Ovaj tekst je preuzet sa bloga Adama Sendreija, jednog od najuspešnijeg youtuber-a i osnivača najveće online zajednice za lični razvoj u Mađarskoj. U nastavku sledi prevod teksta:

Izbor akcija je proces tokom kojeg investitor ili spekulant odlučuje koju akciju će kupiti.

Ko ne bi želeo da pronađe sledeću uspešnu priču i da uloži u sledeći Google?

Bezbroj web stranica, stručnjaka i influensera se bavi analiziranjem akcija i daju savete koje od njih će imati najbolje prinose u budućnosti. Ogromna je potražnja za ovakvim sadržajima i stručnjacima koji zauzvrat ostvaruju visoku gledanost, uzimaju provizije i druge vrste zarade.

Koliko su pouzdani saveti koje dobijamo i kolike su nam šanse da izaberemo najbolje akcije?

 Ovo su pitanja na koje ćemo tražit odgovore. Pa da počnemo:

Kolike su šanse da izaberemo najbolje akcije?

Jedna od najčešćih grešaka investitora je što zanemaruju osnovnu verovatnoću. Ovu kognitivnu pristrasnost (base rate bias) su pokazali Daniel Kahneman i Amos Tversky na sledeći način:

Na jednom fakultetu, gde je bilo 20% studenata koji su učili za inženjera i 80% koji su učili za bibliotekara, istraživači su opisali jednog studenta sa tog fakulteta, Toma. Tom je opisan kao organizovana, detaljna, vešta i egocentrična ličnost, što odgovara jednom inženjeru.

Zatim su studenti trebali da pogode da li Tom uči za bibliotekara ili inženjera. 95% studenata je odgovorilo da uči za inženjera, čime su u potpunosti zanemarili osnovnu verovatnoću, po kojoj je šansa da je Tom bibliotekar 80%.

Istu grešku pravimo i kod izbora akcija…

Osnovna verovatnoća

Kada pročitamo ili poslušamo na Youtube-u analizu neke akcije u kome neko sa velikim uverenjem nabraja argumente za kupovinu, bićemo skloni da prihvatimo argumente i pomislimo da je odluka očigledna.

Ali tako ćemo potpuno zanemariti rezultate raznih istraživanja, koji su veoma jasni i precizni o pouzdanosti ovakvih sadržaja.

Na primer ovo istraživanje obuhvata period od 28 godina i podatke 61.100 akcija iz 42 zemalja sveta. Zaključak: 56% američkih kompanija kao i 61% akcija kompanija iz drugih zemalja je imalo niže prinose od  američkih blagajničkih zapisa u istom periodu.

Osnovna verovatnoća je dakle svega 40,5%. Toliko akcija je imalo veći prinos od garantovanog bezrizičnog prinosa.

Pored svega na posmatranom periodu ukupan prinos akcija je bio 14,11% na godišnjem nivou što daleko nadmašuje prinos državnih obveznica. Međutim svega nekoliko kompanija je skoro u potpunosti odgovorno za ovako visok prinos.

• 0,5% najboljih kompanija je odgovorno za 73,03% stvorenog bogatstva!
• 1,33% najboljih kompanija je odgovorno za 100% stvorenog bogatstva!

Sa ovakvim osnovnim verovatnoćama moramo uvideti da je izbor pojedinačnih kompanija veoma problematičan. Posle čitanja ushićene analize ili desetominutnog videa lako možemo pomisliti da je analizirana kompanija biznis stoleća, međutim realnost je nešto sasvim drugo.

Savet Warrena Buffetta

Warren Buffett je živa legenda investiranja. Dugi niz godina veoma uspešno kupuje akcije kompanija (često kompanije u celosti) zato bi svako trebao obratiti pažnju na njegove mudre savete.

2021. godine na skupu akcionara Berkshire Hathaway kompanije postavio je sledeće pitanje:

Šta mislite, od 20 najvećih kompanija na svetu u ovom trenutku, koliko njih će biti među najboljima za 30 godina?

Zatim je pokazao najveće kompanije, od kojih će vam mnogi sigurno biti poznati:

Kao pomoć pre odgovora na Buffettovo pitanje možemo pogledati šta se dešavalo u prošlosti.

Koje kompanije su bile najveće na svetu 1989. godine i koje od njih su i danas na toj listi?

Od 20 kompanija koje su bile najveće na svetu pre 30 godina ni jedna se ne nalazi na današnjoj listi!

(Čak se promenila i najuspešnija država!)

Upsut, pogledajte ogroman rast u vrednostima kompanija. 1989. godine najveća kompanija je vredela 104 milijardi dolara, a dvadeseta 30 milijardi. 2021. godine najvrednija kompanija vredi više od cele prethodne liste.

Možeš li sada zamisliti da će za 30 godina postojati kompanija koja će vredeti dvadeset puta više nego Apple danas? Tek sada je normalna promena koja se desila u prethodnih 30 godina, tada niko nije pomislio da će vodeće kompanije izgubiti svoje uloge.

Za 30 godina može doći do ogromnih promena na svetu i nemamo pojma da li će danas najveće kompanije uspeti da zadrže svoje vodeće uloge.

Klađenje na gubitnike

Najveći broj malih investitora je u još goroj situaciji. Uglavnom su oni ti kojima je najlakše “prodati” priču i biraju akcije na osnovu emocija.

Oni traže nove “hot” akcije, one koje su u trendu, za koje je lako poverovati da je ispred njih ogroman rast. Tipično su to “growth” akcije (tehnološke, biotehnološke, zelena energija, itd.) i one koje su skoro izašle na berzu (IPO).

Pošto su priče ovih kompanija ubedljive, investitori prihvataju skoro bilo koju cenu za ove akcije, čak i nerealno visoke, a popularnost istih često dovodi do baš tako nerealnih cena.

Objavljeno je nekoliko istraživanja koje se bave ovom temom i sve one dolaze do zaključka da su novoemitovane akcije karakteristično izuzetno rizične i da samo mali procenat njih opstaje.

Dobro se vidi problem ako uporedimo IPO indeks (IPO američkih kompanija) i S&P 500 indeks na periodu između 2014-2022. godine.

Trendi kompanije na kraju svojih growth perioda tipično imaju nerealno visoke cene, ali su one ujedno i veoma rizične, jer može doći do ozbiljnog pada cene kada padnu u nemilost.

U svetlu prinosa investitora prinos tržišta je bio 9,8% u dolarima dok su investitori u IPO indeks ostvarili prosečan godišnji prinos od svega 1,8%. Pored toga najveći pad onih koji su uložili u celo tržište je bio 24,9% dok su IPO investitori imali maksimalan pad od 64,9%. 

Dakle kod trendi, “growth” i novoemitovanih akcija osnovna verovatnoća je još gora od osnovne verovatnoće posmatrane kod celog tržišta.

Da li nam pomaže ako pratimo popularnog stručnjaka, koji će nam pomoći pri odabiru akcija?

Saveti stručnjaka za odabir akcija

Mali investitori uglavnom daju prevelik značaj raznim stručnim analizama i mišljenjima. Ako pogledamo video, u kome nam predlažu kupovinu neke akcije, pomislimo da je analitičar zasigurno izvršio detaljnu analizu i da je njegovom mišljenje ispravno.

Međutim ne uzimamo u obzir da neko sa suprotne strane naše kupovine pozicije upravo prodaje a poseduje iste informacije kao i mi sami. Tako se formira tržišna cena, odnosno za svaku kupovinu postoji prodaja po istoj ceni. 

To jest, koliko god pozitivnih analiza pronađemo mogli bi da pronađemo sličan broj negativnih analiza. Barem u teoriji: u praksi kreatori sadržaja daju publici ono što žele; a to su tipično pozitivne analize akcija koje su u trendu.

Na taj način se jača pozitivan sentiment koji formira krug “vernika” koji tako dalje podižu cenu date akcije.

Kakve su nam šanse sa ovakvim analizama?

Očekivanja analitičara

Čitajući novine iz oblasti ekonomije možemo pomisliti da ako se neko razume u ekonomiju onda su to baš oni novinari koji pišu članke za date novine, da je ono što čitamo jedina i prava istina.

Portali koje se bave ekonomijom rado pišu o očekivanjima analitičara jer je to sadržaj na koji će čitaoci kliknuti.

Šteta što činjenice pokazuju da su analitičari najpesimističniji baš tada (i ne preporučuju kupovinu akcija investitorima) kada je najbolje vreme za kupovinu akcija i obrnuto.

Na slici ispod vidimo performanse američke berze i raspoloženje stručnjaka.

Što više analitičara je predviđalo dalji pad tržišta, što je raspoloženje bilo negativnije, to je zaokret bio bliži. Isto tako, neposredno pre velikih padova, analitičari su uglavnom predviđali pozitivnu budućnost.

Mišljenja analitičara dakle zapravo možemo koristiti kao kontraindikator, to jest ako po svaku cenu želimo da ih slušamo, najbolje je da čini baš suprotno od onog što nam savetuju (ovo je posebno tačno kada već mnogi savetuju istu stvar).

Najgledaniji američki guru

Jim Cramer je jedan od najpoznatijih američkih gurua. Ima svoju emisiju pod nazivom Mad Money na CNBC kanalu u kome predlaže akcije.

Hiljade ljudi prate njegove savete koje daje veoma samouvereno. Sve to čini na renomiranom kanalu koji se bavi finansijama, pa se sa razlogom pretpostavlja da “zna o čemu priča”.

Želeo bih da istaknem par njegovih većih promašaja, čisto u obrazovne svrhe, da dokažem koliko stručnjaci mogu da omanu: 

• savet za kupovinu akcije kompanije AMC u septembru 2021 na 51$ (3,9$ cena 2023. godine)
• u aprilu 2021. godine procenio je akcije Coinbase-a na 475$ i savetovao kupovinu (38$ cena 2023. godine)
• savet za kupovinu akcija General Electric na 160$ (78$ cena 2023. godine)

Ovo naravno može svima da se desi, zato budimo jako obazrivi sa predviđanjima, pogotovo ako oni dolaze od samouverene, harizmatične osobe. 

Srećom možemo uporediti rezultat akcija koje on preporučuje sa rezultatom celog tržišta. Verovatno nećete biti iznenađeni ako kažem da Jim Cramer akcije imaju znatno slabiji prinos.

Kako god, sigurno se ne radi o glupoj osobi, jer nije slučajno da njegova emisija tako dugo traje na popularnom kanalu. Stoga nemojte misli da će vam Youtube zvezda koju pratite sa većom verovatnoćom dati sjajne investicione savete.

Ali možemo izabrati najbolje stručnjake, zar ne?

Danas već postoje web sajtovi gde možemo da pronađemo stručnjake, blogere, analitičare i izaberemo najbolje.

Ovakav web sajt na primer TipRanks: posetimo stranicu, izaberemo stručnjaka sa 80% uspešnosti i pratimo ga. Ništa jednostavnije, zar ne?

Prosto zbog velikog broja stručnjaka i analitičara, velika je verovatnoća da će među njima biti takvih čiji će rezultati biti odlični.

Ovo je slično kao kada bi iz velike gomile kockara izabrali one najuspešnije i rekli da oni sigurno znaju nešto.

Ali šta misliš da li prethodni dobitnik na lotu ima veće šanse od ostalih da ponovo pogodi brojeve?

Nema! Da razmislimo: recimo da imamo 10 hiljada stručnjaka koji daju online savete i da su šanse 50% da će svaki od njih pojedinačno imati bolji prinos od tržišta u celosti.

Posle godinu dana imaćemo 5.000 stručnjaka koji su se dobro pokazali. Posle dve godine taj broj će biti 2.500… Posle deset godina još uvek će biti 9 stručnjaka čiji su saveti svake godine doneli veći prinos od tržišta.

Otvoriš neku stranicu sličnu TipRanksu (možda čak i platiš) i dobićeš ime sasvim prosečnog stručnjaka čiji saveti imaju iste šanse da budu dobitnici kao saveti bilo kog drugog.

A šta je sa profesionalnim portfolio menadžerima?

Učinak profesionalnih portfolio menadžera

 Ako se pitate koliko dobre investicione odluke donose najbolji profesionalci, najbolje je da ispitamo učinak investicionih fondova.

Investicioni fondovi zapošljavaju i plaćaju ogromne plate najboljim profesionalcima kako bi oni upravljali novcem velikog broja malih investitora, ostvarujući što veći profit.

Što je bolji prinos investicionog fonda to će više malih investitora uložiti novac u taj fond, što znači da će fond naplatiti više naknada za upravljanje. Menadžeru je dakle u interesu da ostvari što bolji prinos i da bira akcije po najboljem znanju.

Ali koliko su uspešni portfolio menadžeri?

Na donjoj slici vidite procenat portfolio menadžera koji su imali gori rezultat od svog benchmarka po različitim segmentima. Prvi red je prosek svih portfolio menadžera:

Dakle, na periodu od 15-20 godina više od 90% investicionih fondova je imalo gore prinose od svog benchmarka. Portfolio menadžer je uzalud pokušavao da odabere najbolje akcije, nije uspeo da nadmaši prinos tržišta u celosti.

Najbolji stručnjaci na svetu, uz pomoć najmodernijih računara, sa svim mogućim alatima, svojom ekipom nisu u stanju da dugoročno, konzistentno odaberu akcije koji će nadmašiti prinos tržišta.

Šta misliš, kakve su onda tvoje šanse?

Bolje nego što se čini na prvi pogled….

Kako investirati u akcije?

Otkako mi je postalo jasno da stručnjaci ne mogu ostvariti bolji prinos od tržišta laknulo mi je:

ne moram stalno da pratim njihove analize, ne moram da lovim sve vesti iz ekonomije i ne moram brinuti da ću propustiti akciju koja će vrlo brzo postati “novi Amazon” jer na trenutak nisam obratio pažnju.

Ne obraćaj pažnju na buku

Shvatio sam da ulaganje nije samo analiza grafikona i kupovina trendi akcija, da ne treba nigde žuriti.

To je sve najobičnija buka.

Istinsko ulaganje je priča o strpljenju, čvrstim principima i sposobnosti da ostvarimo prinose koje tržište nudi srazmerno riziku koje smo spremni da preuzmemo.

(Koji su prilično dobri i veći od onih prinosa koje nam menadžeri investicionih fondova mogu pružiti.)

Zapravo u prvopomenutom istraživanju leži ključ uspešnog ulaganja: u datom periodu tržište u celini je imalo prinos od 14%, dakle bez biranja pojedinačnih akcija.

Ko ne bi bio zadovoljan sa ovolikim prinosom, i za tako nešto nije bilo potrebno pogoditi najbolje akcije, samo je trebala strategija pomoću koje smo mogli dobiti prinos tržišta (uz preuzimanje odgovarajućeg rizika).

Efikasnost tržišta

Vredno je ovde ukratko pomenuti teoriju efikasnog tržišta, čija suština je da je većina dostupnih informacija već ugrađena u cenu akcija, tako da dubljom analizom ili dodatnim informacijama ne možemo izvući dodatni prinos (sa istim stepenom rizika.) 

Ova teorija oko koje nema konsenzusa ima tri nivoa:

Po prvom nivou sve informacija o cenama iz prošlosti su ugrađene u cenu pa tehničkom analizom nije mogući ostvariti esktra prinose.

Po drugom nivou povrh svega i sve javne informacije su ugrađene u cenu, pa nema svrhe analizirati akcije, sa time ne možemo postići veće prinose.

Po trećem nivou čak i one informacije koje nisu jave su ugrađene u cenu, stoga nema nikakve šanse da iko postigne ekstra prinose.

Iako je teorija kontroverzna i predmet spora u stručnim krugovima i mogu se pronaći kontraprimeri, treba konstatovati da je teorija i u stručnim krugovima više stvar verovanja nego činjenica. To jest, možda tržišta nisu u potpunosti efikasna ali je činjenica da su u slučaju američkog tržišta u većini slučajeva efikasna.

Ovo je važno razumeti, jer direktno sledi, da ako neko misli da cena neke akcije značajno odstupa od realne vrednosti ali da niko drugi sem njega to ne vidi, onda to treba uzeti sa rezervom.

Šta je rešenje?

Ako neko uvek kupuje akcije koje su u trendu i mnogi ih preporučuju, onda će uvek kupovati skupo i najverovatnije će imati niže prinose od tržišta u celini.

Još jedan razlog protiv kupovine akcije po tuđoj preporuci je da ako ne poznajemo dovoljno datu kompaniju nećemo znati kada treba izaći iz pozicije.

Ako cena krene da pada morali bi znati da li se radi samo o pogoršanju sentimenta ili je problem sa fundamentima kompanije.

Suština je da se većini investitora najviše isplati izabrati strategiju investiranja koje se ne oslanja na izbor malog broja pojedinačnih akcija.

Dugoročno gledano nije važno da li ćemo uspeti da pogodimo pravi trenutak za kupovinu ili poneku dobru akciju. Važna je strategija na osnovu koje sastavljamo portfolio.

(Ovo će biti naša investiciona strategija koja u najboljem slučaju treba da bude zapisana negde.)

Ulaganje ima sličnosti sa pokerom. Igramo mnogo partija zaredom a vešt investitor će “odigrati” samo partije gde su šanse na njegovoj strani.

Dobar investitor / poker igrač ne zna unapred koju partiju će dobiti: bilo koji krug može izgubiti protiv amatera i sreća igra veliku ulogu. Nema sigurne partije, u kojoj je dobitak unapred osiguran. Međutim bolji igrač dugoročno ima mnogo veće šanse da ostvari dobitak.

U svetu investicija ovo znači da treba optimizovati portfolio na faktore, koji su naučno dokazani i posmatrajući dugoročno nadmašuju prinos tržišta u celosti.

Ako želimo igrati na ovu kartu treba da budemo strpljivi, uporni i disciplinovani a glavni aspekt treba da bude minimalizacija troškova.

Tu mali investitori imaju prednost u odnosu na profesionalne portfolio menadžere, mali investitori nemaju pritisak postizanja kratkoročnih rezultata, nema pritiska od šefa, nema strogih pravila, ne treba da odgovaraju svojim klijentima i mogu da posluju sa mnogo nižim troškovima.

Rezime: izbor pojedinačnih akcija

Tržište je uglavnom efikasno: najveća količina informacija je ugrađena u cenu akcija, pa ne postoje kristalno jasne kupovne prilike.

Ne može se unapred reći koji će u budućnosti biti najbolje akcije i šanse za izbor takvih akcija su svega nekoliko procenata.

Uprkos tome portali koje se bave ekonomijom, analitičari i razni  kreatori sadržaja konstantno objavljuju analize akcija u ogromnih količinama, jer to traže ljudi, to prolazi, na to se ubiraju klikovi.

Ali sa tim analizama se ne mogu postići natprosečni rezultati i nema veze ako su mali investitori u gubitku sa tim preporukama, kreatori sadržaja žive od broja pregleda, a ne od uspeha njihovih gledalaca/čitatelja.

Najbolje što možemo učiniti da takve sadržaje uzimamo sa rezervom ili potpuno ignorišemo. Štaviše, istraživanja pokazuju da ako se predviđanja velikom broja analitičara poklapaju, investitori bolje prođu ako postupe suprotno.

Prvo i osnovno pravilo investiranja je da investiramo isključivo u takve instrumente koje u potpunosti razumemo. Ako tako postupimo, sve analize koje mi sami ne možemo da odradimo su upitne.

Međutim za postizanje lepih prinosa zapravo uopšte nema potrebe da biramo pojedinačne akcije, bez nekog posebnog znanja možemo postići prosečne prinose tržišta u celosti, što je često više od onoga što većina profesionalaca može da nem obezbedi.