Novembarski broj FALCON Method newslettera sadrži opis veoma važnih promena do kojih će doći u narednom periodu, zapravo te promene su već počele da se primenjuju ali će trebati neko vreme dok se u potpunosti ne implementiraju.

Jedna od važnijih informacija je da će pretplata na newsletter uskoro poskupeti pa ako neko želi da se pretplati po još uvek važećoj ceni ima još nekoliko dana da to učini. Da podsetim važeća cena godišnje pretplate je 197$. Uz kupon TFMSRB40USD dobijate 40$ popusta i pristup dodatnim materijalima na srpskom jeziku koji su u pripremi.

FALCON Method newsletter i proces pomoću kojeg se dolazi do rang liste akcija i dalje ostaje javan, jer želimo da naši pretplatnici u potpunosti razumeju šta radimo. Želimo da privučemo samo one investitore čija se strategija ulaganja podudara sa našom kako bi svi bili zadovoljni i na dobitku.

FALCON Method newsletter, Novembar 2021

Ovog puta ću u uvodnom delu objasniti kako će FALCON Method newsletter preći na sledeći nivo. Smatram bitnim da newsletter i proces odabira akcija ne budu mistične crne kutije, već da što bolje razumeš šta se dešava iza kulisa.

Za početak sam podelio misao od Leonarda Laudera sina osnivača kompanije Estee Lauder. On kaže da je jako rano naučio u životu da je jedini način uspešnog poslovanja težnja ka perfekcionizmu i izvanrednom kvalitetu. Ova misao je veoma bliska mom poimanju poslovanja i u tom duhu želim da podelim sa vama u kom pravcu će se dalje razvijati internacionalna usluga FALCON Method i zašto mislim da će ovo biti jedan viši nivo.

U prethodnom newsletteru sam ushićeno najavio promene ali smo se tokom oktobra suočili sa stvarnošću, konkretnije sa time koliko vremena zaista zahtevaju najavljene promene, koliko nam vremena treba da ih implementiramo u praksi.

Pre svega želim da dam kratak pregled razvoja FALCON Methoda od njenog nastanka 2017. godine i nadam se da će na kraju ovog uvodnog dela biti jasno gde se nalazimo sada i u kom pravcu se krećemo. Originalno je FALCON Method bio proces koji se najvećim delom bazirao na kvalitativnom pristupu. U prvom korako smo odredili univerzum akcija, to jest grupu onih akcija koje su nam se činile dobrim kandidatima za dalju, dublju analizu na osnovu svojih dividend history podataka. Posle smo na ovu grupu primenili kvantitativne filtere, zatim smo ih poređali na osnovu multifaktorskog kvantitativnog algoritma rangiranja. Na osnovu ove procedure dobili smo listu TOP 10 sa akcijama koje su se najviše činile vrednim truda da ih detaljnije analiziramo. Dakle u originalnom FALCON Method procesu kvalitativna analiza je dobila svoju ulogu tek na kraju procesa. Ako bolje razmiliš ovakav sled koraka se čini sasvim racionalnim jer je upravo kvalitativna analiza ta koja zahteva najviše vremena, čitanja, energije… Upravo je to razlog zašto je racionalno trošiti ove vredne resurse na samo 10 akcija, koje su najperspektivnije. Tokom godina evolucija procesa odabira akcija je bila konstantna, kao što sam i obećao još 2017. godine. Rekao sam tada da će FALCON Method biti proces odabira akcija koje će u svakom trenutku reflektovati moje najbolje znanje. Bilo je nekoliko bitnijih tačaka na putu evolucije, izdvojio sam sada dve tri značajnije promene. Prva takva je pretplata a Ycharts Professional provajder podataka, koji je veoma skup ali i veoma kvalitetan. Sledeće bitna tačka je prelazak na Economic Value Added (EVA) framework koju koristimo prilikom analiza akcija. Treća bitna tačka je da nisam više sam u ovom poslu, ne radim sam analize već se ekipa povećala za dva analitičara.

Posle nekog vremena primetili kako smo nas trojica sve više analizirali EVA podatke i originalnu grupu akcija koje smo dobili posle prvog koraka na osnovu njihovih dividend history podataka, da je većina kompanija iz ove grupe tek nešto jača od osrednjih kompanija posmatrajući ih kroz prizmu kreiranja vrednosti za akcionare, to jest kroz EVA podatke. Da naglasim – većina, ali ne sve. Ima među njima i takvih koje se čine izvandrednima. Ipak je ovo otkriće bilo za nas zbunjujuće i podsticalo nas je na razmišljanje. Zašto ovo kažem?

Vidiš na slici iznad jednu moju misao, koja se oslanja na podatke iz knjige Best-Practice EVA u kome pišem da posmatrajući dugoročno postoji korelacija od 82 posto između EVA podataka i stvaranja vrednosti za akcionare. Ovo praktično znači da one kompanije stvaraju najviše vrednosti za akcionare koje pružaju izvanredne performanse na osnovu EVA koncepta, to jest stvaraju sve više i više EVA – ekonomsko dodatu vrednost.

Bilo je iznanađujuće otkriće da za većinu kompanija koje isplaćuju stabilne, sigurne i rastuće dividende i koje su se nalazile među našom osnovnom grupom, uopšte ne važi da se nalaze među najistaknutijim kompanijama po stvaranju vrednosti za akcionare. Kao posledica toga puno smo razgovarali, analizirali i razmišljali nas trojica, jer podaci iz mog portfolia su nedvosmisleno dokazali da sam uspeo da postignem veoma lepe prinose sa takoreći kompanijama (koje plaćaju dividende) srednjeg kvaliteta. Što smo dublje kopali u podacima sve jasnije nam se iscrtavalo da nema kontradikcije između toga što sam postizao visoke prinose sa kompanijama srednjeg kvaliteta i toga da postoji korelacija od 82% između performansi na osnovu EVA koncepata i stvaranja vrednosti za akcionare. Zašto mogu ovo da kažem? Zato što sam ja veliku većinu mojih akcija kupio kada su bile veoma potcenjene. Pa iako fundamentalne EVA performanse ovih kompanija nisu bile toliko izvanredne, moje prinose je dosta pomogla korekcija vrednosnih multiplikatora, tačnije vraćanje vrednosnih multiplikatora na nivo istorijskih proseka. Drugim rečima, naš zaključak na osnovu podataka pokazuje da ne moramo u potpunosti da se odreknemo akcija kompanija koje plaćaju dividende čak iako se na osnovu EVA koncepta čine da se osrednjeg kvaliteta. Međutim ovakve akcije je racionalno kupiti isključivo kada su one duboko potcenjene. Samo tako se može doći do potencijalno atraktivnog ukupnog prinosa akcionara sa akcijama iz ove grupe.

Mogli bi ovde da navedemo na tone dokaza o tome da akcije kompanija koje redovno isplaćuju dividende i pri tom ih redovno povećavaju, nadmašuju po dugoročnim prinosima one kompanije koje ne isplaćuju dividende. I ja sam pokazao gomilu takvih podataka a pokazuju to konstantno i oni portfolio menadžeri čija strategija počiva na redovnim dividendama. Problem po meni je to da ovo poređenje malo dovodi u zabludu ili ga možda možemo nazvati i nekorektnim. Na ovom linku možete pročitati članak Terija Smita (Terry Smith), osnivača fonda Fundsmith, koji se pojavio u časopisu Financial Times. Čuo si več i od mene misao koju on tu opisuje. Kada menadžeri portfolija koji kupuju akcije koje isplaćuju dividende brane svoju strategiju, tada oni najčešće upoređuju svoje prinose sa tržišnim indeksima. Međutim u tim indeksima ima i kompanija lošeg kvaliteta, pod time podrazumevam kompanije koje možda ni ne stvaraju free cashflow, dakle ne stvaraju više novca od količine koje svakako treba da reinvestiraju u kompaniju kako bi preživele. U slučaju ovih kompanija isplata dividende nije poslovna odluka već jednostavno ne bi ni bile u stanju da je isplate. Teri Smit kaže sledeće: trebalo bi ove indekse očistiti od kompanija koje su lošeg kvaliteta i uporediti grupu onih poznatih i jakih kompanija koje plaćaju dividende (recimo Dividend Aristocrate) sa takvom grupom kompanija za koje važi da konzistentno stvaraju pozitivan free cashflow, to jest stvaraju više novca od iznosa koji se obavezno mora reinvestirati kako bi kompanija preživela, pored toga ostvaruju izuzetan prinos na uloženom kapitalu a imaju i mogućnosti za nova ulaganja koje će takođe ostvariti visoke prinose (imaju nove projekte da „uposle” novac unutar kompanije tako da stvore sve veću vrednost za akcionare). Dakle, kada bi uzeli grupu ovih kompanija kao reper i nju uporedili sa grupom kompanija koje redovno plaćaju dividende tada bi verovatno nestala prednost koju stalno potenciraju oni sa dividend strategijom. Treba da razumeš da kod grupe „quality growth” kompanija koje smo kreirali kao benchmark postoji mogućnost plaćanja dividendi, one bi bile sposobne za tako nešto jer stvaraju dovoljnu količinu free cashflowa ali one se odlučuju da ne isplaćuju dividende jer ako reinvestiraju taj novac umesto da ga isplate mogu da postignu prinose od recimo 30%. Ako gledamo racionalno takav prinos nije realno očekivati od mene kao investitora na potencijalno isplaćenim dividendama. Prosto rečeno, meni kao akcionaru više odgovara da kompanija zadrži novac i reinvestira sve dok je u stanju da postiže tako visoke prinose i na reinvestiranom kapitalu.

Želim da istaknem da ja sada ne govorim protiv strategije u čijem su fokusu kompanije koje plaćaju dividende. Rekao sam da postoje takve situacije kada je racionalno i veoma profitabilno investirati u takve akcije ali ne sme da nas zaslepi činjenica da je dividenda stabilna i da se redovno isplaćuje. Investiranje po definiciji znači da se odričeš potrošnje u sadašnjosti u nadi da ćeš u budućnosti za novac koji si uložio i očekivane prinose moći ostvariti veću potrošnju, to jest cilj je povećanje buduće kupovne moći. Sve dok se vodiš ovim racionalnim ciljem ne isplati se ignorisati kao moguće investicione mete najbolje svetske kompanije koje imaju fantastične mogućnosti za ulaganja sa visokim prinosima i na osnovu EVA koncepta se može izjaviti da imaju ozbiljan potencijal stvaranja vrednosti za akcionare. Važna je reći da kada proširujemo univerzum FALCON Method akcija, krug onih akcija za koje mi smatramo da su vredne investiranja, u tu grupu mogu da uđu samo one akcije (ako ne plaćaju dividende) koje poseduju izuzetne karakteristike i profitabilnosti i rasta. Naveo sam ovde jednu misao iz knjige Pitera Sejlena (Peter Seilern) koji kaže da su za osnovu dobrog sofrita podjednako važne i ulje i beli luk. Pandan ulju je ROIC to jest profitabilnost kompanije, dok je luk pandan rasta zarade (earnings growth). Nećeš ništa postići ako imaš samo ulje, džabe ga zagrevaš vremeno će samo ispariti. Ako nađeš profitabilnu kompaniju koja nema izlede za rast, takva kompanija neće doneti puno dobrih stvari za svoje akcionare. Ali drugi slučaj je isto tako loš, džabe ti beli luk, ako ga staviš u tiganj bez ulja ništa neće biti od njega, praktično će se raspasti, izgoreti. Dakle džabe kompaniji rast, džabe rast zarade ako to ne prati konzistentna profitabilnost. Kako bi kompanija konstantno uspevala da stvara vrednost za akcionare podjednako je važno da ima izvanredne prinose na investiranom kapitalu i da tako zarađeni kapital može da reinvestira po takođe visokim prinosima u nove projekte.

Prosto rečeno kada razmišljamo o dopuni FALCON Method baze akcija tražimo kompanije za koje se čini da imaju trajne mogućnosti rasta uz odličnu profitabilnost. Ovu grupu akcija nazivamo EVA Monsterima. Sa pravom možeš postaviti pitanje kako nalazimo ovakve kompanije, kako izgleda proces traženja? U prvom koraku tog procesa moramo primeniti kvantitativne, brojčane filtere na istorijske podatke više hiljada svetskih kompanija. Ovi filteri nam pokazuju koje kompanije se ističu na globalnom nivou kroz prizmu EVA profitabilnosti i rasta posmatrajući podatke iz prošlosti. Mogao bi da kažeš da ne znači puno ako analiziramo prošlost ali ako pogledamo podatke Terija Smita (Terry Smith) možemo izjaviti da profitabilnost u prošlosti je veoma dobar indikator buduće profitabilnosti.

Razlog tome je što najčešće velike barijere štite konkurentsku prednost kompanija koje su izuzetno profitabilne. Ne bi mogao recimo sutra pokrenuti jednu Coca Colu ili Facebook koja bi mogla da se takmiči u profitabilnosti sa spomenutim kompanijama. Istorijski podaci pokazuju da dobre kompanije retko kada postanu loše i isto tako ni loše kompanije se ne pretvaraju tek tako u izuzetne. U procesu traženja je dakle skroz racionalno da filtriramo kompanije na osnovu performansi iz prošlosti i sužavamo izbor na one koji su kroz prizmu EVA koncepta imali natprosečne rezultate. Kada završimo sa prvim korakom za „preživele“ kompanije radimo analizu očekivanja u budućnosti, to jest otprilike šta se od njih može očekivati na osnovu performansi iz prošlosti i otprilike kakve fundamentalne performanse se čine racionalno mogućima. Pod fundamentalnim performansama podrazumevamo uticaje rasta EVA, isplaćene dividende i otkup sopstvenih akcija. Posle ovog koraka vršimo kvalitativne, subjektivne procene za svaku kompaniju, jer želimo razumeti čime se tačno one bave pored hiljadu drugih pitanja koje se pojavljuju u ovom stadijumu. Kada smo završili proces dobijamo globalnu EVA Monster listu, dakle one kompanije koje smatramo pogodnim za investiranje pored kvalitetnih kompanija koje isplaćuju dividende.

OK, ovo dobro zvuči ali dokle smo stigli sa ovim procesom, jer sam ja prošlog meseca rekao da ćemo uskoro pokazati ovu listu. Srećom mogu objaviti da smo uspeli da sastavimo listu od 48 kompanija koje su bez sumnje EVA Monsteri a još 39 su u procesu razmatranja, konkretno moramo ih mnogo detaljnije analizirati kako bi mogli dati konačnu ocenu o njima sa jakim uverenjem. Od tih 48 EVA Monstera sa liste do sada je samo 17 učestvovalo u prethodnom FALCON Method univerzumu, dakle proširili smo listu da preko 30 izuzetnih kopmanija u koje možemo uložiti uz veoma stroga očekivanja u pogledu kvaliteta i rasta. U duhu korektnosti moram naglasiti da ni slučajnu ne treba da očekuješ da će naša lista EVA Monstera da se menja sa meseca na mesec, štaviše ni na godišnjem nivou ne treba očekivati značajnije promene. Glavni razlog je tome ono što si video na slajdu Terija Smita, retko se dešava da se iz ničega pojavi kompanija sa natprosečnim performansama koja je do sada bila loša kao što se retko dešava i obrnut slučaj. Pošto smo završili EVA Monster listu od sada će Excel fajl koji ide uz newsletter sadržati dva radna lista. Na prvom listu će se nalaziti EVA Monster kompanije a na drugom ostale kompanije iz FALCON Method univerzuma, to jest one kompanije koje se nisu kvalifikovale kao EVA Monsteri ali i dalje dolaze u obzir kao moguće mete na osnovu stabilne i pouzdane dividende. Međutim kad smo već ažurirali FALCON Method univerzum izbacili smo iz dividendne grupe nekoliko imena. Radi se o kompanijama u koje svakako ne bih investirao bez obzira na bilo kakvo rangiranje, konkrento pričam o regionalnim bankama i drugim kompanijama iz sektora finansija, koje jednostavno ne znam da analiziram. Pored njih smo izbacili i jako ciklične kompanije. I ove odluke se mogu potkrepiti dokazima. Ako pogledamo tabelu koju je Fundsmith sastavio na osnovu podataka profesora Damorana (Aswath Damodaran) vidimo da sektori koje smo izbacili nisu imali dobre rezultate u pogledu stvaranja vrednosti za akcionare.

Šta je bio naš sledeći korak posle nastanka liste? Praktično smo morali da napravimo modele na bazi EVA koncepta za svaku od kompanija kako bi bili u stanju da predvidimo racionalni potencijalni ukupni prinos za period od 5 godina. Na osnovu potencijalnih prinosa već možemo rangirati ovih 48 globalnih EVA Monster kompanija ali te upozoravam da ne misliš da je ovo Sveti Gral, da samo treba kupiti nekoliko kompanija sa vrha rang liste i završio si posao. Uopšte se ne radi o tome. Ova rang lista nam samo pokazuje koje su to kompanije koje vredi detaljnije analizirati. I tu smo stigli do najkritičnije tačke FALCON Method procesa. Uzeću kao primer kinesku kompaniju Tencent u čijem slučaju je za popunjavanje nove strukture analize kompanija podacima, sadržajem a koju primenjujemo počev od ovog newslettera, konkrento trebalo 64 sati rada. Deo analize svakako treba da bude čitanje godišnjih izveštaja, čitanje earnings call transkripata, upoznavanje prezentacija kompanije bilo da se u njima govori o strategiji ili alokaciji kapitala. Pored toga često vredi poslušati i razne podkaste, bolje upoznati proizvode analizirane kompanije kako bi bolje razumeli proizvode. Ovo se posebno odnosi na kompaniju Tencent, jer se njeni proizvodi ne koriste baš puno u Srbiji. Kada smo pročitali sve što smo naveli i formirali sopstveno mišljenje i stav, stekli sud o vrednosti kompanije, tek tada čitamo analize drugih analitičara, recimo analize Morningstara. Ovo je važna misao, jer ne dozvoljavamo da padnemo pod uticaj drugih analitičara samo želimo našu sliku da uporedimo sa analizama drugih analitičara. Pri čemu je moguće da ako nađemo neku misao koja nam je promakla da ćemo vršiti još neka dodatna ispitivanja i ako ima smisla još više produbiti našu analizu, razmišljanje. Kada sve saberemo možemo izjaviti da je potrebno 3-4 dana dvojici analitičara da sastave strukturu analize potrebnu za newsletter samo za jednu kompaniju. Međutim mislimo da ove kompanije zaslužuju da se sa njima bavimo tako puno vremena. Možda se sada pitaš kako onda stižemo da u mesečni newsletter ubacimo 10 kompanija? Bez brige, ovoliko vremena je potrebno samo za prvu, sveobuhvatnu analizu. Ako smo ovu analizu već sastavili za aktualizovanje iste će biti potrebno mnogo manje vremena.

Posle 3-4 dana detaljne i duboke analize može se desiti da se promeni naše mišljenje u vezi računanja potencijalnog ukupnog prinosa. Možemo doći do zaključka da treba promeniti nekoliko ulaznih parametara, na primer smatramo da je realnija neka druga marža profita u budućnosti na osnovu svih detalja i analiza koje smo pročitali ili na primer da pretpostavimo drugačije prihode od prodaje ili pak pošto dobro izanaliziramo politiku alokacije kapitala menadžmenta možemo modifikovati komponente isplate dividendi ili otkupa sopstvenih akcija u kalkulaciji ukupnog prinosa. Dakle dok dođemo da kraja detaljne analize može se desiti da se promeni računica ukupnog prinosa, da postane „perfektnija”, mada perfektna u bukvalnom smislu nikad neće biti, niti može da bude jer se radi o očekivanjima u budućnosti a predikcija očigledno nikad ne može biti tačna, niti joj to može biti cilj. Nadam se da ti je postalo jasno na osnovu opisanih misli da ni sama EVA Monster lista nije nastala tako lako. Već ni početno modeliranje ukupnog prinosa nije bilo tako jednostavno i to je zahtevalo dosta vremena a tek posle toga smo morali da uložimo nekoliko dana u analiziranje svake pojedinačne kompanije. Dakle zahteva mnogo vremena i energije da FALCON Method proces bude takvog kvaliteta kakvog smo ga zamislili. Većina portfolio menadžera koje mi pratimo ima sličnan broj akcija u svom investicionom univerzumu kao naša EVA Monster lista. Loša vest je da su mnogi priznali da je njihovoj grupi analitičara trebalo 1,5 – 2 godine dok su detaljno izanalizirali svaku akciju sa njihovog radara. Mislim da će i nama trebati bar toliko vremena a ja sam ranije tokom planiranja dosta potcenio vremenski interval koji će biti potreban. Dobra vest je da postepeno napredujemo i ti ćeš sa meseca na mesec videti te rezultate koji će se polako ugrađivati u FALCON Method newsletter u vidu novih analiza.

Ako još uvek nisi ubeđen da ovaj proces može biti dobar onda te ohrabrujem da pogledaš intervju Bila Ekmena (Bill Ackman), portfolio menadžera Pershing Squarea, koji je dao Wall Street Journalu. On u tom intervjuu opisuje kako i na osnovu kojeg procesa su kupili Domino’s Pizza akcije (koja se nalazi i na našoj EM listi). Bil Ekmen kaže da konstantno tragaju na tržištu za kompanijama koje imaju izglede za super trajnim rastom i kada pronađu takvo ime kreću da ga prate. Dva njihova analitičara sastave finansijski model a takođe vrše i kvalitativnu analizu. Kada se nešto desi sa akcijom i situaciju to zahteva, tada samo treba da osveže, da skinu prašinu sa finansijskog modela i analize i time odmah mogu da podrže donošenje odluke o investiranju. Mislim da ono što Pershing Square radi je veoma slično onome što smo mi kod FALCON Methoda postavili kao cilj. Na veoma dobrom smo putu, samo nam je potrebno vreme a što se tiče tebe strpljenja.

U vezi evolucije FALCON Methoda važno je još reći da se prethodna, originalna verzija bazirala na istorijskim podacima, funkcionisala je u takoreći retrovizor perspektivi, nasuprot tome mislimo da na grupu EVA Monster kompanija vredi praviti analize okrenute budućnosti. Pošto mislimo da se to veoma isplati spremni smo da analiziramo sve kompanije iz spomenute grupe jedan po jedan. One kompanije koje isplivaju na vrh ove liste njih ćemo postepeno detaljnije analizirati, što smo već rekli da traje 3-4 dana i tako dobijamo duboko uverenje u vezi perspektive kompanija što može biti jaka osnova za donošenje investicione odluke. Nadam se da razumeš na osnovu rečenog zašto sam ovom uvodu dao naslov „The Next Level“. Mislim da ako uspemo da ugradimo i završimo sve novine na kojima radimo da će time FALCON Method definitivno preći na novi, viši nivo. Biće totalno drugi nivo, mnogo boljeg kvaliteta u odnosu na ono na šta si se pretplatio počev od 2017. godine pa sve do danas. U zagradi da dodam da se cena pretplate nije menjala ali u duhu korektnosti želim da komuniciram da ćemo još samo kratko vreme primati nove pretplatnike po trenutnoj ceni, jer ova usluga vredi mnogo više i neće biti ekonomski isplativa uložiti toliko vremena koliko zahteva novi proces odabira akcija po sadašnjoj ceni. Istorijski podaci nedvosmisleno pokazuju da inteligentni investitori moraju da identifikuju grupu EVA Monstera i da ih posmatraju kroz potpuno drugačiju prizmu, drugim metodama. Nisam ja ovo izmislio! Ako pratiš komunikaciju poznatih investitora onda vidiš da recimo i Moniš Pabraj (Mohnish Pabrai) sve više ide ka „quality compounders” kompanijama ali smo spominjali ranije i Hauarda Marksa (Howard Marks). Praktično sve više poznatih investitora koji su ranije ulagali po klasičnim „value based” principima prepoznaje da EVA Monster kompanije obavezno imaju svoja mesta u dugoročnim portolijima i ove akcije drugačije treba analizirati. Niko ne zove ovu grupu EVA Monsterima, jer sam ovaj naziv ja izmislio, svako drugačije zove „quality-growth” akcije.

Da ti naš proces rangiranja akcija bude potpuno jasan, EVA Monster akcije rangiramo po očekivanom budućem ukupnom prinosu dok ostale akcija FALCON Method univerzuma, pouzdane kompanije koje isplaćuju dividende a koje nisu EVA Monster kvaliteta i dalje rangiramo pomoću višefaktorskog kvantitativnog algoritma. Ovaj algoritam meri potcenjenost vrednosi akcija u svetlu istorjiskih podataka. To što rangiramo EVA Monstere i ostale kompanije po različitim kriterijumima je apsolutno osnovano jer su različite komponente ukupnog prinosa bitne za krajnji rezultat kod ove dve grupe. Kod EVA Monstera je ključ generisanja vrednosti za akcionara „kvalitetan” rast koji generiše vrednost, dok je kod ostalih kompanija najvažnija komponenta ukupnog prinosa korekcija vrednosnih multiplikatora jer te kompanije uglavnom imaju osrednje fundamentalne performanse.

Kompanije Fallen Angel tipa će i dalje imati svoje mesto u FALCON Method newsletteru ako njihov potencijalni ukupan prinos bude privlačan i ako rizik potpunog gubitka kapitala bude dovoljno nizak. Dakle i dalje ćeš videti kvalitetne kompanije koje plaćaju stabilne i predvidive dividende u FALCON Method newsletteru ali ni slučajno nećemo staviti takvu kompaniju a listu samo zbog njene dividende već samo onda ako investicija izgleda dobro iz ugla ukupnog prinosa.

Nadam se da ti je jasno da prelazak će prelazak na novi proces biti postepen. Četiri nedelje su prošle od prethodnog newslettera tako da je fizički bilo nemoguće analizirati 10 EVA Monstera u novoj strukturi. Nije teško izračunati da nije prošlo deset puna četiri dana. Ipak mislim da one ideje koje su se već sada pojavile i u praktičnom smislu su mnogo korisnije nego da smo se držali prethodnom top-down kvantitativnog rangiranja i analizirali akcije sa vrha te liste. Mislim da ove promene čine FALCON Method mnogo vrednijom i još više će je izdići iz mnoštva newslettera na internacionalnom nivou. Ovo je svakako jako bitno i za nas jer naša budućnost zavisi od toga da dopremo do što više investitora na internacionalnom nivou jer kvalitet i kvantitet rada koja se sada ulaže u newsletter nije baš održiva, isplativa po trenutnoj ceni pretplate ako ostane isti broj pretplatnika. Kvalitet i jedinstvenost apsolutno imamo za prelazak na viši nivo na internacionalnom tržištu i iskreno se nadam da ćemo vrlo brzo krenuti u ovom pravcu ali verovatno ne po sadašnjoj ceni pretplate, pa ako neko želi da se pridruži po sadašnjoj ceni za to ima prilično limitirano vreme. U duhu korektnosti moram da ponovim da sam još na samom početku FALCON Methoda, 2017. godine rekao da će newsletter uvek reflektovati moje najbolje znanje i sposobnosti, zahvaljujući tome će se konstantno razvijati kako se moje znanje i iskustvo povećava. Stoga ni ovaj proces koji se tek delimično realizovao ne može smatrati konačnim. Nikada nisam obećao perfektnost, nećeš dobiti perfektnu uslugu u okviru FALCON Methoda, ali sam obećao da ću moja komunikacija biti iskrena u vezi toga kuda idemo, šta ja radim kada se radi o investiranju mog sopstvenog kapitala. Dobra vest je da ćemo sa meseca na mesec stizati da detaljno analiziramo sve više i više EM kompanija sa naše liste, to jest imaćemo duboko znanje u vezi sve većeg broja kompanija. Vremenom ćemo doći do nivoa kada će nam trebati mnogo manje vremena za sastavljanje mesečne TOP 10 liste po novom procesu. Nadam se da sam uspeo preneti poruku u kom pravcu idemo i zašto. Verujem da si i ti uzbuđen zbog ove avantura kao FALCON Method ekipa iako mi veoma mnogo radimo na tome da se ove promene realizuju.