Postoje razne podele akcija. Jedna od najpoznatijih podela je na defenzivne (odbrambene, aciklične) i ciklične akcije. Navikli ste već da na berzi ništa nije samo crno i belo, pa nije ni ova podela nešto što je uklesano u kamenu. Na primer Morningstar ima i treću kategoriju u ovoj podeli, senzitivne akcije. Morningstarovu podelu možete pogledati ovde.

Kao što podela na gore navedene kategorije nije jednoznačna, tako nisu ni sami sektori u pojedinim kategorijama. Ako za neke sektore i možemo reći kojoj kategoriji pripadaju za pojedinačne akcije to već ne mora da znači. Dakle dve akcije iz istog sektora mogu da pripadaju različitim kategorijama. Ako je to slučaj, onda one veće, vodeće akcije po pravilu pripadaju defenzivnoj kategoriji, a one manje cikličnoj.

Šta su defenzivne akcije?

Defenzivne akcije su akcije onih kompanija čije performanse ostaju stabilne i ujednačene tokom recesija i medveđeg tržišta (koliko god puta da pročitam ovaj izraz uvek mi čudno zvuči, bolje da ostanemo kod izraza koji će svi razumeti – bear market).

Defenzivne akcije se nazivaju još i neciklične akcije. Ciklične akcije daju veći prinos kada je ekonomija u dobrom stanju (bull market) a imaju veći pad kada se tržište kreće naniže. Logično neciklične se ponašaju suprotno, dakle daju manje prinose od cikličnih kada se tržište kreće naviše, ali zato imaju manji pad kada se tržište kreće naniže. Drugačije rečeno defenzivne akcije sve vreme daju stabilne/stabilnije prinose. Pored manje volatilnosti cene akcija ovo se manifestuje i u redovnim dividendama.

U defenzivne akcije ubrajamo akcije velikih kompanija, koje imaju uspešnu istoriju, pokazale su se tokom ranijih recesija i za čijim proizvodima postoji konstantna tražnja bez obzira na stanje makroekonomije. Ovakve kompanije treba da tražimo u sledećim sektorima: Consumer Defensive, Utilities, Healthcare.

Ne postoji striktno pravilo na osnovu kojeg možemo odrediti da li je neka kompanija defenzivna ili ne, pogotovo za manje kompanije. Ne postoji ni sektor za koji možemo reći da su sve akcije u njemu defenzivne. 

Šta kažu brojevi?

Postoji nekoliko ETF-ova koji se baziraju na defenzivnim akcijama. Ako uporedimo rezultate tih ETF-ova sa S&P 500 indeksom po pravilu vidimo situaciju kao na slici ispod.

Vidimo kraj recesije dot-com mehur (2000-2002) i globalnu finansijsku krizu (2008-2009). U oba slučaja je došlo i do pada defenzivnih akcija, ali je taj pad bio manji od pada celog tržišta, baš onako kao što je očekivano na osnovu ponašanja tih akcija u prošlosti.

Još jedno upoređivanje ovde.

Zašto je bitno koliki je pad?

Pitanje zvuči malo čudno. Naravno da je bitno da rast bude što veći, a pad što manji. Međutim opet ću pozvati u pomoć brojeve da slikovitije prikažem šta je pisac hteo da kaže.

Sigurno ste već pročitali da ako neka vaša pozicija padne za 50%, od te tačke mora uslediti rast od 100% da dođete do nule. Vidimo u tabeli da nije bitno jedino da imate velike prinose. Ako razmišljate dugoročno i ne trgujete konstantno, podjednako je bitno da minimalizujete gubitke na padajućem tržištu.

Prednosti defenzivnih akcija

Stabilnost – velika volatilnost tržišta može sprečiti mnoge potencijalne investitore da se upuste u investiranje. Veliki pad u portfoliu može loše uticati psihički i čak dovesti do nekih investicionih grešaka koje je kasnije veoma teško ispraviti. Držanje defenzivnih akcija u portfoliu utiče na stabilnost prinosa portfolia i “pegla” velike oscilacije.

Nizak rizik – defenzivne akcije su idealne za konzervativne investitore kojima je prioritet zaštita vrednosti svog portfolia od velikih gubitaka.

Bolji prinos / manji gubitak tokom ekonomskih padova –  defenzivne akcije nadmašuju ciklične kada se tržište kreće naniže. U prethodnoj tabeli smo videli zašto je bitno minimalizovati gubitke u takvim uslovima.

Mane defenzivnih akcija

Spori rast – pošto su defenzivne akcije po pravilu akcije najvećih kompanija, sa dugom istorijom, jakim brendovima i širokim tržištem, nije realno očekivati brzi rast.

Slabiji prinos za vreme ekonomskog rasta – konstantan ali spori rast nije baš najbolja opcija kada tržište raste. U takvom okruženju ciklične akcije pa i tržište u celosti imaju veći prinos i može uticati veoma negativno na prinos vašeg portfolia ako držite u njemu puno defenzivnih akcija.

Cena akcije ume da bude previsoka – ako identifikujete da je tržište u padu, možda ćete poželeti da se osigurate kupovinom defenzivnih akcija, ali nećete biti jedini. Ozbiljan broj investitora će izabrati istu strategiju. Povećana potražnja uvek uzrokuje rast cene akcije, u ovom slučaju često kvalitetnije defenzivne akcije postanu previše skupe ako ne reagujete na vreme ili ih niste već ranije ubacili u svoj portfolio.

Da li ti treba da kupuješ defenzivne akcije?

Zavisi… Pre svega od strategije ulaganja koju si izabrao (ako nisi, izaberi i drži se plana) i od mentalnog sklopa, to jest od toga da li si sposoban da podneseš veće minuse na svom računu ili se brzo uspaničiš. Panika je najveći neprijatelj svakog investitora.

Dakle svako sebi treba da odredi da li će, i u kom procentu, držati defenzivne akcije u zavisnosti od svojih ciljeva i ličnih karakteristika.

Ja lično imam u svom portoflio defenzivne akcije. Međutim nemam neki unapred određen procenat za defenzivne i ciklične akcije. U suštini kupujem akcije kada se pojavi pravi trenutak bez obzira u koju kategoriju spadaju. Jedino mi je bitno da kompanija stvara ekonomsku dodatu vrednost akcionarima (EVA koncept).

Primeri defenzivnih akcija

Evo i nekoliko konkretnih defenzivnih akcije koje su ujedno i na listi U.S. Dividend Champions.

Primeri cikličnih akcija

Evo i jedne zanimljive liste.