Junski broj FALCON Method newslettera opisuje korake pomoću kojih se rangiraju akcije i na osnovu kojih se dobija TOP 10 lista.

Mislim da je veoma pozitivna stvar što je newsletter “živa” stvar. Ne radi se o procesu koji je zacementiran, već se konstatno traži način kako da se poboljša u cilju dobijanja pouzdanijih i sigurnijih rezultata. Ekipa FALCON newslettera prati nekoliko najvećih investitora na svetu, preuzima njihove ideje, ispituje ih i ugrađuje u FALCON proces ako se ideja pokaže svrishodnom. Iz svega sledi da se proces neprestano razvija, nadamo se u dobrom pravcu, što rezultati zasad potvrđuju. Svaki put kada dođe do neke bitnije promene u procesu iste će biti opisane u članku.

FALCON Method newsletter nije neka mistična stvar, ne tražimo da slepo verujete TOP 10 listi. Proces kojim se dolazi do rezultata je uvek dostupan. Glavni razlog toga je što želimo da okupimo investitore kojima odgovara naša strategija ulaganja, dugoročno ulaganje u najveće svetske kompanije koje konstantno stvaraju osetnu vrednost za akcionare.

FALCON Method newsletter, Jun 2021

FALCON Method je pokrenut 2017. godine. Od tog trenutka proces odabira akcija se značajno promenio. Razlog te promene je moj razvoj kao investitora. Uvek sam govorio da će FALCON Method odražavati moje najbolje znanje pošto i svoj novac ulažem po ovim principima. Stoga je vrlo verovatno da će se proces i ubuduće menjati, postati sofisticiraniji i bolji. Trenutno se proces odabira akcija sastoji iz sledećih koraka:

Korak 1 – u prvom krugu primenjujemo filter koji propušta samo one kompanije koje nemaju prekršeno obećanje u pogledu isplate dividendi u prethodnih 20 godina. Zahtevamo da kompanija minimum 15 godina isplaćuje dividendu i da ni jednom nije došlo do smanjenja iznosa dividende ili suspendovanja isplate na ovom vremenskom intervalu. Međutim, ako kompanija isplaćuje dividendu duže od 15 godina ne želimo da vidimo smanjenje ili suspenziju u prethodnih 20 godina. Teorijsku osnovu za ovaj filter pruža knjiga profesora Džeremija Sigela (Jeremy Siegel) a logika je sledeća: da je dividenda „preživela“ bar jednu recesiju, jer to potvrđuje snagu kompanije. Podaci koje profesor Sigel navodi u svojoj knjizi su apsolutno ubedljivi ali sam ja još 2015. godine u svojoj knjizi napisao moje mišljenje o dividendi. Mislim da redovna isplata i konstantno povećavanje dividende nije razlog zbog čega se neka kompanija može smatrati dobrom, već sasvim suprotno, redovna dividenda je simptom odličnog poslovanja. Od publikovanja knjige sam imao dodatnih 5-6 godina za razmišljanje pa bih nastavio ovu misaonu nit. Istorijski podaci jasno ukazuju na to da prinosi kompanija koje plaćaju dividende nadmašuju prinose kompanija koji ih ne plaćaju ali razlog nije baš sasvim jasan. Smatram da među kompanijama koje ne plaćaju dividende ima gomilu takvih koje zapravo nisu u stanju da isplaćuju dividende jer imaju nedovoljan ili inkonzistentan cash flow (razliku priliva i odliva keša). Ove kompanije veoma slabog kvaliteta u velikoj meri kvare performanse grupe u celini. Suština je sledeća: ne možemo reći za svaku kompaniju iz ove grupe da je automatski loša investicija samo zato što ne isplaćuje dividendu. Bilo bi sjajno videti poređenje grupe kompanija koje isplaćuju dividende sa grupom kompanija koje bi bile sposobne da isplaćuju dividende ali to ne čine svojom odlukom. U drugopomenutoj grupi ima kompanija koji su odlični alokatori kapitala, na primer Facebook ili PayPal ali ima i onih čiji se menadžment više bavi izgradnjom carstva (empire building). Dakle ni slučajno ne mislim da je ova grupa superiorna, ipak jedno ovakvo poređenje bi bilo zanimljivije i kvota bi zasigurno bila veća od slučaja kada uzimamo grupu svih kompanija koje ne isplaćuju dividendu. Nažalost nemam saznanja da ovakvo istraživanje postoji.
Kratka konkluzija za kraj prvog koraka: pouzdane kompanije koje redovno isplaćuju i povećavaju dividende su sigurnije područje za lov na tržištu nego berza u celosti, jer među njima ima manje kompanija veoma slabog kvaliteta. Pored toga stabilna, periodična dividenda na koju sigurno možeš da računaš pruža psihološku stabilnost za vreme recesija i većih padova na berzi.
Moram međutim da istaknem da ima života i van kompanija koje isplaćuju dividende. Sada već mirne duše kupujem akcije kompanije koje ne isplaćuju dividende ako one mogu da reinvestiraju profit sa visokim prinosima.

Korak 2 – pošto smo u prvom koraku izabrali kompanije koje ispunjavaju zahteve u pogledu dividendi sada treba među njima da pronađemo one koji se ističu kvalitetom. U ovom koraku identifikujemo kompanije koju spadaju u EVA Monster kategoriju. Primenjujemo veoma prostu logiku. Prvo gledamo koje su performanse prosečne kompanije na američkom tržištu. Iz S&P 500 indeksa isključujemo neke sektore, na primer Real Estate sektor, Financials sektor da ne deformišu brojeve, zatim računamo proseke i medijane za nekoliko relevantnih pokazatelja kvaliteta i rasta, kao što možeš videti na slici.

Na ovaj način dobijamo vrednosti sa kojima možemo da uporedimo odgovarajuće vrednosti pojedinačnih kompanija. Tražimo one kompanije iz grupe koje su prošle kroz sito prvog koraka čije vrednosti su daleko veće od proseka i medijana. Oni će biti EVA Monsteri. Iz tabele se lepo vidi zašto ima smisla i zašto je obavezno računati i proseke i medijane kako bi dobili reprezentativne pragove.
Ovu posebnu grupu, grupu EVA Monstera rangiramo po faktorima koji opisuju kvalitet i rast, a pored rangiranja posebnu pažnju posvećujemo onim kompanijama koje imaju veće prinose od medijane free cashlow yielda celog tržišta, to jest nisu toliko precenjene. U takvim slučajevima mislimo da izvanredan kvalitet nije u celosti ugrađen u cenu akcije. U prethodnim newsletterima sam pričao o tome da je ključna komponenta ukupnog prinosa akcionara u slučaju EVA Monster kompanija rast koja stvara vrednost za akcionare, to jest reinvestiranje profita uz visoke prinose. Fokus nije na korigovanju multiplikatora vrednosti, zato kod ove specijalne grupe umesto da multiplikatore vrednosti upoređujemo sa istorijskim vrednostima istih, gledamo neke druge pokazatelje upoređujući ih sa odgovarajućim vrednostima celog tržišta. Objasnio sam ovo u martovskom newsletteru a pokazao sam i jedan primer. Taj primer je u potpunosti pokazao da je rast motor ukupnog prinosa akcionara. Dakle, na kraju drugog koraka imamo rang listu EVA Monstera ali isključivo na osnovu performansi iz prošlosti i kvantitavnih podataka. Verovatno osećaš da slika nije kompletna, imaćemo još posla sa listom.

Korak 3 – u trećem koraku proveravamo koje su one kompanije koje nisu nedvosmisleno EVA Monsteri ali zato ni ne uništavaju vrednosti za akcionare. Njih možemo identifikovati na osnovu EVA marže i EVA momentuma. Ove kompanije su nam interesantne jer uopšte nisu lošeg kvaliteta iako nisu ni mete koje bi držali zauvek u portfoliu. Ako su ovakve kompanije potcenjene a pored toga isplaćuju i stabilnu dividendu tada očekivani ukupan prinos može biti veoma dobar na vremenskom horizontu od 2-3 godine. U tom slučaju ubiramo dividende dok čekamo na korekciju multiplikatora vrednosti. Istorijske granice multiplikatora vrednosti su od ključnog značaja kod ovih slučajeva i na osnovu toga se kompanije rangiraju na listi. Nadam se da si shvatio razlike i da ovde glavni deo očekivanog prinosa akcionara daje potpuno druga komponenta nego kod EVA Monster kompanija. Prema tome jasno je da primenjujemo drugačiji algoritam za rangiranje. U vezi sa Fallen Angel kompanijama moram istaći da je opasna igra čekati na korigovanje multiplikatora vrednosti, zato zahtevamo određeni nivo kvaliteta. Kod ove strategije investiranja ključ uspeha leži u izbegavanju takozvane value trap zamke. Suština te zamke je da se kompanija čini potcenjenom na osnovu istorijskih vrednosti multiplikatora ali se poslovni rezultati kompanije konstantno pogoršavaju. Sa godine na godinu, kvartala na kvartal objavljuju sve gore i gore rezultate pa su zapravo na osnovu budućih očekivanja skupe. Rezultati iz prošlosti mogu da nas prevare. Kod Fallen Angel kompanija zahtevamo da im generisanje EVA vrednosti bude pozitivna, samo one kompanije dolaze u obzir koje generišu vrednost za akcionare i ovaj kriterijum verovatno mnogo doprinosi našim procentima uspešnosti ali i pored toga su greške moguće i zasigurno će ih biti.
Na kraju trećeg koraka iz liste Fallen Angela isključujemo one koji ne zadovoljavaju kriterijum dividendnog prinosa, pošto je ovde i dividendni prinos važan element ukupnog prinosa. Pored toga izbacujemo i one kompanije koje ne znamo da analiziramo kao što su na primer male regionalne banke.

Korak 4 – četvrti korak je najteži, najkomplikovaniji i zahteva najviše vremena. Radi se o čitanju, modeliranju i razmišljanju. Ovo ne može da se izbegne. Video si da imamo dva različita procesa koji rezultiraju sa dve različite – EVA Monster i Fallen Angel rang liste. U slučaju EVA Monstera ključ je u proceni da li kompanija ima mogućnosti za reinvestiranje profita i da li ima održivu konkurentsku prednost (wide economic moat) u odnosu na konkurente iz sektora. U drugom koraku smo analizirali kvantitativne podatke iz prošlosti a sada treba da formulišemo kvalitativno mišljenje u pogledu budućnosti kompanije. Nasuprot tome kod Fallen Angel akcija ključ leži u konzervativnom modeliranju, treba proveriti koliki ukupan prinos se može očekivati u narednom periodu ako zaista dođe do korigovanja vrednostnih multiplikatora i kolika margina sigurnosti (margin of safety) je ugrađena u investicionu priliku. Plus pored ovoga naravno gledamo i kakav je „story“, jer i to može da eliminiše kompaniju sa rang liste. Kao što sam već rekao ovaj korak je faza procesa koja zahteva najviše vremena, zato je poslednji korak, kako bi ga radili na što manjem broju akcija.

Očigledno se vidi iz opisanih koraka da je rang lista dobijena ovim procesom delom subjektivna. Lista TOP 10 nedvosmisleno odražava kako ja investiram svoj novac. Najveći deo mojih investicija se nalazi u FALCON Method akcijama. Na kraju krajeva stojim iza ove usluge svojim imenom i prezimenom.

Ako klikneš na ovaj link videćeš kako je proces odabira akcija izledao 2017. godine kada smo krenuli sa radom, moći ćeš da uporediš sa sadašnjim procesom i verujem da će zaključak biti jasan da se FALCON Method proces razvija uporedo samnom a to će tako biti i u budućnosti.

Na kraju uvodnog dela smatrao sam važnim istaći da i pored EVA Monster i pored Fallen Angel pristupa stoje istorijski dokazi ali se ja lično sve više okrećem ka EVA Monster kompanijama. Mišljenja sam da su EVA Monster kompanije koje imaju veoma jake pozicije u pogledu formiranja cena, odgovor na rastuća inflaciona očekivanja.

Spomenuo sam još na kraju uvodnog dela Punch Card Investing pristup Vorena Bafeta (Warren Buffett) u kojem kaže da bi bio mnogo bolji investitor kada bi tokom celog života mogao da kupiš samo 20 investicija. Pod takvim uslovima bi bio mnogo obazriviji, više bi razmišljao o svakoj odluci. Meni je ovaj pristup jako blizak jer ja čak i EVA Monster prilike najradije kupujem kad su potcenjene, međutim ovakve prilike su izuzetno retke na tržištu. Kao primer možemo navesti našu kupovinu Black Rock akcija. Mislim da FALCON Method newsletter verovatno ne bi preživeo kada bi se slepo držali Punch Card Investing pristupa. Iz tog razloga u sklopu FALCON Methoda mi ćemo konstantno pratiti i pokazati relevantne potencijalne mete a kada se pojavi mogućnost za koju mislimo da je Punch Card prilika o tome ćeš sigurno biti obavešten. Za ovaj način ćemo nadam se uspeti da održimo u životu poslovni model FALCON Methoda jer su godišnji troškovi pretplate na različite izvore podataka veoma visoki. U svetlu tih troškova je cena godišnje pretplate na newsletter prava sitnica.

0 Comments

Vaš komentar

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Share This