Pretpostavimo da 25% svih kompanija spada u “dobre investicije”, što znači da imamo 1000 dobrih investicionih prilika i 3000 loših.
Pretpostavimo takođe da imamo veoma veštog investitora koji je u pravu u 80% slučajeva. To konkretno znači da ako se susretne sa lošom investicijom on ih odbija u 80% slučajeva, a ako se pojavi dobra investicija on investira u 80% slučajeva. Dakle procenat grešaka tipa I i II je istovetno po 20%. U prvom slučaju investirao je u 20% loših akcija, a bolje da nije. U drugom slučaju nije investirao u 20% dobrih akcija, a bolje da jeste. Šta mislite u kom procentu je uspešan ovaj investitor? Rekli bi 80%, zar ne? Greška! Odgovor je 57%! Ali kako je to moguće?
Evo kako!
Na tržištu imamo 1000 dobrih investicija i pošto investitor pravi grešku tipa II u 20% slučajeva (greškom odbija 20% dobrih investicija), on će izabrati 800 akcija sa ove liste. Sa druge strane na tržištu imamo i 3000 loših inivesticija i pošto investitor opet pravi grešku tipa I u 20% slučajeva (greškom prihvata 20% loših investicija), on će izabrati 600 akcija sa ove liste misleći da su one dobre investicije. Na taj način dobijamo investicioni univerzum od 1400 akcija (800 + 600). Jasno, među 1400 akcija ima samo 800 onih koji su dobre investicije pa je šansa da ćemo investirati u dobru akciju je 800 / 1400 = 57%.
Zaključak jeste, da čak i investitor sa nadljudskim sposobnostima (biti 80% u pravu na ovom polju jeste nadljudski) ima samo 57% šanse da izabere dobru akciju. Razlog je vrlo jednostavan: Ima premalo dobrih investicija na tržištu. Kada bi imali izbor da smanjite procenat grešaka tipa I ili tipa II, koju grešku bi izabrali i zašto?
Recimo da osoba A uspe da poveća procenat odbijanja loših investicija i smanji procenat greške tipa I sa 20% na 10% (uspe da odbije 90% loših investicija umesto dosadašnjih 80%). Tako će od 3000 loših investicija odabrati svega 300. Pošto se procenat greške tipa II nije menjao, greškom će i dalje odbiti 200 od 1000 dobrih investicija, odabravši samo 800. U ovom slučaju investicioni univerzum će sadržati 1100 akcija (800 + 300). U ovom scenariju šanse da će osoba A izabrati dobru investiciju se povećava sa 57% na 73% (800 / 1100). Pretposatavljam da ćete priznati da je ovo zaista odlično povećanje procenta uspešnosti.
Osoba B, za razliku od osobe A, se više fokusira da ne odbije dobre investicije. On odlučuje da smanji procenat greške tipa II sa 20% na 10%. Pa će tako od 1000 dobrih investicija izabrati 900 (90% od 1000), a od 3000 loših će izabrati 600, jer je procenat greške tipa I ostao 20% kao u inicijalnom slučaju. Na taj način će osoba B imati investicioni univerzum od 1500 akcija (900 + 600) od kojih će 900 biti dobre investicije. Dakle šansa da će osoba B izabrati dobru investiciju se povećava sa 57% na 60% (900 / 1500). Ovo jeste povećanje, ali za samo 3%.
Stoga, smenjenjem greške tipa I sa 20% na 10% šansa investitora se povećava za 16%. S druge strane smanjenjem greške tipa II sa 20% na 10% šansa investitora se povećava za svega 3%.
Možete li pogoditi šta će se desiti ako se pojavi osoba C koja uspe da smanji procenat obe greške sa 20% na 10%? Ja sam bio zapanjen kada sam video odgovor. Šansa osobe C da ostvari dobru investiciju je svega 75%! Kažem svega, jer ako pogledate šansu osobe A (73%), 75% ne deluje tako dobro. Dramatično poboljšanje šanse postiže samo investitor koji uspeva da smanji procenat greške tipa I, to jest uspe da izbegne što više loših investicija.
Većina knjiga o investiranju vas uče kako da izaberete dobru inivesticiju, ali bi svako postao bolji investitor da umesto toga uči kako da izbegne loše investicije. Investitorska karijera je verovatno među retkima gde skeptici bolje prolaze od optimista.
“Buffett is the best investor in the world because he is the best rejector in the world”.
Few Bets, Big Bets, Infrequent Bets
Pisac kaže da je jako važno detaljno poznavati kompanije u koje ulažemo. Tvrdi da je bolje propustiti čak i neke prilike koje će se kasnije pokazati kao izuzetne ako nismo duboko uvereni da je to dobra investicija, nego ulagati “u sve živo” i na taj način povećavati u portfoliu broj loših investicija. Nije prvi put da čitam tako nešto, štaviše ova ideja se konstantno ponavlja kod svih uspešnih, dokazanih, dugoročnih investitora. Recimo gornji podnaslov je podnaslov iz knjige The Dhando Investor. Ili setite se samo Buffettovog “20 Punch Card” pristupa.
Sve ovo i još više možete naučiti iz knjiga koje pišu ljudi sa velikim iskustvom i izuzetnim rezultatima. Sjajno je što višegodišnje iskustvo možemo dobiti samo za par dana čitajući knjige. Pa čak iako u knjigama nisu uvek napisani najsitniji detalji ili konkretni koraci realizacije stretegije investitora. Cilj treba da bude upoznavanje raličitih pogleda i filozofija koje će nas naterati da razmišljamo, da pokupimo i ugradimo u sopstvenu strategiju ulaganja one detalje koje odgovaraju našem mentalitetu i mogućnostima.
Moj savet za kraj je da čitate što više jer je to jedini način da brzo “stičete” iskustvo. Listu knjiga koje ja preporučujemo možete pronaći ovde. Ako znate još neku zanimljivu knjigu o investiranju podelite u komentarima.
E da… onima koji su pročitali do kraja… Knjiga koju upravo čitam je: What I Learned About Investing From Darwin – Pulak Prasad.