Prvobitno sam planirao da napišem sveobuhvatni članak o dividendama sa jasnim definicijama akcije i dividende. Čak sam napisao uvodni deo ali sam obrisao sve i krenuo iz početka. Napisao uvodni deo opet i ponovo obrisao sve i krenuo iz početka. Razlog je vrlo logičan. Na internetu možete pronaći puno tekstova o tome šta su akcije a šta dividende. Pošto ne želim da se ponavljam odlučio sam da pišem o stvarima koji su možda i bitnije od samih definicija a o kojima se mnogo ređe piše.

Tehnički deo isplate dividende

Za početak ću ipak da ostavim ovde link do dokumenta koji veoma lepo opisuje osnovne stvari o akcijama i dividendama. Za svaki slučaj… možda neko ipak želi da ponovi.

Pretpostavljam da svi znate da vam je za investiranje potreban broker i brokerski račun. Na tom brokerskom računu držite i gotovinu i akcije kompanija koje ste kupili. Na taj isti račun vam stiže dividenda. Dakle kada vam se isplati dividenda od strane neke kompanije povećava vam se iznos gotovine na brokerskom računu za iznos dividende. U slučaju Interactive Brokersa taj iznos je automatski umanjen za porez (pisaću o tome kasnije). Jedan koristan savet, uvek proverite iznose. Niko nije bezgrešan i može se desiti da nešto ne štima. Ako se tako nešto desi odmah pišite brokeru da razjasnite stvar. Meni se desilo da nije dobro obračunat porez, međutim vrlo brzo su ispravili grešku. 

Još jedna bitna informacija je da obaveza plaćanja poreza na dividende nastaje kada vam se isplati dividenda na brokerski račun, a ne kada se novac povuče u zemlju ili podigne. Obaveza postoji i onda kada dividendu uopšte ne povučete već je recimo iskoristite za kupovinu novih akcija. Pročitajte tekst Porez na dividende isplaćene od strane pravnih lica iz SAD.

Sudbina profita kompanije

Osnovni cilj svake kompanije je stvaranje profita za svoje vlasnike. Kako profit “stiže” do vlasnika ili drugačije rečeno šta kompanija može da uradi sa profitom? Najčešće se akcionari i/ili menadžment odlučuju za sledeće opcije:

– reinvestira se profit u kompaniju sa ciljem da se poveća profit u budućnosti (ulaže se u CapEx)

– deo profita se isplati akcionarima u vidu dividendi

– kompanija otkupljuje sopstvene akcije

– profit se iskoristi za smanjenje duga

– profit se zadržava u okviru kompanije kao neraspoređena dobit

Koja od gore nabrojanih opcija je najbolja u datom trenutku zavisi od mnogo faktora. Kako od unutrašnjih (veličina kompanije, postojanje projekata sa visokim očekivanim prinosima) tako i od spoljašnjih (cena pozajmljenog kapitala, cena sopstvenih akcija). Najvažniji zadatak svakog menadžmenta je da izabere trenutnu najbolju mogućnost koja će dugoročno generisati maksimalnu vrednost za akcionare. Na primer menadžment može i treba da traži povećanje sredstava za otkup sopstvenih akcija ako procene da su akcije duboko potcenje pre nego da otplati dugove čije su kamate niske. Međutim prvi izbor svakog menadžmenta treba da bude reinvestiranje u kompaniju ako postoje projekti čiji su očekivani prinosi iznadprosečni i primamljivi.

Reinvestiranje ili isplata dividendi?

Neke kompanije isplaćuju dividende, a neke ne. Šta je bolje za investitora? Zavisi! Ponajviše od toga da li kompanija može da reinvestira profit sa visokim prinosima. Na primer mnogo je bolje da mi kompanija ne isplati dividendu ako profit može da reinvestira sa prinosom od oko 30% (što rade neke tech kompanije). Teško da bih ja mogao da uložim potencijalno isplaćenu dividendu na tako dobar način. Sa druge strane ako kompanija nema dobre prilike za ulaganje onda je bolje da isplati deo profita investitorima.

U ovu poslednju grupu uglavnom spadaju kompanije koje su velike, zrele, razvijene i nemaju velike mogućnosti za dalji rast. Kao primer možemo navesti najveće igrače duvanske industrije. Povrh toga što one nemaju puno prostora za dalji rast važi i to da njihov poslovni model zahteva vrlo malo ulaganja, to jest mali su operativni troškovi a sam biznis generiše dovoljnu količinu slobodnog keša (free cash flow). Ovakav splet okolnosti je idealan za plaćanje dividende. Ovde moram da istaknem da ne smatram da je duvanska industrija osuđena na smrt, barem ne u skorije vreme. Čak mislim da među njima u ovom trenutku ima dobrih prilika za dugoročno investiranje, pogotovo za one investitore čija se strategija ulaganja oslanja na dividend income.

Među kompanije koje imaju dobre prilike za ulaganje koje imaju visoke potencijalne prinose spadaju na primer neke tehnološke kompanije. Takve mete se mogu naći i među malim i srednjim kompanijama. Što je kompanija veća to su joj mogućnosti manje za veliki rast kada pričamo o osnovnom biznisu. Drugačija je slika ako kompanija recimo akvizicijama širi svoje poslovanje na neke druge privredne grane. Što se mene ne volim da ulažem u male i srednje kompanije već se fokusiram isključivo na one koje su se već pokazale kao pobednici. Isto tako nisam ljubitelj velikih a ni čestih akvizicija jer umnogome otežavaju analizu kompanije.

Da li je bolje kupovati kompanije koje plaćaju dividende ili one koje to ne čine?

Najveća mana izbora strategije investiranja je ta što se oslanja na podatke iz prošlosti. Sve strategije investiranja se mogu testirati isključivo na istorijskim podacima. Dakle tek posle izvesnog vremena možemo da kažemo da je neka strategija bila bolja od druge u određenom vremenskom intervalu. Međutim ne postoji nikakva garancija u pogledu budućnosti. Niko ne može da zna šta će se dešavati za 5, 10, 20 godina. Može se samo sa određenom verovatnoćom pretpostaviti. Generalno, investiranje i jeste igra verovatnoće. Ništa nije sigurno, jedino je verovatnoća nekog događaja veća ili manja. Cilj svakog investitora treba da bude da maksimalizuje verovatnoću prinosa koji je postavio kao cilj. Ponekad naiđem na internetu na debatu gde investitori pokušavaju ubediti jedni druge koja je strategija najbolja i kako bi trebali ovi drugi da ulažu. Pokušaj ubeđivanja je apsolutno bacanje vremena. Može se na osnovu raznih parametara izvesti koja strategija je bila najbolja u poslednjih godinu dana ili nešto dužem periodu što ne znači da će biti najbolja i u sledeće tri godine, a što je još važnije postoji više strategija koji mogu doneti slične, dobre rezultate a nekome više odgovara manji nivo rizika od dodatnih 1-2% prinosa. Pisao sam već više puta o tome da je jako bitno da svaki investitor izabere strategiju koja najviše odgovara njegovom mentalnom sklopu i sa kojom se oseća najkomfornije, jer bez doslednog izvršavanja teško da će biti dobrih rezultata. Najgora stvar koju investitor može uraditi je da stalno menja strategiju prema onome šta je u datom trenutku u modi.

Da se vratim na pitanje. Odgovor zavisi od toga šta vam je cilj investiranja. Ako vam je cilj da stvorite Dividend Income, to jest siguran periodični prihod od dividendi, onda je sasvim racionalno da investirate u kompanije koje redovno plaćaju sve veće i veće dividende. Naravno, nije svejedno koje akcije ćete kupovati. Najvažije je da ne ulažete isključivo na osnovu dividendnog prinosa (dividend yield) već da dobro analizirate kompanije. Ako je jedino dividenda značajna komponenta ukupnog prinosa onda to možda nije prilika koju tražite. Dobra početna tačka u lovu na kvalitetne kompanije koje isplaćuju dividende može biti Dividend Champions lista Justina Lawa.

Ja sam na početku svog investiranja ulagao isključivo u američke kompanije koje isplaćuju dividende. Tokom godina fokus mi se postepeno pomerao ka EVA Monster kompanijama ali i dalje u svom portfoliu imam dividendne akcije, koje i dalje kupujem ali u mnogo manjem obimu. Za mene je i dalje bitno da imam redovne prihode od dividendi. Šta ću, od kako za sebe znam uvek sam sanjao o pasivnoj zaradi (iako tada još nisam shvatao da pasivna zarada ne znači da ne treba ništa raditi kako bi se dostigla). Redovan dividendni prinos ume da bude veoma dobra psihološka potpora kada dođe do veće panike na berzi. A doći će, u to budite sigurni! Uopšte nije pitanje da li će, već je pitanje kada?! Po mom mišljenju je to apsolutno nepredvidivo i niko ma koliko veliki stručnjak bio ne može sa sigurnošću da predvidi (tako se i odnosim prema bombastičnim naslovima, pročitam naslov i nastavljam dalje). Dakle, ako teško podnosite nerealizovani gubitak na računu, prihod od dividendi vam može biti od velike pomoći u lošim periodima. Pogotovo ako vam je potreban keš za nešto. Nije dobar osećaj prodavati akcije u minusu ili ispod cene.

Postoji čitav niz istraživanja koje se bave temom da li prinosi kompanija koje isplaćuju dividende nadmašuju prinose onih koji ih ne isplaćuju. Koliko ja znam većina tih istraživanja zaključuje da prva grupa nadmašuje ovu drugu. Međutim ima jedna nelogičnost u podeli na ove dve grupe. U prvoj grupi se nalaze većinom velike, jake kompanije koje generišu siguran cashflow. Teško da loša kompanija koja posluje sa gubitkom može da plaća dividendu, možda može izvesno vreme ali takav scenario bi bio kratkog daha. Sa druge strane u drugu grupu onda spadaju sve ostale kompanije. I one koji bi mogle da isplaćuju dividende ali to ne čine svojom odukom ali i one koje ne bi ni bile u stanju da to rade. Bilo bi odlično videti istraživanje o prinosima kompanija koje plaćaju dividende i kompanija koje bi mogle da ih plaćaju. Ako neko zna za takvo istraživanje bio bih zahvalan da ostavi link u komentaru.

Porez na dividende koje isplaćuju američke kompanije

Kritičari dividend investing strategije najčešće u prvi plan ističu dvostruko oporezivanje kao veliku manu. Kompanija dividendu isplaćuje iz neto dobiti, dakle iz profita koja ostaje posle plaćanja taksi. Ako se posle toga odluči za isplatu dividendi država će vas još jednom oporezovati. Porez na dividende u Srbiji je 15%, isto kao i porez na kapitalni dobitak. Moram priznati da je ova zamerka sasvim na mestu, ali se opet vraćam na strategije i pojedinačni cilj svakog investitora. Konstantan priliv dividendi i to iznosa koji se može unapred izračunati često zna da bude glavni cilj investitora. Recimo ako neko planira da živi od dividendi a da kapital samo igra ulogu perpetuum mobilea koje će generisati dividende u nedogled (figurativno u nedogled). Pisao sam već o tome kako vreme utiče na dividend yield ovde. Sa dovoljno dugačkim horizontom ulaganja i izborom pravih kompanija može da se napravi veoma dobra dividend income priča.

Generalno najveći problem nije tih 15%, već to što živimo u Srbiji (asocijacija – ekonomski tigar)… koja nema ugovor sa SAD o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Iz tog razloga državljanima Republike Srbije se skida 30% od isplaćene dividende američkih kompanija (korisni članci ovde i ovde). Da, 30% je mnogo. Dividend income investitoru u Srbiji ostaje da prihvati manji prinos, da stavi sve na papir i izračuna da li može svoje investicione ciljeve da ostvari i pored ovih restrikcija i da se nada da će Srbija u dogledno vreme potpisati ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa SAD. Mađarska recimo ima taj ugovor pa se mađarskim investitorima skida samo 15% što oni mogu da iskoriste kao poreski kredit. Posle čega im ostaje da plate veoma male iznose za porez, čiji iznos zavisi i od ukupnog godišnjeg dohotka. 

Sreća u nesreći je da iako nemamo ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa SAD ne treba da se plati dodatni porez u Srbiji na dividende američkih kompanija na osnovu Zakona o porezu na dohodak građana:

Poreski kredit

Član 11

Poreskim kreditom, u smislu ovog zakona, smatra se iznos za koji se umanjuje obračunati porez na dohodak građana.

Član 12

Ako obveznik – rezident Republike ostvari dohodak u drugoj državi, na koji je plaćen porez u toj državi, na račun poreza na dohodak građana utvrđenog prema odredbama ovog zakona odobrava mu se poreski kredit u visini poreza na dohodak plaćenog u toj državi.

Poreski kredit iz stava 1. ovog člana ne može biti veći od iznosa koji bi se dobio primenom odredaba ovog zakona na dohodak ostvaren u drugoj državi.

Studija opravdanosti

Da pogledamo kroz brojeve šta bi neko postigao da je kupio akcije nekih kompanija pre 10 godina.

Izabrao sam nasumično 3 poznatije kompanije sa liste U.S. Dividend Champions. Ne znam da li im je cena u datom trenutku bila takva da bi ih kupio.

Target Corporation (TGT)

Target Corporation je lanac prodavnica. Njihov niz isplate dividendi čiji iznos svake godine raste je 54 godine. 28.01.2011. godine cena je bila 54.35 $ po akciji.

28.01.2021. godine cena akcije je 183.58 $. Kapitalni dobitak je dakle 129.23 $ a isplaćeno je još 23.78 $ u dividendama, što je ukupno 153.01 $.

T. Rowe Price Group (TROW)

T. Rowe Price je kompanija za upravljanje investicijama. Njihov niz isplate dividendi čiji iznos svake godine raste je 35 godina. 28.01.2011. godine cena je bila 65.85 $ po akciji.

Kompanija T. Rowe Price je u međuvremenu isplatila nekoliko jednokratnih specijalnih dividendi i to 2012. godine 1.00 $, 2016. godine 2.00 $, 2020. godine 0.90 $ i 2021. godine 3.00 $. Ukupno 6.90 $.

29.01.2021. godine cena akcije je 156.48 $. Kapitalni dobitak je dakle 63.38 $ a isplaćeno je još 25.96 $ u redovnim dividendama i 6.90 $ specijalnih dividendi, što je ukupno 96.24 $.

3M Company (MMM)

3M Company je jedna od vodećih proizvođačkih konglomerata na svetu. Njihov niz isplate dividendi čiji iznos svake godine raste je 63 godine. 28.01.2011. godine cena je bila 87.44 $ po akciji.

22.01.2021. godine cena akcije je 169.04 $. Kapitalni dobitak je dakle 81.60 $ a isplaćeno je još 46.76 $ u redovnim dividendama što je ukupno 128.36 $.