Kada u Google ukucate „kultura investiranja u Srbiji” u prvih deset pogodaka imate naslov „Ulaganje u kulturu su investicija, a ne trošak” i članke u kojima ćete pročitati „strane direktne investicije u Srbiju”. Kulture da nam fali, fali i one prave i one u prenesenom značenju. A ove direktne investicije su floskula vlasti koje se sa vremena na vreme (od izbora do izbora) pojavi da nam kažu kako nam dobro ide!?

Pravo stanje kulture investiranja u Srbiji možete pogledati ako bacite pogled na Beogradsku berzu.

Obratite pažnju na kolonu Broj transakcija.

Evo par podataka i sa američkog Nasdaq-a koja je druga po veličini berza ako gledamo ukupnu kapitalizaciju listiranih akcija, posle NYSE.

Da, da! Ovo su dnevni podaci. Ooooogromna razlika i u broju transakcija i u prometu.

Dobro, u pravu ste! Nije baš u redu upoređivati ove dve berze ali se nadam da ste shvatili šta je pisac hteo da kaže…

Šta nam je činiti?

Moramo mnogo više da pišemo i pričamo o investiranju kako bi približili ljudima invesitranje na berzi. Pa evo malog doprinosa i od mene.

Ljudi investiraju zbog različitih ciljeva, najčešći razlog je štednja za spokojne penzionerske dane ili jednostavno izgradnja finansijske sigurnosti za nepredviđenje slučajeve, obezbeđivanje porodice ili pak težnja da se postane najbogatiji čovek u ulici, gradu, zemlji, svetu….

Jedno je sigurno! Istorijski podaci nedvosmisleno pokazuju da ulaganje u akcije donosi najveće prinose u odnosu na sva ostala finansijska instrumenta. PAŽNJA! Ovo ne znači da će svako, uvek imati pozitivne prinose. I da, na berzi se vaš kapital može i smanjiti, čak se može desiti da izgubite baš sve (mada vam za tako nešto treba “veliki” talenat ili apsolutno nepoznavanje činjenica).

Na ishod investiranja umnogome utiče horizont ulaganja, to jest na koji vremenski period ulažete. Želite da zaradite za jedan dan, nedelju dana, tri meseca, godinu dana, pet godina, deset godina? Što je duži vremenski horizont to su vaše šanse veće da zaradite. Utiče svakako i strategija investiranja. O raznim strategijama mogu knjige da se pišu, tačnije napisano je na stotine knjiga pa se time ovde ne bih bavio, ali ću da istaknem dve veoma bitne stvari:

    1. Na berzi ne postoji sigurna zarada. Niko vam ne može garantovati da ćete sigurno zaraditi.
  1. Zarada je uvek direktno proporcionalna sa rizikom. Ako ciljate veću zaradu moraćete preuzeti veći rizik, a to znači veći gubitak ako stvari ne krenu onako kako ste zamislili. Koliko god mislili da ste vi najveći stručnjak i da ovo pravilo za vas ne važi jer vas osećaj ne vara, niste u pravu! Možda ste bili u pravu jednom ili dva puta ili tri puta… ali sigurno nećete uvek biti u pravu. Smem da se kladim u to smile

Koraci investiranja na berzi

Dakle, odlučili ste ili ozbiljno razmišljate da ulažete na berzi. Koji su konkretni koraci?

 

  1. Posedovati kapital na računu u banci
  2. Otvoriti brokerski račun kod izabranog brokera
  3. Prebaciti novac sa računa u banci na brokerski račun
  4. Izabrati akcije, obveznice, ETFove, … koje ćete kupiti
  5. Kupiti

Najzahtevniji korak što se tiče znanja je korak broj 4. O izboru akcija se može napisati gomilu knjiga (i napisane su). Svi ostali koraci su čisto tehnički i sem malo vremena ne zahtevaju neko posebno znanje.

1. Posedovati kapital na računu u banci

Kao što Broj 1 kaže „Ako kaniš pobediti, ne smeš izgubiti“. Prevedeno na „investitorski jezik“ ako želiš investirati moraš uštedeti. Za štednju važi isto što i za izbor akcija, preglomazna tema. Ako baš moram neki savet da dam rekao bih ako ne zarađuješ dosta nauči nešto novo i nađi bolji posao. Da je lako – nije, ali valjda nikada u istoriji nije bilo lakše doći do korisnog znanja za manje novca, pa čak i besplatno. Svidelo vam se ili ne, koliko ćete zaraditi je isključivo na vama (nemojte mi sada navoditi neke ekstremne kontraprimere, pričam ono što važi za veliku većinu). Jedno od najčešćih pitanja u vezi ove teme je sa koliko novca vredi krenuti u investiranje na berzi? Vidite, nema pravila. Zapravo mogu postojati neke tehničke prepreke. Neki brokeri zahtevaju minimalan depozit za otvaranje računa. Znam za jednog domaćeg brokera kod koga je minimalan depozit 30.000 evra. Međutim većina brokera više ne zahteva nikakav minimum. Druga prepreka može biti cena akcija u koje želite ulagati. Na berzi postoji mnoštvo akcija čije se cene kreću od nekoliko centi pa do nekoliko hiljada dolara (na primer cena jedne akcije kompanije Amazon se kreće oko 3.000 dolara). Istina kod nekih brokera možete kupiti i deo jedne akcije. Ipak ako ulažete u pojedinačne akcije moj predlog je da ne krećete sa manje od 5.000 dolara. Ako ste se odlučili za ulaganje u ETFove onda taj iznos može da bude i manji, međutim zbog visokih troškova prebacivanja novca na brokerski račun u inostranstvu ni tu se ne isplati krenuti sa manje od recimo 1.000 dolara. Dobijao sam pitanja da li može da se počne sa par stotina dolara? Teoretski može ali da malo razmislimo. Kreneš sa 500 dolara i zaradiš godišnji prinos od 10%. To bi bilo 50 dolara minus porez minus troškovi prebacivanja novca, troškovi kupovina, razni brokerski troškovi. Da li se isplati?

2. Otvoriti brokerski račun kod izabranog brokera

Možda i najčešće pitanje koje dobija svako ko piše o investiranju je kog brokera odabrati? Da bih mogao kvalitetno odgovoriti na to pitanje morao bih znati dve stvari. Prvo vas, vaše investicione ciljeve, u koje investicione instrumente želite ulagati, koliko često ćete kupovati/prodavati, sa kojim kapitalom raspolažete. Drugo, ponudu svih brokera na svetu. U suštini ne želim da znam ni jedno ni drugo. A neće to hteti da znaju ni drugi. Tako da niko neće moći da vam kaže koji je najbolji broker za vas, samo će eventualno moći da preporuči brokera sa kojim on radi.

Sebe smatram veoma konzervativnim dugoročnim investitorim. Jako mi je bitna sigurnost i što se tiče ulaganja i što se tiče brokera. Ja trenutno koristim Interactive Brokers i jako sam zadovoljan uslugama. To ipak ne znači da ću zauvek ostati kod njih. Možda postoji broker koji je jeftiniji u pogledu troškova ali meni duga istorija, američka zaštita investitora i jak brend znače toliko da ću platiti nešto veću cenu u zamenu za sigurnost.

Savet: nemojte ulagati preko brokera koji je registrovan na egzotičnim destinacijama, tipa Kajmanska ostrva, Solomonska ostrva i slično. Najverovatnije se radi o prevari i velike su šanse da ćete ostati bez novca.

Uglavnom se na dnu sajta može naći neki opis o regulatornim telima čiji je broker član.

Obavezno proverite i na sajtu tih tela da li je ime brokera navedeno na spisku članova.

Ako se odlučite za Interactive Brokers pišite mi na info@dividenda.rs da vam pomognem u proceduri.

3. Prebaciti novac sa računa u banci na brokerski račun

Prebacivanje novca ume da bude frustrirajući postupak. Pre svega zbog zakona koji različite banke (pa čak i različite poslovnice unutar istih banaka) tumače drugačije. Moje iskustvo i iskustvo nekoliko investitora koji su mi se javljali jeste da najveće šanse imate kod Komercijalna banke. Treba popuniti Finder 2 obrazac i treba odneti Ugovor sa brokerom (o tome sam već pisao ovde). Ako ćete trgovati akcijama na američkim berzama, u Finder 2 dokumentu stavite kod Šifra finansijskog derivata opciju OST, a kod Vrste tržišta opciju O.

Trošak prebacivanja novca nije baš zanemarljiva stavka. Kod Komercijalne banke imate fiksni deo 0,7% ili minimum 1.000 dinara i još 1.000 dinara do iznosa od 5.000 eura ili 1.700 dinara do iznosa od 25.000 eura (cenovnik). Ovo je još jedan razlog zašto ne vredi počinjati sa nekoliko stotina dolara.

4. Izabrati akcije, obveznice, ETFove …

Ovaj deo je možda i najteži za investitora početnika. Uglavnom prva ideja bude da se zaradi što više uz minimalan rizik ili da se uzme neka sigurna zarada. Prvo, na berzi nema sigurne, garantovane zarade. Drugo što je veći potencijalni dobitak to je veći rizik trajnog gubitka investiranog kapitala. Ovo je uvek tako bilo i uvek će tako i biti. Ogroman broj investitora, što pojedinaca što institucionalnih traga na tržištu za što boljim investicionim prilikama stoga je izuzetno teško naći zlatne koke koje niko drugi ne vidi sem nas. Još nešto, ako u svim medijima vidite da je XY odlična prilika za investiranje, zakasnili ste…. Dakle investitor početnik prvo treba da izabere strategiju investiranja koji najviše odgovara njegovom karakteru. Svako ima različit prag tolerancije rizika, vremenski horizont ulaganja, veličinu kapitala… Sve te stvari uz mnoge druge utiču na to koju strategiju treba odabrati. Možete ulagati dugoročno, kratkoročno, u akcije koje redovno plaćaju dividende, u kompanije velike kapitalizacije, u kompanije male kapitalizacije, na različitim tržištima, možete široko diversifikovati svoj portolio ili ulagati u manji broj kompanija, … Sve ove strategije imaju svoje prednosti ali i mane. Treba se dobro informisati i izabrati ono što je vama najkomfornije.

Evo i par saveta. Ne postoji strategija koja uvek donosi najbolje rezultate. Istorijski gledano najbolje strategije se često menjaju u zavisnosti od posmatranih perioda. Međutim ono što je sigurno, nećete uvek pogoditi šta funkcioniše najbolje u datom trenutku. Po mom mišljenju često menjanje strategije je velika greška i verovatno će vam značajno smanjiti prinose.

Još jedna velika greška je kada ulažete po savetu komšije ili neke preporuke koje ste pročitali na internetu. Nemojte uložiti u nešto ako nemate sopstvenu investicionu tezu ako niste odradili domaći zadatak i analizirali kompaniju jer ćete biti u velikom problemu ako stvari krenu u lošem pravcu. Zapravo ulaganje na osnovu nečijeg saveta može biti opcija jedino ako dobro poznajete strategiju osobe i ako se vaša strategija u potpunosti podudara. Ali ni onda nemojte slepo “prepisivati” već pročitajte investicinu tezu i vidite da li imate isto mišljenje. Znam, nije lako imati sopstveno mišljenje ako ste početnik ali čak ni onda nije dobra ideja uzeti investicione savete zdravo za gotovo.

5. Kupiti

Ovde nema puno toga da se kaže. Većina brokera ima online platformu. Kupovina finansijskih instrumenata na tim platformama nije komplikovanija od kupovine na bilo kom veb šopu. Naravno različite platforme se razlikuju po izgledu ali su funkcionalnosti uglavnom iste. Nije naodmet poznavati izraze ticket, market order, limit order.

3 Comments

  1. Dragi Vikore,
    Najpre da Vam se zahvalim na Vašem sajtu. Zahvaljujući Vama počeo sam da investiram na berzi.
    odlučio sam se na investiranje još prošle godine, ali tek ove godine sam uplovio u berzanske vode. Prvog radnog dana sam sklopio ugovor sa Tradewin 24. čekao sam nekoliko dana da potpišem ugovor u Aik banci, iz trećeg sam otvorio devizni račun, u Erste banci zato što mi najviše odgovara zbog radnog vremena. 2puta sam išao na njihov šalter da bih realizovao kupovinu ETF-a SDIV koji isplaćuje dividendu svakog meseca. Uložio sam 200 USD i na to platio ukupno preko 2 hiljade dinara 2 naknade. Sledeći put neću kupovati za manje od 2 hiljade USD, no ovo mi je bilo prvi put i za početak sam hteo samo da probam. Već sam dobio prvu dividendu, na koju mi je naplaćen porez od 30% u SAD,poslao upit preko platforme u Poreskoj upravi za informaciju o plaćanjuporeza, koju još čekam.
    Mislim da sam realizovao dobru investiciju.

    Odgovori
    • Pozdrav Vladimire,
      mislim da ste doneli dobru odluku. Čestitam na tome i želim Vam uspešno investiranje. Nažalost tih 30% je previše, nadam se da će Srbija u dogledno vreme da sklopi ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, pa da i mi plaćamo 15% kao sav normalan svet. Mada naša spoljna politika baš i ne uliva puno nade za tako nešto.
      Ako dobijete odgovor od poreske bilo bi super da podelite odgovor sa nama ili mi bar pošaljite na email.
      Srećno!

      Odgovori
  2. Viktore, zahvaljujem na odgovoru.
    Kad, i ako, dobijem odgovor odPoreske uprave rado ću ga podeliti sa vama.

    Odgovori

Vaš komentar

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Share This