Šta je dividendni prinos (dividend yield)? Šta je stopa rasta dividende (DGR – Dividend Growth Rate)? Šta ja tražim kada biram akciju?

Izbor akcije za kupovinu uopšte nije jednostavan proces. Uvek analiziram pregršt komponenti i pokazatelja. Dividendni prinos i stopa rasta dividende su samo delići slagalice. Ne preporučujem da odlučujete o kupovini samo na osnovu ove dve vrednosti.

Dividendni prinos (Dividend Yield)

Kada kupujemo akciju kompanije koja isplaćuje dividendu želimo da znamo koliko ćemo novca zaraditi u narednom periodu. Ako pogledamo dve slike ispod, vidimo da ćemo kupovinom akcije Coca-Cole (KO) zaraditi 1,64 $ a kupovinom akcije kompanije W.W. Grainger (GWW) 6,12 $. Ništa lakše, ako kupimo akciju W.W. Graingera zaradićemo skoro 4 puta veću dividendu nego kupovinom akcije Coca-Cole. Međutim ako pogledamo dividendne prinose dve kompanije vidimo da ćemo mnogo bolje proći kupovinom akcije KO, više nego duplo bolje!

Dividendni prinos se dobija deljenjem cene akcije sa iznosom godišnje dividende. Dividendni prinosi su za KO 3,05% a za GWW 1,49%. Dakle ako po ovoj ceni kupite KO akciju dobićete “kamatu” 3,05% na uloženi kapital. Naravno pošto se cena akcije konstantno menja, menjaće se i dividendni prinos, međutim ako ste već kupili akciju to nema uticaja na vas, jer ste u trenutku kupovine fiksirali i ulaznu cenu i dividendni prinos na uloženi kapital.

Podaci sa sajta Seeking Alpha

Ono što vidimo na dijagramima je kretanje dividendnog prinosa u proteklih pet godina. Ne volim da kupujem akcije kada je njihov trenutni prinos manji od petogodišnjeg prosečnog prinosa. Nije striktno pravilo, ali uvek uzimam u obzir i ovaj podatak. 

Postavlja se pitanje šta se smatra dobrih prinosom? Najprostiji odgovor bi bio što veći prinos! Ipak moramo biti realni i posmatrati stvari racionalno, jer nerealna očekivanja na berzi vode direktno u propast.

Na dividendni prinos utiče mnogo faktora. Cena akcije, sektor kompanije, momenat raspoloženja na tržištu, “zrdavlje” kompanije (ako se povećava rizik poslovanja, cena akcija pada a prinos raste)…

Koliki je “dovoljno dobar” dividendni prinos?

Ne postoji neko striktno pravilo za “dovoljno dobar” dividendni prinos, jer to u najvećoj meri zavisi od investitora. Tačnije od nivoa rizika koji je svaki investitor voljan da preuzme.

Kao konzervativan investitor je sam svoje granice “pozajmio” iz dve knjige. Nisam ih privhatio kao dogme, već se i sam slažem sa tim brojevima. Za donju granicu uzimam 1,5 * aktuelni prosečni dividendni prinosa S&P 500 kompanija (podatak iz knjige The Single Best Investment), koji možete pronaći ovde. A za gornju granicu 5 * aktuelni prosečni dividendni prinos S&P 500 kompanija (podatak iz knjige The Little Book of Big Dividends).

Možda se pitate čemu gornja granica, zar nije bolje da prinos bude što veći? Nemojte zaboraviti da na berzi prinos i rizik idu ruku pod ruku. Što je veći prinos to je veći i rizik. Ako je prinos neke akcije veći od petostruke vrednosti proseka to sigurno nije slučajno i  veće su šanse da dođe do smanjenja iznosa dividende ili potpune obustave isplate.

Dok pišem ovaj članak prosečan dividendni prinos S&P kompanija je 1,59% pa su granice 2,39% – 7,95%.

Ne zvuči baš kao dobra ideja ulagati u investiciju koja donosi 2,39% pa bih tu želeo da dodam dve stvari. Prvo dividenda je samo jedan deo prinosa koji ostvarujemo, druga komponenta je rast cene akcije. A drugo 2,39% je samo početni prinos, koji raste svaki put kada kompanija poveća dividendu. Kako vreme utiče na početni dividendni prinos pročitajte ovde.

Pokrivenost dividende

Jedna bitna stavka provere bezbednosti dividende je pokrivenost dividende. Jasno nam je da se dividenda može isplatiti isključivo iz keša koju kompanija poseduje/zaradi. Dakle za ovu proveru posmatramo pokazatelj Free Cash Flow (FCF), koji mora biti veći od ukupne vrednosti dividendi koju kompanije treba da isplati. Zapravo bilo bi poželjno da bude dosta veći, kako bi kompaniji ostalo što više slobodnog keša za razne potrebe.

Podaci sa sajta ycharts

Na slici iznad vidimo kretanje količine slobodnog keša Coca-Cole. Nas zanima koji procenat tog novca kompanija mora da isplati kao dividendu. Taj podatak se nalazi na slici ispod, pod stavkom Cash Dividend Payout Ratio (TTM). Jasno, ovde želimo da vidimo što manji procenat. Nemojte se zbuniti ako ponedak ovde nađete procenat koji je veći od 100 % (o tome neki drugi put). Na primer proverite podatke firme L Brands (ticker: LB).

Podaci sa sajta Seeking Alpha

Opet ovaj podatak sam po sebi nema neko veliko značenje. Cash Dividend Payout Ratio zavisi od mnogo faktora. Zarade firme, od sektora, od toga koliko mora da reinvestira u svoje poslovanje, od odluke menadžmenta koji je ciljani procenat isplate dividendi, itd.

Stopa rasta dividende (DGR – Dividend Growth Rate)

Stopa rasta dividende je procentualni rast iznosa dividende u nekom posmatranom periodu.

Najčešće se prikazuje za poslednjih 1, 3, 5 i 10 godina, kao što se može videti i na slikama ispod. Nije dobro kad vidimo sve manje i manje procente za kraće vremenske intervale, jer to znači da je procentualni rast povećanja dividende u padu. Ali ne treba ni po automatizmu odbaciti takve akcije, već treba detaljnije analizirati situaciju. Mnogo stvari može da utiče na stopu rasta dividende. Na primer može kompanija da se sprema za neku veću akviziciju za šta joj treba veća količina novca ili je procenila da su akcije podcenjene pa više para odvaja za kupovinu sopstvenih akcija. Gora opcija od ovih je svakako opadanje rasta kompanije, što opet može biti privremeno ali i konstantno. 

Apsolutno je poželjno da procenat rasta dividende bude veća od stope inflacije.

Podaci sa sajta Seeking Alpha

Mnoge kompanije imaju jasno definisanu politiku isplate dividendi i unapred odrede željeni procenat payout ratio pokazatelja. Ako je kompanija podigne taj procenat tada se može očekivati veći procentualni rast dividende u narednih nekoliko perioda, a ako se payout ratio nalazi u okolini ciljanog procenta tada se može očekivati procentualni rast dividene u srazmeri sa rastom zarade kompanije. Opet i tu postoji mnogo situacija koje mogu uticati na procenat rasta.

Šta je važnije? Početni dividendni prinos ili stopa rasta dividende?

Ili tačnije šta je bolji izbor? Akcija sa manjim početnim dividendnim prinosom i većim procentima rasta ili obrnuto?

Hajde da pogledamo šta kažu brojevi. Recimo da smo našli akciju sa početnim dividendnim prinosom od 2% i procentima rasta od 9% i drugu akciju sa procentima 5% i 4% redom.

Podaci sa sajta mhinvest.com

Vidimo da će akcija koja ima veći procentualni rast dividende tek posle 21 godinu prestići akciju sa manjim procentualnim rastom u količini isplaćene dividende. I to u slučaju da ne reinvestiramo dividende, u suprotnom trebalo bi još više vremena.  Ako gledamo striktno sa stanovišta brojeva i pretpostavke da smo dugoročni investitori možda se prva mogućnost i čini boljim izborom. Međutim treba uzeti u obzir da ja ulažem isključivo u najkvalitetnije kompanije, koje imaju iza sebe dugu istoriju i čija je kapitalizacija velika. Takve zrele kompanije teško da mogu postići godišnji rast od 9% tokom dužeg vremenskog perioda. Shodno tome ni dividenda ne može da raste tim tempom.

A šta je sa akcijama koje imaju još veći početni prinos, recimo oko 10%? Mnogo puta sam već pričao o tome da je prinos u direktnoj proporciji sa rizikom. Što je veći početni dividendni prinos neke akcije veći je i rizik od smanjenja dividende. Spomenuo sam već ranije u tekstu da je prosečan dividendni prinos S&P 500 kompanija u ovom trenutku 1,59%, zar mislite da je moguće pronaći niskorizičan dividendni prinos od 10%?

Neću vas iznenaditi ako kažem da sam brojeve koje najviše volim pozajmio iz jedne knjige (The Ultimate Dividend Playbook). Prva kolona (Dividend Yield) označava početni dividendni prinos. Poslednja kolona (Implied Dividend Growth) je stopa rasta dividende. A pretposlednja kolona očekivani prinos, zbir dve prvopomenute kolone.

Zaokruženi brojevi iz tabele nisu jedine kombinacije prinosa i stope rasta u koje ulažem. Kao prvo ovi brojevi, pogotovo dividendni prinos umnogome zavise od kamatnog okruženja. A znamo da su kamate u poslednjih nekoliko godina veoma niske na svetskom nivou, što dovodi do toga da su mnogi investitori prebacili svoj kapital iz finansijskih instrumenata sa fiksnom kamatom u akcije. Povećana tražnja je podigla cene akcija što je dovelo do opadanja dividendnih prinosa. Da li ću kupiti akcije sa nižim ili višim dividendnim prinosom zavisi od situacije do situacije, a do konačne odluke dolazim analiziranjem i mnogih drugih pokazatelja.