Velike odluke se ne donose svaki dan i ne donose se brzo, ali ako pričamo o investiranju na berzi u startu morate doneti dve velike odluke! Prva je da uopšte krenete da investirate, a druga, verovatno i mnogo važnija – KAKO?
Prvu odluku morate doneti sami. Postoji mnogo razloga zašto bi neko želeo da investira, ali je krajnji cilj uvek isti – zaraditi novac. Investiranje na berzi vam svakako može u tome pomoći, ako investirate inteligentno, imate svoju strategiju i ne reagujete impulsivno na svaku novu „najbolju, sigurnu, veliku zaradu“.
Oko druge odluke vam možda mogu malo pomoći. Prolazio sam kroz istu dilemu, istraživao mogućnosti pa ću vam ovom prilikom pokazati neke činjenice koje sam našao.
U suštini postoje tri načina kako možete uložiti na berzi.
- Investiranje u fond koji vodi aktivnu strategiju upravljanja
- Investiranje u fond koji vodi pasivnu strategiju upravljanja
- Kupovina pojedinačnih akcija od strane samog investitora
1. Fondovi koji vode aktivnu strategiju upravljanja
Cilj aktivno vođenih investicionih fondova je da pobede tržište, to jest da prinos bude veći od prosečnog prinosa ukupnog tržišta. Njih vode profesionalni portfolio menadžeri, najčešće potpomognuti timom analitičara, koji donose odluke koje akcije treba kupiti ili prodati u cilju maksimiziranja prinosa fonda. Aktivno vođeni fondovi su uglavnom otvoreni i zatvoreni investicioni fondovi.
Pošto se za rad portfolio menadžera i tima treba platiti ovi fondovi imaju veće naknade za upravljanje (veće naknade od pasivno vođenih). Na prvi pogled naknada za upravljanje od 2% se možda i ne čini velikom, ali je to trošak koji će pojesti ogroman deo vašeg prinosa.
Važno je istaći da nije dovoljno „samo malo“ pobediti tržište, potrebno je pobediti tržište za veći procenat od procenta naknade za upravljanje kako bi investiranje u aktivno vođene fondove nadmašilo ulaganje u ukupno tržište. A to uopšte nije lako, što dokazuje i veliki broj istraživanja koja su rađena na temu. O konkretnim brojevima ću pisati o nekom drugom članku.
Aktivno vođeni fondovi odgovaraju investitorima koji su spremni da preuzmu veći rizik u nadi da će imati bolje prinose od ukupnog tržišta. Ako se odlučite za ovaj pristup dolazite do još jedne dileme, koji fond odabrati? Zapravo, veoma je teško pronaći fond koji će doneti zadvoljavajuće rezultate u moru fondova. Podjednako teško kao pronaći izvanredne akcije. Jedan mali savet za kraj. Nemojte birati fond na osnovu rezultata iz prošlosti. Rezultati iz prošlosti ≠ rezultati u budućnosti.
Ja lično nikada nisam uložio u aktivno upravljane fondove i kako stvari sada stoje ni ne planiram tako nešto.
2. Fondovi koji vode pasivnu strategiju upravljanja
Ovi fondovi najčešće prate neki indeks (na primer indeks S&P 500) ili se fokusiraju na manje delove tržišta (na primer samo na neke industrijske sektore, na kompanije koje plaćaju dividende, na kompanije određene veličine, itd.). Kod pasivnih fondova nema potrebe za angažovanjem portfolio menadžera, ne vrše se konstantne analize već se kupovina i prodaja akcija vrši automatski prateći promene indeksa. Pasivno vođeni fondovi su uglavnom ETFovi koji se baziraju na nekom indeksu.
Indeksne fondove je izmislio John Bogle, osnivač investicionog fonda Vanguard, 1970-ih godina. Karakteristika ovih fondova je veoma niska cena. Evo nekoliko primera: VOO – 0.05%, VTI – 0.05%, VEU – 0.13%.
Cilj pasivnih fondova je prinos jednak prinosu ukupnog tržišta.
Mnogi uspešni i poznati investitori smatraju su jeftini indeksni ETFovi najbolji izbor za većinu malih investitora. Tako smatra i jedan od najbolji investitora današnjice Warren Buffett.
„Basically any attempts to pick the times to buy or sell, I think, are a mistake for 99% of the population. And I think that even attempts to pick individual securities is a mistake for people.
They don’t need to do anything but (invest in a low-cost S&P 500 index fund). Then they’ll get a decent result over time. To some extent, the smarter you try to be, the worse you do in investments. Now, there’s a few professional investors that will do better than the S&P over time. But the average individual isn’t going to be able to find them. And they don’t need them. That’s the beauty of it.”
3. Kupovina pojedinačnih akcija (stock picking)
Ovakav vid investiranja je pokušaj investitora da sam pobedi tržište. Možete li uspeti? Možete! Da li je lako? Nije!
Ako se odlučite da sami birate akcije morate konstantno učiti, žrtvovati dosta vremena i svakodnevno čitati. Čitati knjige o investiranju, vesti o kompanijama, analize drugih investitora, stručnjaka. A što je možda najvažnije, morate razmišljati svojom glavom. Dobro je kada čitate stavove drugih investitora, međutim nikako ne smete prihvatiti mišljenja tek tako, pa čak ni mišljenja stručnjaka ( i „stručnjaka“). Treba da imate svoj stav, da izaberete strategiju investiranja koja najviše odgovara vašem temperamentu i karakteristikama a opet morate biti realni i prihvatiti ako ste pogrešili. Negde sam skoro pročitao misao da je brzina prihvatanja kritike brzina kojom ćete napredovati. Nešto slično važi i za investiranje. Brzina kojom prihvatate svoje greške je brzina kojom ćete povećavati svoj kapital. A da ćete praviti greške jasno je kao dan. SVAKI investitor pravi greške.
Kada kupujete pasivne ETFove, široko diverzifikujete. Posredstvom ETFova postajete vlasnik čitave korpe akcija. Na primer ako ulažete u indeksni ETF koji prati S&P 500 indeks postajete vlasnik akcija oko 500 najvećih američkih kompanija. Ako se odlučite za kupovinu pojedinačnih akcija verovatno nećete moći tako široko diverzifikovati. Recimo ako će jedna vaša puna pozicija vredeti 1.000$, za 20 pozicija (20 različitih akcija) će trebati 20.000$.Ali ako je jedna pozicija 5.000$ onda za otvaranje 20 pozicija treba 100.000$.
Portfolio koji sadrži manje od 50 različitih akcija smatram fokusiranim porftoliom, a one koji sadrže manje od 15 različitih akcija veoma fokusiranim. Široka diverzifikacija ima svoje prednosti, recimo smanjuje rizik investiranja, dok fokusirani portfolio pokušava da pobedi tržište sa višim prinosima. Do koje širine treba diverzifikovati portfolio zavisi od ciljeva i temperamenta svakog investitora ponaosob. Zapamtite, stepen fokusiranosti i rizik su u obrnutoj proporciji. Manji broj akcija u portfolio znači veći rizik ali i mogućnost većih prinosa.
Pasivni fondovi ili pojedinačne akcije?
Postoji pregršt primera da su poznati investitori postizali velike uspehe trgovinom pojedinačnim akcijama, možda i dva najzvučnija među njima su Warren Buffett i Charles T. Munger, ali se postavlja pitanje kolike su šanse običnih smrtnika?
Da vidimo zanimljivo istraživanje Roberta Hagstroma iz knjige The Warren Buffett Portfolio. Hagstrom je u svom istraživanju posmatrao 12.000 slučajno sastavljenih portfolia od ukupno 1.200 američkih akcija. Raspored portfolia je napravio ovako:
- 3.000 portfolia je sastavio od 250 različitih akcija
- 3.000 portfolia je sastavio od 100 različitih akcija
- 3.000 portfolia je sastavio od 50 različitih akcija
- 3.000 portfolia je sastavio od 15 različitih akcija
Kao što vidite imamo obe krajnosti. 3.000 portfolia koji su široko diverzifikovani i 3.000 portfolia koji su veoma fokusirani.
Hagstrom je izračunao prinose ovih portfolia tokom 18 godina, između 1979. i 1996. godine. Dobio je sledeće rezultate:
- Najviši prinos portfolia od 250 različitih akcija je bio 16 % a najniži 11,4 %
- Najviši prinos portfolia od 100 različitih akcija je bio 18 % a najniži 10 %
- Najviši prinos portfolia od 50 različitih akcija je bio 19,1 % a najniži 8,6 %
- Najviši prinos portfolia od 15 različitih akcija je bio 26,6 % a najniži 4,4 %
Važan podatak je da je u ovom periodu prosečan godišnji prinos S&P 500 indeksa bio 15,2 %. A prosečan godišnji prinos svake grupe portfolia (tj svih 3.000 portfolia u svakoj grupi) je bio oko 13,8 % (zapravo kretao se između 13,75 – 13,91).
Ovi rezultati, pogotovo najniži prinosi su veoma visoki, jer je posmatrani period bio veoma dobar na berzi. Da je uzet period recimo između 1990. i 2010. godine, najniži rezultati bi verovatno bili mnogo gori. U zavisnosti od posmatranog perioda prinosi mogu da budu i negativni.
Kada analiziramo brojeve vidimo da se veći prinosi lakše postižu sa fokusiranim portfoliom, ali je tada i mogućnost nižih prinosa veći. Što je veći broj različitih akcija u portfolio to se više prinosi približavaju prinosu ukupnog tržišta (i najviši i najniži prinosi).
I još nešto. Kolike su sanše da postignete veće prinose od proseka tržišta sa različitim grupama portfolia?
- Od 3.000 portfolia od 250 različitih akcija samo 63 (2 %) je uspelo da pobedi tržište
- Od 3.000 portfolia od 100 različitih akcija samo 337 (11 %) je uspelo da pobedi tržište
- Od 3.000 portfolia od 50 različitih akcija 549 (18 %) je uspelo da pobedi tržište
- Od 3.000 portfolia od 15 različitih akcija 808 (27 %) je uspelo da pobedi tržište
Nisu neki procenti, ali nemojte zaboraviti da su portfoliji sastavljeni slučajnim odabirom. Da istaknem za kraj, ako posmatramo portfolio od 15 različitih akcija vidimo da je u 27 % slučajeva prinos bio veći od prinosa tržišta, ali to istovremeno znači da je u 73 % slučajeva prinos bio gori, to jest između 4,4 % i 15,2 %.
12 Comments
Trackbacks/Pingbacks
- Američka berza postala "pasivno-agresivna" - Nova Ekonomija - […] Oni najčešće prate neki indeks (na primer S&P 500) ili se fokusiraju na manje delove tržišta (na primer samo…
Dragi Viktore,
Već neko vreme pratim akcije bankarske grupacije Intesa San Paolo, razmišljam da krenem u kupovinu njihovih akcija Šta Vi mislite o toj grupaciji. Nisu među dividend aristocrats, ali od spajanja 2004. ili 2005. svake godine isplaćuju dividendu.
Što se tiče razlike između fondova sa jedne i akcija sa druge strane, čini mi se da niko ne ukazuje na činjenicu da su vlasnici akcija u srazmernoj meri suvlasnici preduzeća koja su emitovala te akcije što znači mogućnost upravljanja (pa i zapošljavanja u takvoj kompaniji i sticanja lagane, skoro bezbrižne zarade u vidu plate, što je jako važno zbog plate i socijalnog osiguranja) i mogućnost učestvovanja u deobi imopvine ako dođe do gašenja kompanije dok vlasništvo nad investicionim jedinicama fondova ne znači i vlasništvo nad tim preduzećima, pa čak ni vlasništvo nad akcijama. Vlasnik investicionih jedinica samo može da proda svoje jedinice, eventualno u nekim fondovima da prima dividendu.
Pozdrav Vladimire
U vezi Intesa San Paolo grupe želim da kažem dve stvari. Prvo, pratim samo američke kompanije listirane na američkoj berzi. Drugo, analiza banaka se bitno razlikuje od analiza da kažemo konvencionalnih kompanija. Moram priznati da mi analiza banaka nije jača strana niti me privlači. Stoga nemam mišljenje o Intesi.
Ako pričamo o velikim kompanijama, teško da ćete uspeti da steknete udeo koji bi bio dovoljan da se zaposlite. Što se tiče deobe imovine, prvo se namiruju vlasnici obveznica, zatim vlasnici preferencijalnih akcija (ako ima te kategorije akcija) pa tek onda vlasnici običnih akcija. U većini slučajeva ovoj poslednjoj grupi ne ostane neki veliki deo kolača.
Dragi Viktore,
Da li postoji mogućnost kupovine Vanguard etf-ova iz Srbije. Čitao sam da Vanguard ima i etf-ove koji imsplaćuju dividendu svakog meseca.
Pozdrav Vladimire
Ponuda finansijskih instrumenata koje možete kupiti uglavnom ne zavisi od zemlje u kojoj živite već od brokera kod kojeg otvarate račun. Ako vaš broker ima u ponudi Vanguard ETFova onda ih možete kupiti.
Napisao sam uglavnom, jer je u Evropskoj Uniji trenutno na snazi PRIIPS regulativa, zbog koje većina američkih ETFova nije dostupna za građane EU zemalja. Eto jedne od retkih prednosti za nas 🙂
Hvala Viktore.
Pozdrav za investitore!
Pre dva meseca sam se upustio u investiranje nakon nekoliko meseci samostalnog ucenja (kojem izgleda da nema kraja 🙂
Prva moja investicija su bile akcije Vanguard ETF (VOO) koji prati SP500 index. Srpski broker je izdao nalog za kupovinu tih akcija, ali verovatno su akcije kupljene preko posrednika americkog brokera.
Viktore, ako mozes ukratko da pojasnis odnos PRIIPS regulative i americkih ETF-ova?
Hvala.
Jedno je sigurno, učenju nema kraja. To je činjenica i ako neko ne može da je prihvati treba da ulaže isključivo u ETF 🙂
VOO je po meni odličan izbor.
Ukratko, PRIIPS regulativa propisuje za neke složene finansijske instrumente, između ostalog i za ETFove, da moraju posedovati KID dokument (Key Information Document) u suprotnom taj instrument se ne može kupovati od strane fizičkog lica. PRIIPS važi u Evropskoj uniji, stoga su brokeri iz EU uklonili svaki instrument za koji je propisan da mora imati KID a nema ga. Amerikanci se očigledno više fokusiraju na sopstveno tržište i ne cimaju se previše da napišu KID. Sledi da državljani Evropske Unije nemaju puno mogućnosti za kupovinu američkih ETFova.
Inace sto se strategije tice, ja cu probati i jedno i drugo.
Odredjeni deo portfolija ce biti u pasivnom ETF-u, a u isto vreme cu pokusati da izaberem akcije koje ce dati nadprosecni prinos (u mom slucaju bih voleo da pobedim taj isti ETF)
Otvoren sam za svaki komentar/predlog i mnogo mi je drago sto se sa ova dva komentara prikljucujem ovom divnom blogu.
Pozdrav Terminator!
Drago mije što si se priključio.
Možeš se priključiti i fejsbuk grupi: https://www.facebook.com/groups/1683802631781590
Svaka čast na blogu. Pratim povremeno i vidim da se Viktor razume u stvari. Nadam se da ćemo i mi Srbi malo više da se obrazujemo i da shvatimo da postoji još nešto sem nekretnina. Živim u Kanadi i većini našeg sveta ovde investiranje=nekretnine.
Radim preko IB (uglavnom opcije i “leveraged” ETNs/ETFs, a preko kanadskog brokera radim stokove i ETFs. Isključivo koristim grafike (charts da prostite 🙂 ).
Stok naspram ETFs – Viktor je lepo objasnio, mnogo faktora treba da se uzme u obzir. Generalno, sa ETF kupujete i dobre kompanije a i smeće, definicija jednog i drugog je rastegljiva i često subjektivna.
Moj sistem je aktivni “trejding” (da prostite na Serglish-u) – trend, support-resistance. Ako ETF krene u “breakout” onda zavirim ispod haube da vidim koji to stokovi u njemu ga “vuku”, dakle relativna snaga stoka unutar ETF-a i ako mi se svidi graf stoka – uzimam ili opcije (calls) ili akcije i prodajem kad izgubi trend ili već po kom krterijumu. Ako razlog ulaska više ne postoji – znači vreme je za izlazak, sa dobitkom ili gubitkom, nema veze.
Isto tako, pošto plaćam pretplatu na stockcharts.com onda mogu da skeniram koji sektor ili industrija počinje da nadmašuje SP500 pa se fokusiram na njih, dok traje – traje.
I kod nas je uglavnom investiranje = nekretnine 🙂
Srpski san, stan u Ns ili Bg za izdavanje 🙂
Dobar dan svima, nisam se bavio investiranjem u akcije. Kao i svi uvek gledam nekretnine kao sigurniju opciju. Posle nekog vremena razmisljam da ulozez nesto mesecne zarade u s&p 500. Da li neko moze da mi pojasni od cega treba da krenem i na sta da obratim paznju?
hvala unapre i srecno ulaganje.